Podaci na sigurnom

Da li su vaši podaci na sigurnom mestu? Da li ste sistematizovali i uskladištili sve što vam trenutno nije potrebno, ali može da zatreba jednog dana? Da li isti fajl bez ikakve potrebe čuvate na više mesta? Savremeni sistemi za backup i arhiviranje podataka imaju pravi odgovor na ovakva pitanja.

05_01_backup-computerBrzi računari, brzi pristup Internetu, sve jeftiniji diskovi čiji je kapacitet porastao toliko da danas u svom notebook‑u imate više mesta nego u velikom računarskom centru iz ne tako daleke prošlosti… sve to je dalo novi zamah razvoju tehnologija za arhiviranje i backup informacija Tokom ove godine možemo da očekujemo značajne tehnološke pomake koje će ove važne poslove učiniti jednostavnijim i kvalitetnijim.

U okeanu podataka

I dok je backup nešto o čemu „znamo sve“ već godinama, tehnologije vezane za arhiviranje podataka su daleko mlađe i vezane su za novo informatičko doba, gde su tekstualni sadržaji odavno ustupili primat multimediji. Ništa manje značajna nije činjenica da je računar postao osnovno sredstvo za rad i da bez njega danas teško da možemo da komuniciramo. A to, opet, znači da se neprestano gomilaju gigabajti svakojakih informacija za koje smo „sigurni“ da nam jednog dana mogu zatrebati. Svako od nas ih čuva na svom hard disku ili u folderu koji mu je dodeljen na mrežnim diskovima. Svako želi da ima kod sebe, pa makar to bilo u poruci elektronske pošte, sve verzije nekog dokumenta koji usaglašava sa poslovnim partnerom ili saradnicima… Mogli bismo ovako da nabrajamo unedogled, ali rezultat je nesumnjiv: ogromna količina podataka, skupljenih u proteklih nekoliko godina, koje ne koristimo u svakodnevnom radu. Ima tu podataka koje možda i godinama nismo pogledali.

U Srbiji još nismo opterećeni zakonskom regulativom koja bi zahtevala obezbeđenje dostupnosti poslovnih podataka, kao što je to slučaj u Americi. Možda baš zato što nismo u takvoj situaciji, umesto da se ozbiljnije pozabavimo pitanjima kreiranja bezbednosnih kopija i arhiviranja digitalnog sadržaja, na nedostatak prostora reagujemo na najjednostavniji način – kupimo još pokoji hard‑disk i priključimo ga na server, u sistem ili računar za kojim radimo. Da li smo time problem rešili? Pre će biti da smo problem uvećali.

Svet je odavno shvatio da se ovako dalje ne može i poslednja decenija je donela velike iskorake na polju skladištenja podataka. Dobra vest je da su tehnologije koje su nekada bile dostupne samo najvećima, ne samo zbog cene nego i zbog složenosti primene, danas dostupne svakome od nas i da ne zahtevaju ni velike investicije, ni veliko znanje da bi se primenile. Jedino što vam je potrebno jeste svest da ćete dobiti bolje uređeni svet vaših poslovnih podataka i malo dobre volje da se celom poslu posvetite.

Pročitajte i:  WhatsApp uskoro briše sve vaše podatke

Zamah razvoja sistema za backup i arhiviranje ne prestaje. Naprotiv, zahuktava se, a sve u cilju da se obezbedi i veća sigurnost i veća dostupnost. Neke od naprednih tehnologija na polju skladištenja podataka ove godine će dostići punu zrelost i promeniti stvari nabolje. Naravno, i kada dođu, ove nove tehnologije prvo će svoje udomljenje naći u najnaprednijim i najskupljim sistemima, ali sa vremenom, često iznenađujuće brzo, dolaze i do nas sa daleko skromnijim zahtevima i mogućnostima.

Hardver u dva koraka

Prva tehnologija od koje se očekuje veliki prodor u toku 2014. godine jeste na polju skladišta podataka. SSD diskovi još uvek po kapacitetu i ceni ne mogu ravnopravno da konkurišu klasičnim hard diskovima. Cena po gigabajtu je i dalje i do deset puta veća, ali očekuje se da će to uskoro da se promeni, tim pre što su se u vreme oko prelaska iz stare 2013. u novu 2014. godinu pojavili prvi modeli kapaciteta od 1 TB.

Nedostatak čvrstog standarda doveo je do toga da se svaki proizvođač uređaja za skladištenje podataka do sada snalazio na svoj način, a sve to je dovelo da je održavanje i upravljanje takvim sistemima komplikovanije nego što bi moralo i trebalo da bude. NVMe radna grupa (Non‑Volatile Memory Host Controller Interface Specification), zapravo konzorcijum od preko 80 tehnoloških kompanija, razvija host kontroler po PCI Express standardu čime će se oprimizovati i usaglasiti način na koji flash memorija komunicira sa procesorima, aplikacijama i operativnim sistemom. Aktuelna verzija NVMe standarda sa oznakom 1.1 je stara nešto preko godinu dana, ali i dalje nije potpuno upotrebljiva. Sledeća se očekuje uskoro i mogla bi, tvrde upućeni, da bude dovoljno dobra da se nađe u širokoj primeni.

Druga važna stvar koja bi na polju hardvera za skladištenje podataka mogla da donese važan korak unapred jeste 3D NAND tehnologija. Ne očekuje se da će ona biti široko dostupna tako brzo kao NVMe, ali će se prvi diskovi sa ovim čipovima pojaviti tokom 2014. godine, dok se za 2015. prognozora veliki prodor i daleko masovnija upotreba. Podsetimo da 3D NAND tehnologija proizvodnje memorijskih čipova rešava neka od trenutnih ograničenja SSD diskova, naročito po pitanju kapaciteta, uz dodatak veće pouzdanosti i brzine. Ujedno, to će da otvori vrata daljem padu cene ovakvih uređaja, mada ne treba da očekujemo da će se tako brzo izjednačiti sa klasičnim hard‑diskovima.

Pročitajte i:  Instagram dodao tri nove bezbednosne opcije

Rampa za duplikate

Tehnologija deduplikacije već neko vreme jeste jedna od važnih karakteristika modernih arhivskih i backup sistema. Ukratko, radi se o tehnologiji koja otkriva istovetne fajlove koji se slivaju u backup setove ili arhive, a potiču iz različitih izvora. Umesto da se snimi dve, tri ili mnogo više identičnih datoteka, sistem će da zapamti gde je njihov izvor i samo jednu kopiju će da poveže sa svima. Uštede u kapacitetu arhive ili backup‑a su značajne, a ništa manje važno nije i to što se skraćuje vreme potrebno za osvežavanje ili kreiranje sekundarnih skladišta podataka.

Novi iskorak je primena ove tehnologije i na primarna skladišta podataka, odnosno na radne diskove u samom sistemu. Ako se prisetimo da je deduplikacija na „backup strani“ prisutna već oko jedne decenije, onda je pitanje šta se toliko čekalo da postane dostupna i na primarnim skladištima podataka. Odgovor je jednostavan – ista tehnologija nije bila direktno primenljiva, a razvoj ove usavršene verzije je, ispostavilo se, prilično težak. Bilo je pokušaja da se ranije, tačnije 2011. godine, uvede ova tehnologija na velika vrata, ali to je bio preuranjeni korak. Potvrda da je došlo pravo vreme je činjenica da su neki veliki proizvođači sistema, pre svegih Hitachi, Dell i EMC, uključili deduplikaciju u standardni paket opcija koje nude sa novom generacijom svojih sistema za skladištenje podataka.

Deduplikacija na primarnim skladištima otvara vrata primeni SSD tehnologije jer znaju da kod određenih primena značajno smanje neophodni kapacitet diskova. Dobar primer je analiza IT stručnjaka jedne bolnice u Južnoj Karolini koja je pokazala da se primenom deduplikacije na primarnom skladištu podataka, neophodan kapacitet diskova smanjio 4 do 5 puta, a to znači da je primena uređaja sa SSD diskovima opravdana, jer je u tom slučaju cena po gigabajtu veća za 50% u odnosu na sistem sa klasičnim SATA hard diskovima, bez primene deduplikacije i uz istovremeni dobitak na pouzdanosti i brzini.

Sve u jednom

Uređaji koji u paketu donose sav neophodan hardver i softver za backup postaju sve popularniji. Ne bez razloga, pošto olakšavaju nabavku, instalaciju i upravljanje. Pridodajmo tome i garanciju proizvođača da hardver i softver sarađuju bez problema i eto dovoljno razloga da razmišljate o nabavci „paketa“ umesto pojedinačnih komponenti. Možda ćete reći da za sve to znate već godinama, ali iskustvo sa terena pokazuje da ranije niko nije mogao da se pohvali dobrom prodajom ove vrste uređaja. Tu su već duže vreme jeftini storage sistemi za kućnu primenu, ali kupaca za njih nije bilo ni blizu onoliko koliko su proizvođači očekivali. Od ove konstatacije odudaraju samo eksterni hard diskovi sa kojima ste dobijali nekakav softver za backup – oni su se uvek prodavali kao alva. Ali, iako je takav paket pružao kakvu‑takvu zaštitu za individualne računare, u firmama je to stvaralo pre haos nego kvalitetan backup, tim pre što je većina korišćenih backup programa iz kategorije probnih (trial) verzija, dok za onu u punoj meri funkcionalnu treba doplatiti. Na kraju, pitanje je da li ove male diskove i treba smatrati ozbiljnim backup uređajima.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Sve ozbiljniji Cyber-security zahtevi

Nešto veći backup uređaji namenjeni kućnim mrežama ili malim (mikro) preduzećima nisu se proslavili, jer svest da nam je backup potreban nije dovoljna. Obično nam nedostaje entuzijazma da sigurnosne kopije pravimo redovno, čak i ako je instalacija i postavljanje automatizovanih procedura izuzetno jednostavna. Sada su proizvođači stvari krenuli u svet data centara gde su backup sistemi „sve u jednom paketu“ naišli na prilično interesovanje. HP je tako razvio StoreOnce paletu proizvoda, a slične sisteme nude i svi drugi veliki igrači na ovom polju. Zato procena da će ovakvi sistemi u 2014. preuzeti primat od klasičnih kombinacija, gde se hardver i softver kupuju zasebno i potom povezuju u funkcionalnu celinu, i te kako ima smisla.

Kako je kod nas?

Na polju kreiranja sigurnosnih kopija ponuda kod nas je prilično dobra – može da se nađe rešenje za svaku dubinu džepa i za sve potrebe. Dok je i ovde pokrivenost backup sistemima za srednje i velike data centre odavno na visokom nivou, kako u ponudi odnosno podršci, tako i u primeni, malim informatičkim sistemima i dalje ostaje da se oslone na sopstvene snage i inicijativu.

Kada smo pogledali šta se nudi na polju sistema za arhiviranje podataka, ponuda se čini nešto skromnija u odnosu na svetsko tržište. I ovde važi da se više toga nudi velikim korisnicima, dok manji sistemi mogu da računaju na ograničeni broj gotovih rešenja koja se nude ili da se opet uzdaju u sopstvene snage, pre svega na izboru i integraciji adekvatnog hardvera i softvera. Ali, raduje nas što mogućnosti da se nađe pravo rešenje ima, pa čak možemo da kažemo kako postoji konkurencija, što je uvek dobrodošlo.

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#208)

Facebook komentari: