Predviđanja: Sledećih 25 godina

Kraj godine je obično trenutak kada svi poželimo da pogledamo u budućnost. A kada se radi o vrhunskim tehnologijama, budućnost je često mnogo uzbudljivija nego što možemo i da zamislimo…

Oocyte cryo­pre­ser­va­ti­on – pos­tu­pak zam­rza­va­nja jaj­nih će­lija
Oocyte cryo­pre­ser­va­ti­on – pos­tu­pak zam­rza­va­nja jaj­nih će­lija

Za jubilarni 200. broj urednik je zatražio od svih nas da napišemo šta na polju informatike očekujemo u narednoj deceniji. Pitanje me je zateklo nespremnog, pa sam odgovorio da nas „ništa veliko ne očekuje u narednih deset godina“. Sada stvari ipak posmatram nešto drugačije. Dve godine u tehnici, posebno informatičkoj, znače dva puta veće mogućnosti računara. Sećate li se legende o pronalazaču šaha i indijskom caru Šeramu? Šeram je toliko bio oduševljen ovom igrom da je poželeo da nagradi pronalazača. Seta, pronalazač šaha, zatražio je da na prvo polje postave zrno žita, pa na drugo dva, na treće četiri, na četvrto osam i tako dalje. Car Šeram se nasmejao i zatražio da mu donesu džak žita kao nagradu. Međutim, kada su izračunali koliko žita treba da mu daju, ispostavilo se kako mogu da „popune“ oko polovinu šahovske table (4,3 milijarde zrna žita). „Pa dobro, koliko žita treba da mu damo?“, pitao je car. Odgovor je glasio: „264 odnosno 18 kvadriliona zrna žita, mnogo više nego što će se proizvesti u svetu“. Pomenuo sam ovu indijsku legendu jer se priča nadovezuje na snagu računara koja se, po Murovom zakonu, udvostručuje na svakih 18 meseci. Od 1965. kada je taj zakon formulisan prošlo je skoro 50 godina, dakle 38 „udvostručenja“ – prešli smo više od pola „šahovske table“. Kako će stvari dalje teći teško je reći – koliko zamišljena tabla ima polja i da li će se rast usporiti?

U svakom slučaju, računari su sada prisutni u gotovo svim uređajima, pa su i teme kojima se bave časopisi namenjeni profesionalnoj primeni računara daleko šire. Takođe, oni utiču na razne oblasti života, pa pomenimo neke od aktuelnih oblasti.

Medicina

Pret­ho­dni­ca go­vor­nog pre­vo­đe­nja – S Tran­sla­tor pre­vo­di čet po­ru­ke u re­al­nom vre­menu
Pret­ho­dni­ca go­vor­nog pre­vo­đe­nja – S Tran­sla­tor pre­vo­di čet po­ru­ke u re­al­nom vre­menu

Najbržu stopu razvoja trenutno beleže primene u medicini, pa ćemo početi s vestima iz te oblasti. Kompanije Facebook i Apple spremne su da svakoj svojoj radnici plate zamrzavanje do dve jajne ćelije (stručan naziv postupka: oocyte cryopreservation) kako bi one odložile rađanje. Zamrzavanje jajnih ćelija inače je komercijalno dostupno svakom ko je spreman da plati 10.000 dolara inicijalno, plus 500 dolara godišnje za održavanje. Ove kompanije su voljne da izdvoje do 20.000 dolara po ženi koja se odluči za to.

Ovo će sigurno otvoriti razne rasprave, najčešće one etičke. Da li je reč o novom načinu izrabljivanja zaposlenih? Biološki gledano, za ženu je sigurnije da potomstvo dobije što ranije, već u dobi od 16 godina (i ne kasnije od 30. godine!). Starenjem nastaju genetske mutacije i povećavaju se šanse da dete ima različite probleme zbog toga. Zamrzavanjem jajnih ćelija u mladosti čuvaju se „kvalitetnije“ jajne ćelije za odloženo rađanje i sigurnije planiranje porodice. Neke žene žele da se prvo ostvare profesionalno, a tek kasnije kao majke. Zamrzavanjem jajne ćelije pruža im se mogućnost da se bezbrižno i potpuno posvete poslu (ili učenju).

Pročitajte i:  Budućnost telefona: Savitljivi ekrani i još ponešto

Vest se ne bi našla na ovim stranicama da ne stiže iz dve od najvećih informatičkih kompanija u koje smo do sada pomalo u čudu gledali zbog uslova rada zaposlenih. Dok se u društvima ovog dela sveta vodi prava bitka oko prava zajednice istopolnih ljudi, šta bi protivnici tek rekli na to da se će u narednih 25 godina biti moguće da dete ima tri i više ravnopravna biološka roditelja? To i nije više vest – BBC News je u avgustu 2014. pisao o devojčici koja ima DNK tri osobe, dakle tri biološka roditelja.

Zvuči šokantno pomisao da će deca biti začinjana vantelesno, da će „trudnoću“ izvesti mašina konstrolisana snažnim računarskim sistemom, a da će seks među ljudima ostati samo zadovoljstva radi. Pritom će roditelji dobiti upitnik tipa: „Koju boju očiju deteta želite?“, „Hoćete li da isključimo šećernu bolest?“, „Želite li da isključimo loš holesterol?“ i tako dalje. Budući roditelji klikom miša na Yes/No polja popuniće obrazac i dobiti dete koje neće moći da oboli od brojnih bolesti koje danas znatno skraćuju životni vek. Genetske modifikacije u cilju boljeg zdravlja i dužeg života biće uobičajene, kao što je vakcinisanje sačuvalo milione života do sada i načinilo neke bolesti gotovo nepostojećim. Naravno, istraživanje genetskih modifikacija omogućili su veoma snažni računari. Ova naučna fantastika postaće stvarnost unutar jedne generacije, u narednih 25 godina. Zagovornici prirodnog imaće mnogo problema da objasne budućem potomstvu zašto boluju od bolesti koje druga deca nemaju.

Pametni telefoni kao prevodioci

Sen­zo­ri pa­me­tnih te­le­fona
Sen­zo­ri pa­me­tnih te­le­fona

U vezi sa školstvom i najavom da će pisanje rukom polako biti izbačeno iz škola u jednoj zemlji (što je izazvalo oprečne komentare, ali pomislite – kada ste poslednji put nešto pisali?), nadovezuje se sledeći projekat. Sećate li se kako su bili smešni prvi računarski prevodioci? U njih su s vremenom dodavani razni, „manje popularni“ jezici. Prevod je postajao sve smisleniji – sve više se prevodilo po frazama i kontekstu, a sve menje doslovno reč po reč.

Razvoj računara i njihova minijaturizacija omogućiće mobilnim telefonima da rade kao prevodioci. I to tako što ćete vi pričate maternjim jezikom, a vaš sagovornik će slušati vaš glas na svom jeziku. Telefon će slušati šta pričate, prevesti to i zatim sintetizovati vašu boju glasa i tako „govoriti“ druge jezike. Moći ćete da ispričate neku lokalnu šalu, prevodilac će to prevesti u duhu šale jezika slušaoca, pa će oba sagovornika moći da se nasmeju istoj šali. Možda će ostatak sveta konačno moći da razume engleski humor? Skype je već demonstrirao prototip ovakvog prevodioca koji je trenutno neinventivno nazvan „automatski prevođeni višejezični glasovni pozivi“.

Pročitajte i:  Uvećava se ulaganje u blockchain tehnologije

Senzori…

Novi smartfoni su puni različitih senzora. Akcelerometar meri ubrzanje i brzinu kretanja; žiroskop rotaciju oko sve tri ose i pomaže akcelerometru da preciznije odredi ubrzanje. Određeni modeli imaju magnetometar za određivanje magnetskog severa (magnetski sever najčešće nije isto što i fizički sever), dok GPS čip određuje poziciju na mapi. Zatim, tu je senzor koji određuje osvetljenje ekrana u zavisnosti od udaljenosti lica, a koristi se za automatsko javljanje na poziv prinošenjem telefona uhu. Nove generacije ovih senzora mere zasebno RGB pa menjaju i boju ekrana prema spoljašnjem svetlu. Senzori prepoznaju pokrete ruku u prostoru pa se telefonom može upravljati i bez dodira. Vaš telefon uvek zna gde ste, kako se krećete i kuda idete (to verovatno zna i Google!), a naravno da to zna i vaš mobilni operator.

Dosadno nabrajanje senzora samo je uvod u naredni viši nivo sprege hardvera i softera: budući senzori biće još bolji i jeftiniji, a softver, koji tek treba napisati, imaće sasvim novu funkciju. Objediniće senzore velikog broja korisnika, onih koji pristanu na „deljenje senzora“. Grupa senzora može da pruži zanimljive informacije, ponekad i od životne važnosti. Na primer, pre nego što se desi zemljotres, softver obradom podataka senzora velikog broja telefona u toj oblasti može da predvidi jačinu zemljotresa i brzinu kretanja p‑talasa (talas pomeranja zemlje nastao zemljotresom) koji se kreće tipičnim brzinama od 4 do 8 km/s. Ako se zemljotres razorne jačine najavi, dovoljno je nekoliko minuta ili čak desetina sekundi da se spasi veliki broj života.

S druge strane, mobilni operator, kada već zna vašu lokaciju, može automatizovanim sistemom da javlja vozačima zagušenja u saobraćaju i time rastereti auto‑moto društva dela manuelnog posla. Koristi se metoda triangualacije – proces određivanja tačke u prostoru merenjem ugla – u ovom slučaju snage signala kojom se mobilni telefon javlja baznim stanicama. Mora ih postojati najmanje tri da bi ova metoda funkcionisala, a na sličan način funkcioniše i vaš GPS – merenjem jačine signala najmanje tri GPS satelita (u praksi se koristi više zbog veće preciznosti). Kada softver prepozna na određenom delu puta veliki broj telefona koji se ne pomeraju – došlo je do zagušenja saobraćaja. Automatizovani sistem odmah će preusmeriti vozače na zaobilaznicu.

Pročitajte i:  Uvećava se ulaganje u blockchain tehnologije

Pametni telefoni bliske budućnosti moći će da mere pritisak i puls i daju vam savete tipa „nemojte popiti ovu kafu, pritisak vam je već previsok“. Prepoznavaće kako ste raspoloženi i prema tome određivati vrstu muzike koju ćete slušati. Za stanovnike urbanih sredina biće zanimljivo merenje zagađenja vazduha dok bi se deljenjem podataka senzora olakšalo nadležnima da reaguju tamo gde naraste zagađenje. Ljudi skloni sportu i razvoju mišića pozdraviće MyoLink senzor koji će meriti način i obim vežbe, opšti napredak, dok će Cardio senzor neprestano motriti srčane aktivnosti. Nije daleko ni dan kada će pametni telefoni (ili tableti) meriti nivo šećera u krvi.

…i njihova primena

Ne treba mnogo mašte da se zamisle raznorazne implementacije senzora. Recimo, prodavnica budućnosti bez kasa i gužvi na njima – stavite u kolica sve što vam treba i iznesete iz radnje, a senzori prepoznaju šta ste kupili, „dogovore“ se s vašim pametnim telefonom i, pre nego što ste napustili prodavnicu, novac stigne gde treba. Da li je način plaćanja vožnje auto‑putevima zastareo? E‑tag, vinjete ili naplatne rampe postaće suvišne ili će eventualno ostati za konzervativniji deo populacije. Granični prelazi? Verovatno će se desiti nešto slično čineći pasoše nepotrebnim. Kada već uvek znaju gde ste, zašto duplirati kontrolu?

Da li će odlazak lekaru takođe postati stvar prošlosti? Pametni telefon dostaviće lekaru parametre potrebne za dijagnozu, a on će moći da preko ekrana pogleda pacijenta i odredi terapiju. A biće verovatno sposoban da precizno odredi dijagnozu i prepiše terapiju koja odgovara vlasniku tog uređaja – ista bolest drugačije se leči kod različitih ljudi, tako da će i lečenje biti bolje prilagođeno individualnom pacijentu.

Sećate li se zidnih barometara koji „predviđaju“ vreme? Mini – barometarski senzor u vašem budućem telefonu nepogrešivo će predviđati promenu vremena i, naravno, padavine. Deljenjem barometarskih senzora mogla bi se pratiti promena pritiska na stotinama hiljada lokacija istovremeno i mogao bi se, recimo, pratiti olujni talas. Pristup i obrada ogromne količine podataka koja će se sakupljati u bliskoj budućnosti zahtevaće razvoj algoritama i programa što je, svakako, jedno od polja u kome će se tražiti stručni, dobro plaćeni kadrovi. Da bi sve to funkcionisalo, od korisnika „pametnih telefona“ očekuje se dobrovoljna saradnja.

U sledećem tekstu bavićemo se automobilima koji se sami voze, 3D štampanjem, transhumanizmom (spojem čoveka i robota) i drugim temama koje povezuje snažan računar upravljan modernim softverom.

Branislav Mihaljev

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Facebook komentari: