PKS: Pravo intelektualne svojine
Pravo intelektualne svojine je jedan od stubova tržišta Evropske unije, rečeno je na početku izuzetno posećenog, dvodnevnog seminara u PKS, čiji su predavači vrhunski stručnjaci iz Rumunije, Luksemburga, Španije, Mađarske, Italije i Srbije
Carinski organi Evropske unije su samo u prošloj godini zaplenili 70 miliona artikala, koji su bili falsifikovani, a procenjuje se da ukupni promet krivotvorenom robom dostiže sumu od neverovatnih 200 milijardi evra. To su samo neki od pokazatelja ekonomskog značaja prava intelektualne svojine, a na opasnosti sa kojima se susreću potrošači najbolje ukazuje činjenica da je falsifikovano više od 60 procenata farmaceutskih proizvoda, koji se prodaju preko interneta, što predstavlja ogroman rizik za zdravlje građana. Zato je zaštita intelektualne svojine neophodna radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Ona podstiče proizvodnju, širenje znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga, a potrošačima daje garanciju za kvalitet i poreklo robe.
Srbija je definisala zakonske i institucionalne okvire koji su usaglašeni sa dokumentima Evropske unije i sada se radi na daljem unapređenju prava intelektualne svojine, rekla je Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, otvarajući seminar Pravo intelektualne svojine, koji su organizovali Biro za saradnju sa EU i Odbor za tehnološke inovacije PKS u saradnji sa Kancelarijom za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX), koje je posebno odeljenje u okviru Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije. Vidosava Džagić je podvukla da je pravo intelektualne svojine osnov slobodnog kretanja robe i kulturnih dobara, čija zloupotreba nanosi veliku štetu, pa je zbog toga zaštita intelektualne svojine jedan od prioriteta. Najvažnije zadaci Privredne komore Srbije na ovom polju biće izraženi kroz aktivnosti i partnerstvo sa državnim organima u donošenju Nacionalne strategije u oblasti prava intelektualne svojine, zatim edukaciji menadžera malih i srednjih preduzeća i podsticanju inovativnosti i razvoja novih tehnologija.
Proces evropskih integracija je transformisao ovu oblast kako bi se modernizovao zakonodavni sistem njene zaštite, istakao je Alberto Kamarata, šef Sektora za evropske integracije Evropske komisije u Srbiji. Komisija Evropske unije sa zadovoljstvom primećuje institucionalne i druge napore koji su u Srbiji učinjeni prethodnih godina. Ratifikovanje međunarodnih konvencija koje regulišu ovu oblast su dobar signal za budućnost prava intelektualne svojine u Srbiji. Znanje i inovacije su bogatstvo Evrope pa bi na robnim etiketama trebalo da piše ne samo poreklo proizvodnje artikla već i podatak da je to evropski pronalazak, smatra Kamarata, koji se zalaže za čvrst sistem zaštite prava intelektualne svojine, jer ona čini pet procenata bruto društvenog proizvoda Evropske unije i jedan je od stubova njenog tržišta.
Tokom trajanja radionice o pravu intelektualne svojine istaknuto je da mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu da postanu izvanredan izvor inovacija, ali pod uslovom da im država pomogne u rešavanju finansijskih problema. Evropska unija je odlučila da malim i srednjim kompanijama smanji naknade za registraciju evropskog žiga, pa bi ovaj model bio i jedan od metoda koje bi Srbija trebalo da primeni u cilju razvoja inovacija u malim i srednjim preduzećima. Prava na intelektualnu svojinu predstavljaju mehanizam koji omogućava inovatorima, stvaraocima i proizvođačima da finansiraju svoj rad preko tržišta, što je najčešći vid finansiranja koji koriste pojedinci i organizacije za svoj posao i njegovo širenje, čime dobijaju slobodu kreativnosti i podstiču druge inovatore i stvaraoce da odgovore na sve izraženije potrebe potrošača.
Izvor: Provredna komora Srbije
