Ponovo se menjaju navike rada na daljinu, što ne znači da su zaposleni manje angažovani
Rad na daljinu ostaje tema razgovora i za zaposlene i za menadžere.
Studija Harvard Business Review-a razmatra kako su se sastanci promenili i šta to znači za angažovanje zaposlenih
Mnogi zaposleni žele da zadrže svoje fleksibilne rasporede, smanjene troškove i bolju ravnotežu između posla i privatnog života. S druge strane, neki menadžeri i rukovodioci smatraju da je boravak u kancelariji jedini način da se zaposleni istinski angažuju u svom poslu. Prema izveštaju Harvard Business Review (HBR), značajan argument za vraćanje zaposlenih u kancelariju je smanjenje njihovog osećaja odvojenosti od kulture kompanije i kolega. A istraživanja pokazuju da kada se oni koji rade na daljinu osećaju izolovano i nepovezano, veća je verovatnoća da će napustiti posao. Podsticanje zaposlenih da se druže i uparivanje zaposlenih sa drugarom za razgovor može pomoći u ublažavanju ovih osećanja izolacije.
Poslodavci takođe mogu organizovati sastanke za udaljene i hibridne zaposlene koji žive u istom gradu kako bi smanjili njihov osećaj izolacije. Mnogi poslodavci sugerišu da je potreba da se vrate na radno mesto da se poveća produktivnost zaposlenih, navodeći da radnici obavljaju manje posla kod kuće u poređenju sa kancelarijom. Međutim, studija HBR-a kaže drugačije. Istraživači su prikupili metapodatke sa svih Zoom, Microsoft Teams i VebEx sastanaka (sa uključenim i/ili isključenim veb kamerama) iz 10 velikih globalnih organizacija i uporedili šestonedeljne snimke broja sastanaka od aprila do sredine maja 2020. nakon COVID 19 lokdauna i isti set od šest nedelja 2021. i 2022.
Studija zaključuje da rad na daljinu ne smanjuje produktivnost, ali menja način na koji radnici i kompanije definišu produktivnost. U poređenju sa 2020. kada je rad na daljinu bio novina, navike radnika na daljinu su se promenile 2022. godine. Prema studiji, virtuelni sastanci danas su češći, spontani, kraći i uključuju manje učesnika. Možemo pretpostaviti da kako je rad na daljinu postao sveprisutan, ljudi su shvatili da — ponekad — nije neophodno imati sastanak od 30 minuta do sat vremena. HBR je otkrio da su sastanci smanjeni za 10 minuta, 66% sastanaka jedan na jedan je bilo neplanirano i da je bilo 60% više virtuelnih sastanaka u 2022. nego 2020. Ove statistike se mogu pripisati menadžerima i zaposlenima koji su domaćini sastanaka na ad-hoc osnovu, u poređenju sa rigidnim rasporedima kojih su se pridržavali pre pandemije.
Broj ljudi na sastancima je opao za polovinu, sa prosečnih 20 učesnika na 10. HBR kaže da je ovo smanjenje uzrokovano porastom broja sastanaka jedan na jedan 2022. godine, jer je 42% sastanaka bilo jedan na jedan. godine, u poređenju sa 17% u 2020. HBR-ova studija ima za cilj da ospori tvrdnju da zaposleni na daljinu ne rade sa svojim kolegama. Studija kaže da bi neplanirani sastanci jedan na jedan mogli zameniti lične interakcije koje su zaposleni imali u kancelariji. Iako su načini na koje sada radimo drugačiji i mogu se više promeniti tokom vremena, jasno je da ljudi i dalje rade. Suština je da kada zaposleni završe svoj posao i postižu tražene rezultate, da li je zaista važno gde to rade?
Izvor: Zdnet
