Nomen est omen

Prvog dana juna, Pravni fakultet u Beogradu i RNIDS su, uz podršku ICANN-a, organizovali konferenciju na temu “Intelektualna svojina i Internet”. Uvodno izlaganje održao je Roy Arends, ICANN-ov vodeći naučni istraživač. Iskoristili smo priliku da s njim porazgovaramo o upravljanju imenima na globalnoj Mreži

Vi ste Principal Research Scientist u ICANN-u. Čime se bavite na tom poslu?

Pokušavam da analiziram i bolje razumem infrastrukturu na kojoj Internet počiva, s naglaskom na sistem za upravljanje imenima domena. To znanje će pomoći da se formiraju bolji standardi, unaprede procedure delovanja i da se o svemu tome obavesti javnost.

Kako vidite ulogu ICANN-a u upravljanju Internetom, mrežom koja se veoma brzo menja?

Imamo jasno određeno mesto u svetu Interneta. Mi upravljamo root DNS zonama, dodeljujemo domene najvišeg nivoa registrima, dodeljujemo adresni prostor RIPE-u i, preko njega, Internet provajderima i pratimo razne parametre prema standardima PTI (Public Technical Identifiers, nekada IANA, Internet Assigned Numbers Authority).

Vi ste koautor DNSSEC standarda. Kako je izgledalo pisanje RFC-a? Da li se standard značajno izmenio nakon početne verzije?

Pročitajte i:  Održana panel diskusija „Kako do bezbednijeg Interneta?“ u organizaciji RNIDS-a

Glavninu posla je činilo prikupljanje i konsolidacija ranijih standarda. Na tome je radio tim urednika. Inicijalni dokument je prošao kroz složen proces unutar IETF-a. Kompletna istorija izmena je javno dostupna, kao i za ostale modernije RFC-ove, na sajtu IETF-a. Analiza tih izmena pomaže da se razume zašto su neke odluke donete, a takođe i predstavlja dobar način da se upoznaju detalji evolucije standarda.

Danas uzimamo .com / .net / .org / .gov / .mil domene kao nešto što se podrazumeva. Da li su stvari mogle poći nekim drugim putem? Da li je bilo još nekih predloga?

U ranim osamdesetim godinama prošlog veka shvatilo se da imenovanje mašina povezanih na Arpanet zahteva neku skalabilnu metodologiju. Bilo je nekoliko različitih predloga kako da se reši to pitanje skaliranja. Prvi domeni najvišeg nivoa su definisani kroz RFC881, koji daje odličan i detaljan plan za primenu globalnog sistema imenovanja domena.

Kako vidite odnos internacionalnih domena (pre svega .com) i nacionalnih domena, kao što je .rs?

Pročitajte i:  Intervju: Domen koji napreduje - Vladimir Manić, RNIDS

Tehnički gledano, oni veoma zavise jedni od drugih. Nacionalni domeni imaju name servere na internacionalnom domenu i obratno. Osim toga, svaki domen ima svoju svrhu. .RS domen Srbije je prirodno mesto za domene koje zakupljuju srpske firme, kojima veruju srpski korisici. Velike internacionalne korporacije to itekako razumejo, i trude se da registruju lokalni domen za lokalni biznis. Dragocena je mogućnost da i na taj način brendirate svoju ponudu.

 

Facebook komentari:

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com