Nenad Došenović – Besni o muzici i računarima

Dok ovo pišem znam da je u pivnici ROG u Subotici ludnica. Opasno Besni gitarista i ekipa koja me podsetila na onu sa kojom živim ceo život sada je u uzajamnoj interakciji vrhunskog maestralnog gitariste i slušalačke publike koja najiskrenije i euforčno preživljava svaki ton koji izlazi sa neke od njegovih gitara, zaliven redom jabuke, pa redom piva. Možda baš sada svira Almane, uz neizbežni dekor juga koji ću vam dočarati. I rekao sam mu da u u septembru dovesti iz BG i NS specijalnu ekipu da čuje kako jedan maestro prži. A nadam se ćemo tada probuditi one koji su glavni krivci za stanje u našoj muzici (beše menadžeri) i omogućiti još mnogim pristojnim ljudima da čuju kako besno zvuče njegove gitare. Nenade, tebi, Paji Botiću i Pivnici ROG hvala što sam imao tu čast da za jedno veče čujem sve ono što smatram dobrom i pravom muzikom. Zato želim da vas sutra, kada k`şebi dođete dočeka ovaj sjajan intervju.

Dosenovic NenadDošenović Nenad rođen je u Bačkoj Topoli 19.10.1964. Prvi ozbiljiniji band sa kojim je radio bio je Jam C Blues Band koji je svirao svetske standarde hard rocka i bluesa. Zatim su se ređali cover bandovi sa promenljivim uspehom, gde izdvajamo Mornig Dew i uspešnu saradnju sa vrhunskum majstorom muzike i prijateljem Milanom Pavlovićem, ex Rebus band. Autorski pokušaji nižu učešća i nagrade na festivalima. Krajem 70-tih na Famus Festivalu u Sivcu, bili su apsolutni pobednici u sve tri kategorije i duet “Apsolutna Nula” Željko Samardzić i Nenad Došenović 24.11.1984. Sledi Opatijski Festival 1985, Pjesma Mediterana 2010 Retro Party pod upravom Gabora Lendyela ex Teska Industrija sa kojim od tada traje aktivna saradnja. Iz te saradnje proizilaze nastupi sa muzičkim legendama ex Jugoslavije, kao što su Leo Martin, Dado Topić, Kornelije Kovač, Kemal Monteno, Seid Memić Vajta, Kićo Slabinac, Gale Kerber, Ratko Kraljević i mnogi drugi. Trenutno radi sam, ali ono sto najvise voli – Rock’n Roll and Blues.

nenad-dosenovic

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne mislim da su kompjuteri  odgovorni za  takozvanu pojavu “loših muzičara”. Pre će biti da je prisutno opšte snižavanje kriterijuma u svim sferama bavljenja muzikom, verovatno dirigovano stvaranjem većeg tržišta. Trka za profitom ustvari je najveći neprijatelj kvaliteta u muzičkoj industriji i to jeste globalni problem.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Dobrom muzičaru kompjuter može samo da pomogne, osrednjem da postane bolji, a lošem je sve jedno, ni najbolji kompjuter mu ne može pomoći (pod lošim podrazumevam i odsustvo mere i ukusa, posebno u minimalističkim izrazima). Postoje dve vrste minimalizma: uličarski – koji predstavlja umetnički jad i mentalnu pustoš, a prisutan je kod dobrog dela takozvane  alternativne scene i “minimalizam majstora” na svetskom nivou čiji je svetli primer bio i ostao BB King.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Digitalni zvuk je čist i pomalo sterilan. Lično, volim kombinaciju jednog i drugog u zavisnosti od toga šta se želi postići u muzičkom izrazu.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mislim da je stara analogna škola zvuka neprevaziđena. Digitalni zvuk je doneo nove muzičke žanrove što u suštini nije loše, eventualni problem je naše poimanje mere i ukusa u svemu tome.

Dado Topic & Nenad DosenovicIII – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Kao što sam napomenuo ranije, nisu kompjuteri odgovorni za pojavu loših muzičara. Kompjuter je ubrzao proces komponovanja i aranžiranja. U kućnoj varijanti se uz pomoć modernih softvera može napraviti ceo album. Istinski poznavaoci ove tehnologije i dalje ostaju na trakašima to mu dođe kao najskuplje vino. Zvuk sa trake i njegova toplina sa pratećim šumovima su neprocenjivi.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

U kućnim uslovima je moguće napraviti studijski snimak visokog kvaliteta, naravno potrebni su znanje i obučenost u samoj produkciji. Samo uho profesionalaca i vrhunskog poznavaoca može da primeti o čemu se radi, a znam i za slučajeve gde ni poznavaoci takvog kalibra nisu verovali da je nesto napravljeno u domaćoj radinosti, a ne u vrhunskom studiju. U konkretnom slučaju radilo se o čoveku koji do perfekcije poznaje moderne bubnjarske softvere i isproducirao je bubanj tako dobro da mu jednostavno nisu poverovali da se radi o softveru (i to ne najboljem). Svi su bili su ubeđeni da se radi o ”živom bubnjaru”. Rezime ovog pitanja je da se uz znanje i poznavanje vrhunskih sofvera moze napraviti čudo, ali ako bi to poredili sa starom školom snimanja svih instrumenata uživo, onda novo doba ipak znači dedkadenciju u tom smislu, mada ne treba biti isključiv, jer tu dolazimo do apsurda. Treba “pomiriti” staro i novo ako je ikako moguće da bismo došli do istine i pravog odgovora.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika predstavlja obmanu poredeći se sa gotovo svim muzičkim žanrovima iz kojih je iznikla. Prihvatajući je kao produkt sadašnjeg vremena sa obzirom šta je sve danas muzika, ona to nekako i jeste (muzicka manipulacija).

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter ne može da zameni čoveka, ali je fantastičan simulator kada je u pitanju muzika.

nenad-dosenovic-1

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet ima svoje dobre i loše strane, a tako je i sa muzikom na internetu. Priča o autorskim pravima je bar na ovom prostoru često zloupotrebljavana na razne načine, tako da je ne bi dalje komentarisao. Ne verujem da će se ikada više vratiti stepen uređenosti i zaštite autorskih prava koje smo nekada imali.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ni najbolji snimak na youtube ne može da se meri sa prisustvom na nekom koncertu. Često sam bio svedok da ni najprofesionalniji snimci vrhunske obrade nisu uspeli da dočaraju stvarnu energiju “živog koncerta”, to znaju svi koji su prisustvovali spektaklima svetskih zvezda.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Plakati su poželjni ali nisu presudni u kampanji. Dobar menadžer je ključ uspeha.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Reklamu na društvenim mrežama koriostimo da pozovemo komšije iz kraja i članove klana kome pripadamo. Procenat ostalih koji bi eventualno prisustvovali nekom događaju (posebno ako si anoniman) je minoran. Zato mislim da je većina reklama tog tipa “tresla se gora – rodio se mis”.

11162333_1517392241884171_5020370962254350380_n

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Trenutno nemam band. Borim se da preživim i sačuvam porodicu.

Moram da dodam da je ovo sramota koju moramo ispraviti. Nenade Došenoviću ovo se čita, prepoznaće se oni koji treba nešto da urade. nadam se da će uraditi pravu stvar,  a ako ne mi ćemo sami. Pa koliko možemo.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"