Pogled kroz udaljeno oko

Svaki savremeni PC opremljen je Web kamerom, uz Windows besplatno dobijate Skype, broadband konekcije su svuda raspoložive, pa nije teško započeti video‑razgovor s prijateljem ili saradnikom na drugom kraju sveta. Ali, kvalitet ovih jeftinih dodataka nije uvek dovoljan – šta da radite kada vam zatreba profesionalni telekonferensing?

Out­sor­sing in­for­ma­tičkih ser­vi­sa je reč go­di­ne, pa sve vi­še do­maćih stručnja­ka sva­ko­dnev­no ra­di na (pre sve­ga pro­gra­mer­skim) po­slo­vi­ma ko­je pri­bav­lja­ju stra­ne fir­me. Do­go­vo­ri obično počinju e‑mail po­ru­ka­ma, ali se brzo sti­gne do tačke ka­da ne­što tre­ba „uži­vo“ pro­dis­ku­to­va­ti. U pro­šlo­go­di­šnjem is­tra­ži­va­nju ko­je je spro­veo Wainhouse Research po­ka­za­lo se da u or­ga­ni­za­ci­ja­ma sa većim bro­jem za­po­sle­nih sva­ko učes­tvu­je u 9‑10 sas­ta­na­ka ne­delj­no. Te­le­fon­ski ra­zgo­vor je da­nas passe, ne to­li­ko zbog to­ga što lju­di že­le da gle­da­ju je­dni dru­ge dok pričaju, ne­go za­to što tre­ba po­de­li­ti e­kran, ne­ku še­mu, slajd, na­crta­ti ne­što… Po­me­nu­to is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da pre­ko 54% sas­ta­na­ka po­dra­zu­me­va in­te­rak­ci­ju ko­ja se ne mo­že os­tva­ri­ti te­le­fon­skim po­zi­vom. Da­kle, ko­ris­ti se ne­ki messenger ko­ji po­drža­va vi­deo‑po­zi­ve, a po­što Skype već pos­to­ji na svim Windows računa­ri­ma, on­da je on i pri­ro­dan i­zbor.

Web ka­mera

Go­to­vo svi sav­re­me­ni notebook računa­ri ima­ju Web ka­me­ru (to je ono što Mark Zuckerberg po­kri­va crnom le­plji­vom tra­kom kad ko­ris­ti računar za dru­ge stva­ri), zvučni­ke i mi­kro­fon, da­kle sprem­ni su za vi­deo‑po­zi­ve. Desktop računa­ri obično za­hte­va­ju da ku­pi­te po­se­bnu ka­me­ru, čime re­ša­va­te i pi­ta­nje mi­kro­fo­na. Čak i (mo­der­ni­ji) te­le­vi­zo­ri ima­ju u­građenu o­pre­mu za vi­deo‑kon­fe­ren­ci­je, ma­da se vi­še pu­ta čulo da is­pred ta­kvih te­le­vi­zo­ra ne tre­ba pričati ni o čemu što čitav svet ne bi tre­ba­lo da zna, jer je te­ško kon­tro­li­sa­ti šta vaš or­ve­lov­ski te­le­kran (par­don, te­le­vi­zor) emi­tu­je u svet.
Dru­ga va­žna kom­po­nen­ta je In­ter­net ve­za, ko­ja je ko­načno pos­ta­la sa­svim do­volj­na za udo­bnu vi­deo‑ko­mu­ni­ka­ci­ju. U ta­be­li 1 vi­di­te brzi­ne ve­ze ko­je su po­tre­bne za udo­ban ra­zgo­vor – uz 2 Mbps si­me­trični link pot­pu­no ste sprem­ni za HD vi­deo ko­mu­ni­ka­ci­ju, a ako u ra­zgo­vo­ru tre­ba da učes­tvu­je vi­še lju­di, biće po­tre­ban brži download. Na­ši ka­blov­ski ope­ra­to­ri već u o­snov­nim pa­ke­ti­ma nu­de ova­kve brzi­ne, ali će ko­ri­sni­ci ko­ji su i da­lje na ADSL‑u ima­ti pro­ble­ma, po­što 1 Mbps upload za­hte­va da os­ta­ne­te na SD kva­li­te­tu vi­dea.
Re­še­nje s Web ka­me­rom je je­fti­no i fun­kci­oni­še sa­svim ko­rek­tno, ali ipak ni­je bez ma­na. Pre sve­ga – zvuk. Ako se­di­te u ti­hoj so­bi, mi­kro­fon ka­me­re će do­bro „u­hva­ti­ti“ sve što ka­že­te, ali će ne­ki zvu­ci, kao što je ku­ca­nje na tas­ta­tu­ri ili i­gra­nje he­mij­skom olov­kom (inače, o­dličan test za sva­ki kon­fe­ren­cij­ski sis­tem) za­hte­va­ti na­por dru­ge stra­ne da pra­ti ono o čemu se priča. Op­ti­ka Web ka­me­re je ma­la i pri­lično skrom­na, bez mo­gućnos­ti op­tičkog zu­mi­ra­nja ili pro­me­ne ka­dra. U u­slo­vi­ma do­brog sve­tla sve je u­glav­nom u re­du, ali je ka­dar pre­vi­še uzak za vi­še lju­di: ako is­pred računa­ra mo­ra­ju da se­de dvo­je ili tro­je – što je pri­lično čes­to kod po­slov­nih ra­zgo­vo­ra i pre­zen­ta­ci­ja – mo­ra­ju da se gu­ra­ju i po­me­ra­ju, ne­ko se obično vi­di sa­mo de­li­mično…
Vre­di po­me­nu­ti i pi­ta­nje po­lo­ža­ja ka­me­re. Na notebook‑u se ne mo­že ni­šta učini­ti – ka­me­ra je ta­mo gde ju je pro­i­zvođač smes­tio, da­kle i­znad e­kra­na. Po­što se­dite is­pred i i­znad tog e­kra­na, ka­me­ra vas sni­ma odo­zdo što, ako nis­te baš u cve­tu mla­dos­ti, ne do­pri­no­si da do­bro i­zgle­da­te. Kod desktop računa­ra ka­me­ra se obično stav­lja na mo­ni­tor, što je po­ten­ci­jal­no bo­lji po­lo­žaj, ali ako je e­kran veće di­ja­go­na­le (npr. 27 ili 30 inča), a vi dok pričate (pri­ro­dno) gle­da­te u e­kran na ko­me je ono što opi­su­je­te a ne u ka­me­ru, stal­no će de­lo­va­ti kao da dre­ma­te. Naj­bo­lje je da ka­me­ru pos­ta­vi­te na ne­ki ma­li sta­tiv, čime mo­že­te smes­ti­ti vi­še lju­di u ka­dar, ali ka­ko se ka­me­ra uda­lja­va, ta­ko se po­većava­ju pro­ble­mi sa zvu­kom i u ne­kom tre­nut­ku pos­ta­je ne­op­ho­dan po­se­ban mi­kro­fon.
Svi po­me­nu­ti pro­ble­mi (osim lo­še In­ter­net ve­ze odnosno spo­rog upload‑a) ni­su po­se­bno o­zbilj­ni i Web ka­me­ra je, re­al­no go­vo­reći, sa­svim do­volj­na za ra­zgo­vor „je­dan‑na‑je­dan“, kao stal­no pri­su­tno, jeftino i za ko­rišćenje veoma je­dnos­tav­no re­še­nje. Čovek, ipak, po­že­li i ne­što bo­lje, na­ročito ako vi­deo‑kon­fe­ren­ci­je pos­ta­ju o­zbilj­ni­je i oku­plja­ju vi­še lju­di. Os­ta­je sa­mo pi­ta­nje ko­li­ko to „bo­lje“ ko­šta i ko­li­ko je kom­pli­ko­va­no za po­ve­zi­va­nje i ko­rišćenje.

U kon­fe­ren­cij­skoj sobi

Fir­ma ko­ja se o­zbilj­no ba­vi ra­zvo­jem re­še­nja po na­rudž­bi­ni stra­nih par­tne­ra, ili do­maća ek­spo­zi­tu­ra stra­ne kom­pa­ni­je, mo­ra da ra­zmi­sli o kva­li­te­tnoj ko­mu­ni­ka­ci­ji s prin­ci­pa­lom. To­kom ra­da će se uka­za­ti po­tre­ba da u je­dnu (vir­tu­el­nu) so­bu se­dne vi­še lju­di sa sva­ke od stra­na i da ra­zgo­va­ra­ju ta­ko da sva­ko sva­ko­ga vi­di i ra­zu­me. Osim to­ga, pov­re­me­no će ne­ko od vla­sni­ka ili di­rek­to­ra stra­ne fir­me po­že­le­ti da go­vo­ri sa svim za­po­sle­ni­ma, ili možda sa gru­pom sa­ra­dni­ka na većem pro­jek­tu, a biće potreb i za obu­kom, ka­da je­dan čovek go­vo­ri pred čita­vim ti­mom. Sve te pri­me­ne su da­le­ko van do­me­ta klasične Web ka­me­ra – tre­ba o­pre­mi­ti kon­fe­ren­cij­sku so­bu.
Kon­fe­ren­cij­ska so­ba pre sve­ga po­dra­zu­me­va ve­li­ki e­kran – ili ne­ko­li­ko ve­li­kih e­kra­na – ko­ji će obično sta­ja­ti na zi­du ko­ji do­mi­ni­ra pros­to­rom i ko­ga će svi pri­su­tni, se­deći za kon­fe­ren­cij­skim sto­lom, ja­sno vi­de­ti. Po­tre­bno je i ne­ko­li­ko ka­me­ra ras­po­ređenih ta­ko da mo­gu da sni­ma­ju čitav pros­tor, ali i po­je­di­načne go­vor­ni­ke. Re­zo­lu­ci­ja ka­me­ra mo­ra bi­ti ta­kva da se ja­sno vi­de de­ta­lji (full HD nije više do­vo­ljan), a pre­nos ta­kve sli­ke za­hte­va brzu i po­u­zda­nu In­ter­net ve­zu.
Na­jo­se­tlji­vi­je je pi­ta­nje zvu­ka, po­što se ne mo­že računa­ti s tim da će pet, šest ili mo­žda de­set lju­di ko­ji se­de za sto­lom bi­ti to­li­ko dis­ci­pli­no­va­no da u sva­kom tre­nut­ku go­vo­ri sa­mo je­dan od njih. Biće tu go­vo­ra u glas, upa­da­nja u reč, ti­šeg i gla­sni­jeg go­vo­ra, kao i niz šu­mo­va ko­je nor­mal­no i ne pri­mećuje­mo (tas­ta­tu­re, škri­pa­nje ci­pe­la po po­du, tap­ka­nje prsti­ma po sto­lu…), ali ko­ji mo­gu o­zbilj­no da na­muče mi­kro­fon. Za­to je va­žno da pros­tor bu­de do­bro po­kri­ven kva­li­te­tnim mi­kro­fo­ni­ma ko­ji su spo­so­bni da i­zdvo­je glas od dru­gih zvu­ko­va.
Da bi stva­ri bi­le još ma­lo kom­pli­ko­va­ni­je, obično se pos­tav­lja i za­htev da se u kon­fe­ren­ci­ju pov­re­me­no u­ključe i lju­di ko­ji su fi­zički da­le­ko, a ta­mo gde se na­la­ze ne­ma­ju kva­li­te­tnu o­pre­mu; re­ci­mo, jav­lja­ju se s te­re­na, sni­ma­jući se mo­bil­nim te­le­fo­nom ili ta­ble­tom. Za­to je za o­zbilj­ne sas­tan­ke je po­tre­ban i „re­ži­ser“, čovek ko­ji će bi­ra­ti ka­da je ko­ja ka­me­ra ak­tiv­na, ko­jim mi­kro­fo­ni­ma je dat pri­ori­tet, ko­ja se sli­ka pri­ka­zu­je na kom e­kra­nu…

Dis­tri­bu­ci­ja slike

Fir­me ko­je su ori­jen­ti­sa­ne na o­bra­zo­va­nje suočava­ju se s dru­gačijim iza­zo­vi­ma – pred ka­me­ra­ma obično sto­ji je­dan čovek (pre­da­vač) ko­ga tre­ba kva­li­te­tno sni­mi­ti, uz čes­to kom­bi­no­va­nje nje­go­vog gla­sa s po­gle­dom na pre­zen­ta­ci­ju ili na ta­blu po ko­joj on pi­še. Do­bro je da ka­dar ne bu­de mo­no­ton (što po­dra­zu­me­va vi­še ka­me­ra), ali i da sli­ka u sva­kom tre­nut­ku bu­de pre­gle­dna. Ako se na ovaj način sni­ma pre­da­va­nje ko­je će se emi­to­va­ti ka­sni­je stva­ri se re­ša­va­ju u so­bi za mon­ta­žu, ali je čest za­htev da pre­da­va­nje teče uži­vo, da se vi­deo stream dis­tri­bu­ira de­se­ti­na­ma pa i sto­ti­na­ma slu­ša­la­ca, i da ne­ki od njih pov­re­me­no mo­gu da se u­ključe u „pro­gram“, mo­žda pos­tav­lja­jući pi­ta­nje ili ko­men­ta­ri­šući ne­ku od te­za.
Ova­kav sce­na­rio ni­je la­ko re­ali­zo­va­ti pre sve­ga za­to što je po­tre­ban ši­rok uplink ko­jim će se stream emi­to­va­ti. Ako je broj slu­ša­la­ca ve­li­ki, pri­be­ga­va se op­ti­mi­za­ci­ja­ma, pa se gru­pe ge­o­gra­fski blis­kih ko­ri­sni­ka op­slu­žu­ju pre­ko za­je­dničkog čvo­ri­šta – lak­še je, re­ci­mo, pre­ba­ci­ti vi­deo je­dnom u Ame­ri­ku pa ga oda­tle emi­to­va­ti svim ko­ri­sni­ci­ma u Ame­ri­ci. Za­to se sis­tem or­ga­ni­zu­je ta­ko da sli­ka i ton ko­je ge­ne­ri­šu vi­deo kon­fe­ren­cij­ski uređaji (Endpoints) pu­tu­ju do bridge‑a ili MCU‑a (Multipoint Control Unit). To je ključni (i obično ve­oma skup) uređaj ko­ji uče­sni­ke ko­mu­ni­ka­ci­je po­ve­zu­je u vir­tu­el­ne so­be za sas­tan­ke (VMR, Virtual Meeting Rooms) i pri­tom obe­zbeđuje in­te­ro­pe­ra­bil­nost, tran­sko­du­jući si­gnal za ra­zličite plat­for­me.
Oni­ma ko­ji su sprem­ni da ulo­že u kva­li­te­tne ka­me­re i mi­kro­fo­ne, ali ne i u sis­te­me za dis­tri­bu­ci­ju sa­drža­ja, ras­po­lo­ži­va su re­še­nja za­sno­va­na na cloud‑u. Ko­ri­snik ta­da ša­lje sa­mo je­dan vi­deo stream, a on se da­lje dis­tri­bu­ira pre­ko pro­fe­si­onal­ne mre­že, bez po­tre­be da se ko­ri­snik ba­vi de­ta­lji­ma kao što su kom­pre­si­ja, ge­o­gra­fska ras­po­de­la ko­ri­sni­ka i i­zbor od­go­va­ra­jućih čvo­ri­šta; taj deo po­sla na se­be pre­uzi­ma­ju pro­fe­si­onal­ci. Za­to se ta­kvo re­še­nje obično na­zi­va VaaS, Video as a Service.

Ne­što i­zmeđu?

Op­seg ce­na o­pre­me za kon­fe­ren­cij­sku sa­lu je ve­oma ši­rok, i kreće od plat­for­mi kao što je Skype i Skype for Business (ne­ka­da Lync), pre­ko Web kon­fe­ren­cij­skih plat­for­mi kao što je GoToMeeting, gde se po­dra­zu­me­va o­pre­ma ko­ja ko­šta ne­kih 10 ili 20 hi­lja­da do­la­ra po so­bi, do telepresence so­ba ko­je za­hte­va­ju ula­ga­nja od $100.000 ili vi­še. Po­ten­ci­jal­ni ku­pac tre­ba ve­oma pa­žlji­vo da pro­ce­ni svo­je po­tre­be i bu­džet, ali i da o­bra­ti pa­žnju na to šta tačno ula­zi u ne­ku kon­kre­tnu plat­for­mu, a šta tre­ba do­da­tno ku­pi­ti. Na sle­dećim stra­ni­ca­ma ćemo pred­sta­vi­ti pro­fe­si­onal­na re­še­nja za vi­deo kon­fe­ren­sing ko­ja do­la­ze iz kom­pa­ni­je Cisco Systems, a ov­de nas­tav­lja­mo s re­še­nji­ma za ni­ži bu­džet. Ako vam vi­deo‑kon­fe­ren­sing po­sred­stvom Web ka­me­re vi­še ni­je do­vo­ljan, a ne bis­te da ula­že­te de­se­ti­ne hi­lja­da do­la­ra u pro­fe­si­onal­no re­še­nje, po­tra­žićete ne­što i­zmeđu.
Pos­ta­viv­ši gra­ni­cu na pri­bli­žno 1000 ev­ra, pro­na­šli smo dve va­ri­jan­te – je­dna do­la­zi iz kom­pa­ni­je Logitech, a dru­ga je pro­i­zvo­d fir­me AVer. Na­po­me­nućemo da Logitech nu­di još je­dno in­te­re­san­tno i por­ta­bil­no re­še­nje ni­že ce­ne, Logitech Connect, ko­je na­ža­lost ni­smo us­pe­li da lo­ci­ra­mo na do­maćem trži­štu. Mo­žda u ne­kom od sle­dećih bro­je­va na­šeg časo­pi­sa… U međuv­re­me­nu, pro­nađite svo­je po­tre­be i mo­gućnos­ti u ne­kom od ovih pro­i­zvo­da i us­ko­ro ćete i­zgle­da­ti i zvučati bo­lje, ka­ko pred do­maćim ko­ope­ran­ti­ma ta­ko i pred stra­nim kli­jen­ti­ma.

Lo­gi­tech Group

Group u po­većoj ku­ti­ji do­no­si im­pre­si­van set uređaja. Tu je pre sve­ga kva­li­te­tna ka­me­ra, za­tim kon­trol­na je­di­ni­ca s mi­kro­fo­ni­ma (spikerfon) ko­ja se pos­tav­lja na kon­fe­ren­cij­ski sto, da­ljin­ski u­prav­ljač i hab u ko­ji se pri­ključuju svi ka­blo­vi, računa­jući i USB 2.0 kabl ko­ji vo­di do PC‑ja. U paketu je i im­pre­siv­na ko­ličina ka­blo­va ko­ji su, srećom, o­značeni bo­ja­ma, pa se o­pre­ma pri­lično la­ko po­ve­že. Ka­blo­vi su pri­lično du­gački – 5 me­ta­ra za ve­zu do ka­me­re i spi­ker­fo­na, 3 me­tra za na­pa­ja­nje i 2 me­tra za po­ve­zi­va­nje s PC‑jem. Sve je smi­šlje­no ta­ko da hab mon­ti­ra­te is­pod sto­la i da on­da pov­rši­na sto­la pri­kri­je os­ta­le ži­ce.
La­ko po­ve­zi­va­nje ne znači da je ova o­pre­ma na­ročito por­ta­bil­na – na­me­nje­na je pre svega in­sta­la­ci­ji u je­dnoj (povećoj)pros­to­ri­ji, gde ćete je po­ve­za­ti i po­de­si­ti, a on­da u­glav­nom na tom mes­tu i ko­ris­ti­ti. Mo­žda ćete, do­du­še, po­že­le­ti i da je pro­ši­ri­te – ako je kon­fe­ren­cij­ski sto veći, mo­že­te da do­ku­pi­te još ne­ko­li­ko mi­kro­fo­na i da ih la­ko in­te­gri­še­te u sis­tem. Mo­bil­ni uređaji se po­ve­zu­ju sa spi­ker­fo­nom be­žično, ko­rišćenjem Bluetooth pro­to­ko­la, uz upa­ri­va­nje za­sno­va­no na NFC‑u.
Mo­to­ri­zo­va­na ka­me­ra sa pan, tilt i zoom mo­gućnos­ti­ma obe­zbeđuje pre­nos sli­ke u full HD re­zo­lu­ci­ji uz o­sve­ža­va­nje od 30 fps, što je sa­svim do­volj­no za pro­fe­si­onal­ni vi­deo‑kon­fe­ren­sing. Op­tički zoom ide do 10x, što uz kva­li­te­tan auto fo­kus obe­zbeđuje pre­ci­zan rad. Ugao ko­ji ka­me­ra po­kri­va je 90 ste­pe­ni, uz po­dršku za pan od 260 ste­pe­ni i tilt od 130 ste­pe­ni – la­ko ćete bez po­me­ra­nja ka­me­re fo­ku­si­ra­ti bi­lo ko­ga u pri­lično ve­li­koj kon­fe­ren­cij­skoj so­bi. Ka­me­ra mo­že da se mon­ti­ra na sta­lak ili na zid, ta­ko da do­mi­ni­ra pros­to­ri­jom.
Ka­me­rom u­prav­lja­te da­ljin­cem ili s tas­ta­tu­re spi­ker­fo­na, što za­hte­va i­zve­sno na­vi­ka­va­nje. Ni­je baš do­bro da ve­žba­te to­kom va­žnog sas­tan­ka, i za­to je po­tre­bna od­go­va­ra­juća pri­pre­ma – na­pra­vi­te ne­ko­li­ko (do pet) ka­rak­te­ris­tičnih ka­dro­va (re­ci­mo čitav sto, glav­ni in­že­njer, je­dan od te­hničara, ta­bla…) i me­mo­ri­ši­te ih, pa ćete po­tre­ban ka­dar ak­ti­vi­ra­ti pri­tis­kom na tas­ter.
Spi­ker­fon je ele­gan­tno di­zaj­ni­ran i neočeki­va­no te­žak – oko 1.2 ki­lo­gra­ma – pre sve­ga zbog me­tal­nog kući­šta ko­je obe­zbeđuje sta­bil­nost, va­žnu da bi se i­zbe­glo da even­tu­al­ne vi­bra­ci­je sto­la „zbu­nju­ju“ mi­kro­fo­ne. U­građena su četi­ri om­ni­di­rek­ci­ona mi­kro­fo­na, što „po­kri­va“ sto­lo­ve du­ži­ne do oko 6 me­ta­ra; ako uče­sni­ci u ra­zgo­vo­ru se­de za većim sto­lom, ili mo­žda pos­to­je dva sto­la, do­ku­pićete mi­kro­fo­ne ko­ji, po spe­ci­fi­ka­ci­ji, po­kri­va­ju do 8.5 me­ta­ra.
U pa­ke­tu ne do­bi­ja­te so­ftver, po­što se Logitech Group sav­rše­no in­te­gri­še u Windows o­kru­že­nje. Mi smo ga is­pro­ba­li sa Skype‑om i ne­ma­mo mno­go to­ga da ka­že­mo – stvar je­dnos­tav­no ra­di. Po­tre­bno je o­dređeno na­vi­ka­va­nje na ko­man­de za u­prav­lja­nje ka­me­rom, ali ka­da se me­mo­ri­šu smi­sle­na po­de­ša­va­nja, mo­že­te se po­sve­ti­ti ra­zgo­vo­ru i pri­me­ti­ti da je is­kus­tvo, u o­dno­su na običnu Web ka­me­ru, moćno. Da li je ta moć vre­dna in­ves­ti­ci­je od oko 1000 ev­ra, ko­li­ko o­snov­ni Logitech Group ko­šta, o­dlučićete sa­mi.

AVer VC 520

AVer VC520 je di­rek­tan kon­ku­rent Logitech Group, iz is­te ce­nov­ne kla­se. I ar­hi­tek­tu­ra uređaja je slična, ma­da se i­zgled kom­po­nen­ti (na­ročito spi­ker­fo­na) ra­zli­ku­je. Ka­me­ru mon­ti­ra­te na po­go­dno mes­to u pros­to­ri­ji i ka­blom je po­ve­zu­je­te sa ha­bom, do ko­ga ta­kođe do­la­zi kabl iz o­kru­glog spi­ker­fo­na (u­građena su 3 mi­kro­fo­na) i USB ve­za s računa­rom. Na sa­mom spi­ker­fo­nu ne pos­to­ji tas­ta­tu­ra, pa se uređajem u­prav­lja ko­rišćenjem pri­lo­že­nog da­ljin­ca.
Uređaj se pri­lično la­ko po­ve­zu­je, iako mo­že za­tre­ba­ti lu­pa da se vi­di ko­ji sim­bol šta o­značava. Windows 10 (po­drža­ne su ver­zi­je od 7 na da­lje) je pre­po­znao uređaj i začas in­sta­li­rao po­tre­bne draj­ve­re; tre­ba­lo je sa­mo reći Skype‑u oda­kle sti­že sli­ka a oda­kle zvuk. Do­da­tni trud tre­ba ulo­ži­ti u pro­na­la­že­nje po­go­dnih po­zi­ci­ja ka­me­re, ko­je ćete me­mo­ri­sa­ti (do 10 vre­dnos­ti) ka­ko bis­te ka­sni­je to­kom kon­fe­ren­ci­je mo­gli da fo­ku­si­ra­te sli­ku na ono­ga ko go­vo­ri, ili mo­žda na ta­blu po ko­joj on(a) pi­še. Po­kre­ti ka­me­re su ne­što spo­ri­ji ne­go kod Logitech‑a, ali je sve i da­lje do­volj­no efi­ka­sno. Do­da­tne mo­gućnos­ti do­no­si PTZApp so­ftver u ko­me se sli­ka izo­štra­va, uz po­de­ša­va­nja ba­lan­sa be­le bo­je.
Ka­me­ra obe­zbeđuje o­štru, full HD sli­ku uz 60 fps o­sve­ža­va­nje, na­rav­no ako In­ter­net ve­za mo­že da „pro­gu­ra“ to­li­ku ko­ličinu po­da­ta­ka. Op­tički zum je 12x, a op­seg blen­de f/1.8 – f/2.8. Ma­na je što je pros­tor ko­ji ka­me­ra „vi­di“ (field of view) ne­što uži, što pred­stav­lja sme­tnju ako je pros­to­ri­ja ši­ro­ka. Kva­li­tet zvu­ka ta­kođe za­slu­žu­je kom­pli­men­te, a mi­kro­fo­ni su do­bro us­klađeni sa zvučni­ci­ma, uz efi­ka­snu kom­pen­za­ci­ju bu­ke. Pos­to­ji i mo­gućnost in­sta­la­ci­je do­dat­nih mi­kro­fo­na, u slučaju da je kon­fe­ren­cij­ski sto du­gačak. Sva­ki mi­kro­fon po­kri­va pros­tor du­ži­ne oko 9 me­ta­ra.
Sve u sve­mu, AVer nam je po­slao na test moćan i do­bro us­klađen sis­tem ko­ji obe­zbeđuje kva­li­te­tne vi­deo‑kon­fe­ren­ci­je. Nje­go­vi po­se­bni adu­ti su o­dlično o­sve­ža­va­nje sli­ke (fps) i do­bri zvučni­ci, a ne­dos­ta­je mu mo­gućnost u­ključiva­nja mo­bil­nih uređaja u ko­mu­ni­ka­ci­ju.

AVer EVC 150 ka­mera

Od Division‑a nam je sti­gao i kon­fe­ren­cij­ski sis­tem AVer EVC 150 ko­ji i­zla­zi iz ran­ga ce­na o ko­ji­ma go­vo­ri­mo (o­snov­ni kom­plet ko­šta oko 3000 ev­ra), ali je bi­lo te­ško odo­le­ti, pa smo i nje­ga is­pro­ba­li. Ka­me­ra je zna­tno ma­siv­ni­ja – ta­kođe nu­di full HD re­zo­lu­ci­ju (30 fps), ali ima mo­gućnost da pređe i u re­žim 1440×900 ko­ji vi­še od­go­va­ra sli­ka­nju ta­ble ili pre­zen­ta­ci­onog pla­tna. Zum je ta­kođe 12x (pos­to­ji i di­gi­tal­ni zum do 18x), uz brz tilt i pan.
U kom­ple­tu do­bi­ja­te je­dan mi­kro­fon (ve­ro­va­tno ćete do­ku­pi­ti još ne­ko­li­ko) kao i kon­tro­ler na­lik ma­lom vi­deo‑ri­kor­de­ru, ko­jim se čitav sis­tem po­ve­zu­je u ce­li­nu i us­pos­tav­lja ko­mu­ni­ka­ci­ju s sve­tom. O am­bi­ci­ja­ma sis­te­ma go­vo­ri činje­ni­ca da je Ethernet port gi­ga­bi­tni, što znači da je sve sprem­no za ve­oma brz pre­nos kva­li­te­tne sli­ke i zvu­ka.

O malo ozbiljnijim rešenjima pročitajte u tekstu o Cisco uređajima za telekonferencije

Dejan Ristanović

(Objavljeno u časopisu PC#238)