Top50 Glas publike

Prva knjiga iz Industrije 4.0 na srpskom jeziku “Industrija 4.0 – Renesansa inženjerstva”

Promocija prve knjige iz Industrije 4.0 na srpskom jeziku pod nazivom “Industrija 4.0 – Renesansa inženjerstva” autora prof. dr V. Majstorovića, prof. dr D. Đuričina i prof. dr R. Mitrovića, održaće se 14. decembra sa početkom u 12:00 sati u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, Studentski trg 1, II sprat.

PCPress.rs Image

Monografija je prvi univerzitetski materijal ovog obima i nivoa iz Industrije 4.0 u našoj zemlji i ima 384 strana sa 91 slikom i 51 tabelom. Materijal je sistematizovan po logičkom redosledu u dvanaest poglavlja, sa referenencama uz svako poglavlje. Autori su neke od svojih referenci iz ove Monografije saopštili na najpoznatijim svetskim Konferencijama i časopisima iz oblasti proizvodnog inženjerstva, koje organizuju / izdaju CIRP, IFIP, IFAC i IMEKO organizacije.

Važno je istaći da materija izložena u ovoj Mongrafiji predstavlja simbiozu inženjerskih znanja iz oblasti mašinstva, elektronike i informatike, kroz pregled razvoja i primene modela Industrije 4.0 od njenog nastanka do danas. Takođe autori su izložili i delove svojih istraživanja u poglavljima 7, 8 i 10 (tačke 10.1, 10.3 i 10.5), što ovom delu daje posebnu težinu.

Ova Monografija ima sledće poglavlja, a ona sadrže:

  • Poglavlje 1. Uvod u Industriju 4.0. Izložena je data geneza industrijskih revolucija, sa detaljnim osvrtam na nastanak i razvoj modela Industrije 4.0 do sada.
  • Poglavlje 2. Elementi i struktura Industrije 4.0. Ovde su detaljno izloženi najvažniji elementi strukture modela Industrije 4.0, njih ukupno devet: sajber fizički sistem, računarstvo / proizvodnja u oblaku, horizontalna i vertikalna integracija, industrijski internet stvari, sajber bezbednost, simulacija, proširena stvarnost, veliki podaci i njihova analitika i aditivna proizvodnja.
  • Poglavlje 3. Industrija 4.0 za male i srednje organizacije (SMEs). U ovom Poglavlju su izloženi elementi Projekta Industrije 4.0 za SME, iz ugla proizvoda koji ona pravi, ili proizvodnje koju ona organizuje i izvodi. Ovi elementi su navedeni kao mapa puta za ove slučajeve, a suština je da svaka SME može utvrditi na kom nivou zhteva za Industriju 4.0 se ona nalazi i kuda treba da ide.
  • Poglavlje 4. Nacionalni programi za Industriju 4.0 u svetu. Ovde je izložena materija o stanju ovih programa u 45 najrazvijenijih industrijskih zemalja u svetu, uključujući i Srbiju. Pored toga navedeno je šta u oblasti Industrije 4.0 radi Svetski ekonomski forum u Davosu, šta su Centri izvrsnosti i Alijanse za ovu oblast, koje se uspostavljaju od 2011. godine.
  • Poglavlje 5. Nacionalna platforma za Industriju 4.0. Srbija je bila 38 zemlja u svetu koja je 2019. godine definisala i usvojila svoj nacionalni Program za Industriju 4.0, na IV Međunarodnoj konferenciji o Industriji 4.0, održanoj početkom juna 2019. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. U ovom poglavlju su dati detalji ovog programa.
  • Poglavlje 6. Obrazovanje inženjera za Industriju 4.0. Sam naslov ove Monografije sugeriše da se radi o renesansi inženjerstva prema modelu Industrija 4.0, jer se pred našim očima ostvaruju novi proboji u načinima razmišljanja i rešavanja inženjerskih problema, zasnovanih na kognitivnim naukama, za šta su potrebna i nova znanja inženjera. Sve ovo je izloženo u ovom poglavlju.
  • Poglavlje 7. Istraživanja za Industriju 4.0. Važan aspekt Industrije 4.0 za našu zemlju su istraživanja u ovoj oblasti, pre svega tehnološko razvojna. U ovom poglavlju su prikazani rezultati istraživanja u oblasti razvoja sajber fizičkog modela inspekcije na CMM, kao i modela digitalne proizvodnje u dve fabrike iz industrije prerade metala u našoj zemlji. Takođe je prikazan model za ocenu zrelosti organizacija u Srbiji, čime one mogu da ocene dostignuti nivo digitalizacije u svojoj sredini.
  • Poglavlje 8. Ekonomski aspekti Industrije 4.0. Ovo poglavlje posmatra pitanja Industrije 4.0 iz dva ugla. Prvi je kako u industrijsku politiku zemlje uključiti i politiku Industrije 4.0 kao strateškog dela za podizanje konkurentnosti domaće industrije, a drugi se odnosi na ekonomiju proizvodnje u uslovima ovog modela. U ovom poglavlju se izlažu ova pitanja.
  • Poglavlje 9. Socijalni aspekti Industrije 4.0. Posebno važan aspekt Industrije 4.0 je njen uticaj na društvene odnose. Automatizacija proizvodnje po ovom modelu donosi promene u društvu unutar organizacije (nova znanja i odnosi među zaposlenima), kao i van organizacije (odnosi sa potrošačima, kao i ostalim zainteresovanim stranama). Ovo poglavlje razmtra ta pitanja, definišući termin ’’operator 4.0’’.
  • Poglavlje 10. Privreda 4.0. Posle jedne decenije razvoja i primene Industrije 4.0 u samoj industriji, pre svega automobila, mašina, opreme i delova, došli smo do prvog nivoa zrelosti ovog modela za ove oblasti. To je jednistvena prilika da se počne sa njegovom primenom i u drugim privrednim granama, tako da je u ovoj Monografiji dat primer primene Industrije 4.0 za: medicinu i stomatologiju, farmaceutsku industriju, rudarstvo, naftu i gas kao i ispitne laboratorije. Ovde su takođe dati i neki primeri istraživanja Mašinskog fakulteta u Beogradu.
  • Poglavlje 11. Vizija Industrije 4.0 2030. godine. U ovom poglavlju izložene su dve stvari. Prva se odnosi na napredne modele proizvodnje, kao sisteme koji rade po modelu Industrija 4.0 (kognitivna proizvodnja, cirkularna proizvodnja, hiper personalizovana proizvodnja, proizvodnja brzog odgovora na zahteve, inkluzivna proizvodnja i proizvodnja otporna na globalne rizike). Drugi deo se odnosi na poglede o razvoju modela Industrije 4.0, kao globalno primenjenog industrijskog koncepta kroz tri karakteristike njegovog razvoja: autonomija, interoperabilnost i održivost.
  • Poglavlje 12. Pogovor, gde su navedena razmišljanja kako jedna fabrika (bez ljudi) stvarno proizvodi po modelu Industrije 4.0 ili gde su granice pametne fabrike.

Posebno važno je poglavlje o Industriji 4.0 za SME, jer ove organizacije čine dominantnu privrednu strukturu  naše zemlje, pa je primena ovog modela kod njih izuzetan prilaz za podizanje njihove konkurentnosti. Ova Mongrafija u ovom poglavlju daje idealne okvire i model za realizaciju takvog Projekta kod ovih organizacija, što se je čini izuzetnom.

Osnovna namena ove Monografije je da studentima, inženjerima i istraživačima pruži najnovija znanja o Industriji 4.0 sa sledećih aspekata: (a) šta je Industrija 4.0 i kako se stiglo do nje, šta su i šta obuhvataju Nacionalni programi za Industriju 4.0. Šta je Nacionalni program Srbije za ovaj model,  (b) koji su njeni osnovni elementi i kako oni funkcionišu u ovom modelu, (c) koja inženjerska znanja su potrebna za ovaj koncept, a šta su naša istraživanja u ovom modelu, (d) šta ovaj model znači za druge industrije i kako ga primeniti, i (e) šta je vizija ovog modela u narednoj deceniji, do 2030. godine, i u kom pravcu će se ovaj model razvijati.

Izloženi fakti nam govore da se radi o značajnom delu eminetnih autora, pa ga sa zadovoljstvom preporučujem za objavljivanje.

Recezenti:

Prof. dr Ljubodrag Tanović, Redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu

Prof. dr Milo Tomašević, Redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Prof. dr Miroslav Trajanović, Redovni profesor Mašinskog fakulteta u Nišu

Prof. dr Aleksandar Simonović, Redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu

Svi zainteresovani mogu da prisustvuju promociji knjige 14. decembra sa početkom u 12:00 sati u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, Studentski trg 1, II sprat.

Facebook komentari:
SBB

Tagovi:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *