Ron Vejn: Ne žalim što sam prodao svoj udeo u Appleu
Ron Vejn je bio jedan od trojice osnivača kompanije Apple, pored Stiva Džobsa i Stiva Voznijaka, ali je, prodavši svoj udeo za samo 800 dolara, propustio priliku da godinama kasnije na njima zaradi čak 35 milijardi dolara.
Vejn, koji sada ima 79 godina, u vreme osnivanja kompanije je igrao ulogu neke vrste supervizora u odnosu na tada mlade kreativce, 21-godišnjeg DŽobsa i 25-godišnjeg Voznijaka, piše britanski “Dejli mejl”.
On je dizajnirao prvi Apple logo, sastavio prvobitni ugovor o partnerstvu između tri osnivača kompanije i napisao uputstvo za upotrebu prvog Apple kompjutera, “Apple 1”.
Samo dve nedelje kasnije, međutim, Vejn je prodao svoj udeo od 10 odsto u kompaniji za samo 800 dolara. Da ga je zadržao, on bi danas imao vrednost od 35 milijardi dolara.
Vejn ne navodi da je tu odluku doneo zbog odnosa sa Stivom Džobsom, ali svog nekadašnjeg poslovnog partnera opisuje rečima: “Da možete da birate da li želite da vas ugreje Stiv DŽobs ili kocka leda, bolje bi vas ugrejala kocka leda. U poslovnim odlukama on je imao princip – ili po mome ili nikako.”
“Džobs je bio fokusiran i odlučan. Ako je imao neki cilj, poslednje mesto na kojem biste želeli da se nađete je između njega i njegovog cilja, zato što biste završili sa otiskom njegove cipele na čelu”, ističe Ron Vejn.
“Doneo sam odluku koja mi je dopustila da se bavim onime što me je interesovalo. Zaista ne žalim što sam prodao akcije”, naveo je on u intervjuu “Dejli mejlu”.
On je dodao da je znao da će Voznijakov dizajn kompjutera biti uspešan proizvod, ali da niko nije mogao da očekuje da će taj računar postati ono što je danas.
“Da sam ostao u Appleu i prihvatio ograničenja postavljena pred moju životnu filozofiju, mogao sam jednog dana da budem najbogatiji mrtvac na groblju. Tada sam bio u četrdesetima, a ovi klinci su bili poput uragana. Bilo je to kao da držite tigra za rep”, navodi on.
Vejn je napustio Apple zato što je zastupao mišljenje da je DŽobsova odluka da potroši više od 1.500 dolara na delove za jedan proizvod loša.
Nekoliko godina kasnije su ga Džobs i Voznijak pozvali da se ponovo pridruži kompaniji, ali je Ron Vejn odlučio da želi da se obogati na automatima za kockanje.
“Moja strast nisu bili računari, nego automati za kockanje. To je u poslovnom smislu bio hendikep kojeg nisam bio svestan. To mi je došlo u glavu nakon što sam, umesto u posao sa računarima, ušao u posao sa igrama na sreću”, priznao je Vejn.
