Sledeća solarna oluja mogla bi da stvori „internet apokalipsu“

Internet nije samo “u oblaku” – nalazi i na dnu okeana. Mrežni podaci prenose se širom sveta kroz ukrštenu mrežu stotina podmorskih kablova, od kojih je nekolicina dugačka preko 12.000 milja i prostire se između kontinenata. Približno 1,3 miliona milja podmorskog internet kabla leži na dnu okeana. Šta će se desiti ako prirodna katastrofa ošteti neke od tih kablova?

Prema rečima Sangeetha Jyothi, profesorke na Univerzitetu California Irvine, takav događaj bi potencijalno mogao da stvori „internet apokalipsu“. Njeno istraživanje takođe sugeriše da bi se ovaj zastrašujući scenario mogao dogoditi u naredne dve decenije. Ona tvrdi da će retka solarna oluja verovatno osakatiti globalne delove internet infrastrukture i izazvati prekid koji bi mogao da potraje mesecima. Možda bismo mogli da izbegnemo ovu katastrofalnu budućnost ako se za nju pravilno pripremimo.

Stvaranje kosmičke katastrofe

Površina Sunca je izuzetno nestabilno mesto. Kada se uskovitlava i rasprskava poput ogromnog okeana užarene plazme, solarne baklje često se izbacuju sa površine, izbacujući elektromagnetno zračenje u svemir. Srećom, većina ovih izbacivanja ne predstavljaju problem za našu planetu, bilo zato što nisu dovoljno veliki da predstavljaju značajnu pretnju, ili su samo usmereni u pogrešnom smeru. Ali svakako otprilike jednom u veku nemamo sreće, a posebno ako velika „solarna oluja“ izbija u našem pravcu.

Zemljina atmosfera odbija i štiti većinu zračenja nastalog tokom solarne oluje, sprečavajući nas da nam nanese štetu. Ali prateća električno naelektrisana materija može da stupi u interakciju sa Zemljinim magnetnim polje i da poremeti sve. Od satelitskih komunikacija do električnih mreža i podvodnih internet kablova.

Verovatnoća takvog incidenta je relativno mala (tačnije 1,6% do 12% po deceniji). Ali postoji i veliki nedostatak podataka o tim događajima. Oni se retko dešavaju na predvidljiv način koji je naučnicima lako analizirati. Međutim, budući da je poslednjih nekoliko decenija bilo relativno tiho, predviđanja sugerišu da bismo mogli da budemo svedoci još jedne velike solarne oluje u narednih 20 do 25 godina.

Poslednji put je to bilo 1921 godine

Prošao je tačno vek od poslednjeg puta kada je značajan solarni poremećaj zadesio Zemlju 1921 godine. Poznata kao super oluja njujorške železnice. Tada su pregoreli električni osigurači i došlo je do rasprostranjenih prekida u železničkim i podmorskim telegrafskim sistemima. To dogodilo pre pojave modernog povezivanja, pa je kao rezultat toga uticaj na svet bio donekle ograničen. Ali ako bi se solarna oluja ovih razmera dogodila danas, naučnici procenjuju da bi nastala šteta mogla ostaviti 20 do 40 miliona ljudi bez električne energije do dve godine, a ekonomski uticaj mogao bi doseći trilione dolara.

Više solarnih oluja znatno slabijeg intenziteta dogodile su se od poslednje velike 1921 godine. Jedna od njih, 2003.godine, dovela je u nered japanski svemirski program. Druga, 1967. godine, zamalo je započela nuklearni rat. Tada su SAD verovale da se Rusija umešala u njene sisteme za otkrivanje projektila, a zapravo je to izazvao solarni tuš.

Osetljiva svetska mreža

Kako bi tačno ove solarne oluje mogle stvoriti probleme savremenom internetu?

Podvodni internet kablovi imuni su na bilo kakvo električno oštećenje koje bi solarna oluja mogla naneti jer prenose signale u obliku svetlosti, a ne struje. Problem je u intervalu od 30 do 90 milja, gde su opremljeni repetitorima za pojačavanje tih signala na velikim udaljenostima. Ovi repetitori su podložni električnim smetnjama, a ako se i jedan od njih pokvari, teoretski bi mogao srušiti čitavu podmorsku rutu.

Budući da savremeni internet nikada nije testiran na stres za solarnu oluju, ima i malo podataka o tome kako bi se ovi moduli mogli oporaviti. Dobra vest je da je malo verovatno da će oštetiti sve podmorske kablovske puteve.

Izvor: Digitaltrends