Službenici dnevno pošalju i do 160 e-mailova i izgube dva sata u proveravanju elektronske pošte
Očekuje se da će u 2009. godini prosečni službenik u svetu dnevno poslati oko 160 e-mail poruka i proveriti svoj inbox više od 50 puta, utrošivši time čitava dva sata od svog radnog dana na komunikaciju putem e-maila. Zbog preterane količine informacija, vrednost digitalnih komunikacija sve više opada: zaposleni jednostavno pišu previše poruka i šalju ih prevelikom broju osoba. Osim toga, gubici poslodavaca zbog učestvovanja zaposlenih u društvenim mrežama, poput Facebooka, iznose milijarde dolara, ističe najnovije istraživanje konsultantsko-revizorske kompanije Dilojt (Deloitte) Trendovi u telekomunikacijama u 2009. [1]
Procenjuje se da svaki zaposleni svojom e-mail komunikacijom dnevno proizvede 20 megabajta podataka, a nije redak slučaj da IT sektori prisilno brišu korisničke inboxe radi smanjenja troškova. Radi ublažavanja posledica takvih trendova poslodavci bi mogli podstaknuti svoje zaposlene da deo vremena provedu “offline”, kako ne bi osećali potrebu da neprekidno čitaju i odgovaraju na mejlove. Među radikalnije mere smanjivanja količine razmenjenih informacija spada i limitiranje količine e-mail poruka koje zaposleni dnevno može poslati.
Evropski operateri prosečno naplaćuju oko 0,08 € a za uspostavljanje poziva prema mobilnoj mreži, te svega 0,01 € za uspostavljanje poziva prema fiksnoj mreži. Ta bi razlika mogla postati predmet burnih rasprava tokom 2009. Takođe, usklađivanje sa preporukama Evropske komisije moglo bi navesti neke operatere da bitno promene svoje poslovne i tarifne modele.
Globalna prodaja smartphone-a je u 2008. godini porasla za gotovo 35 odsto, čime je smartphone zauzeo 13 odsto ukupnog tržišta mobilnih uređaja. Međutim, novonastali ekonomski uslovi mogli bi u 2009. godini promeniti sudbinu smartphone-a. Dok bi porast ukupne prodaje mobilnih telefona mogao opasti za oko četiri odsto, rast prodaje smartphonea mogao bi se smanjiti za čak 20 odsto. Proizvođači smartphone-a bi ipak mogli pronaći priliku u prodaji svojih uređaja kao cenovno atraktivnih zamena za laptopove.
Mogućnost gledanja televizije na mobilnom telefonu, od koje se mnogo očekivalo, zasad nije postigla veću popularnost. Posebno su podbacili prenosi velikih sportskih događanja, poput Olimpijade, koji inače služe kao odličan katalizator novih medijskih formata. Ove bi godine moglo da se ugasi pet puta više usluga povezanih sa televizijskim mobilnim telefonima nego što će ih biti lansirano, a broj pretplatnika u svetu mogao bi opasti na ispod 30 miliona. Stoga trenutno ne treba očekivati značajniju prodaju televizijskih mobilnih telefona, a ograničena likvidnost operatera mogla bi smanjiti ulaganja u dalji razvoj te tehnologije.
U 2009. povećaće se pritisak na fiksne operatere da zastarele bakarne kablove zamene optičkim. Međutim, povezivanje prosečnog domaćinstva optičkom mrežom, u zemlji koja ima klasičnu kombinaciju gradskih i ruralnih domaćinstava, može koštati oko hiljadu dolara. Očekivan povraćaj novca u mnogim slučajevima jednostavno ne opravdava tako visoka ulaganja. Ipak, rešenje bi se tu moglo naći u zajedničkom vlasništvu nekoliko operatera nad optičkom mrežom.
Prodaja mobilnih telefona sa kamerom tokom 2009. godine mogla bi po prvi put nadmašiti prodaju digitalnih fotoaparata. Verovatno je da će do kraja ove godine broj mobilnih telefona sa kamerom nadmašiti ukupan broj ikad prodatih digitalnih i analognih fotoaparata. Prodaja mobilnih telefona sa ugrađenim muzičkim plejerima mogla bi u narednom periodu biti triput veća od prodaje običnih plejera. S obzirom na sve to, mobilni telefon se verovatno može smatrati najuspešnijim kombinovanim uređajem u istoriji.
Celokupno istraživanje možete naći ovoj na web adresi
Izvor: Deloitte d.o.o.
[1]Ovo je osmo po redu godišnje Deloitte-ovo istraživanje, nastalo na osnovu saznanja dobijenih u razgovorima saklijentima, analitičarima i Deloitte-ovim stručnjacima za telekomunikacije, medije i tehnologiju. U istraživanje je bilo uključeno više od 6000 stručnjaka širom sveta.
