Tehnologija za slabovide

Ovo je lična istorija korisnika takozvane asistivne tehnologije. Sam pojam koristi se kako bi opisao uređaje i softver koji osobama s invaliditetom približava svet informacionih tehnologija, a konkretna tema je pristup sadržajima za ljude oštećenog vida.

PCPress.rs Image

Prvi susret s prilagođenom tehnologijom za slepe korisnike imao sam na Evropskoj konferenciji o pomagalima pre skoro 40 godina, u leto 1983. u Trstu. Uz samu konferenciju bila je organizovana prateća izložba. Pažnju mi je privukao računar s prikazom na Brajevom pismu kojim se služe slepi. U jednom uređaju bio je spakovan i ekran za „obične“ korisnike, tastatura i neki primitivni printer. Izlagač je bio IBM, ali je čovek na štandu bio Nemac iz specijalne škole za obrazovanje slepih iz Marburga. Bilo je to vreme kada su u svetu novih tehnologija tražena zanimanja za slepe učenike. Počelo se s obrazovanjem operatera, koji unose podatke u računarski sistem. Iz današnje perspektive – nešto vrlo jednostavno jer se od slepog operatera tražilo da uz pomoć Brajevog displeja proverava tačnost podataka koje unosi. S te svoje prve izložbe ostao mi je u sećanju upečatljiv detalj: pitao sam Nemca koliko košta čitava konfiguracija, a odgovor me je prosto ohladio: „40.000 maraka!“

Informacione tehnologije su osobama s invaliditetom, naročito osobama oštećenog vida, otvorile vrata za koja nikad nisu ni sanjali da se mogu otvoriti

U narednih pet-šest godina specijalne škole u bivšoj Jugoslaviji počele su da obrazuju operatere za rad na računaru. Tada se to tretiralo kao obrazovanje za programere, međutim u praksi niko se nije zaposlio na poslovima programiranja.

Prvi čitač ekrana

Idemo desetak godina unapred: godina je 1994. Reportaža BBC-ja o kompjuterizaciji njihovih redakcija. Kao novinara, priča me zainteresovala. Kaže, novinar sad ima uvid u sve objavljene materijale, pristup arhivi, svim izveštajima… ko zna šta sve još. Sećam se svog tadašnjeg komentara: „Za mog života ovo neće stići do nas!“ Kako sam se samo grdno prevario! Već tri godine kasnije nabavio sam svoj prvi računar. Nije imao nikakvu podršku za korisnika poput mene. Samo se govorkalo da u svetu postoji govorna podrška, ali je to bilo daleko od nas… ili je barem tako izgledalo.

Pročitajte i:  Roche za zdraviji život

Na moju sreću, prijatelj koji se razumeo u informatiku pronašao je negde na Internetu smešni čitač ekrana. Zvao se ASAW (Automatic Screen Access for Windows). Internet je tada bio u svojim čednim godinama – Web stranice su bile vrlo jednostavne, fotografije su predstavljane na prilično skroman način, o nekoj drugoj grafici jedva da se moglo i govoriti.

Prvi ASAW je čitao samo engleski. Srpski je zvučao groteskno: za pticu bi rekao „ptajka“ za jaje „džadže“ i mnogo sličnih besmislica

Prvi Windows koji sam instalirao bio je Windows 95. Siroti ASAW je gurao nekako, kad bi se susreo s grafikom, izgovarao bi nesuvisli niz brojki i slova, valjda ono što je neki programer zapisao. Čitao je samo engleski, ipak i to je bilo nešto. Bilo je mnogo zgoda s njim. Pokušao sam da ga koristim za čitanje srpskog, to je zvučalo groteskno: za pticu bi rekao „ptajka“ za jaje „džadže“ i mnogo sličnih besmislica. Istine radi, valja reći da su se sa sličnim zgodama i nezgodama korisnici čitača ekrana na južnoslovenskim jezicima suočavali još godinama.

Na našem jeziku?

Iako je rat koji tek što je protutnjao Balkanom ostavio dubok trag na živote svih nas, opstale su izvesne veze među ljudima oštećenog vida. Saznalo se da postoji čitač ekrana JAWS (Job Access With Speech) koji se može nositi sa svim zamkama računara. Te 1998. godine instalirao sam verziju 2, doduše samo kao demo koji traje 45 minuta. Puna verzija koštala je tada (a i sada je slično) 1.200 američkih dolara. Samo instaliranje verzije uz korišćenje dial-up konekcije trajalo bi po nekoliko sati, pod uslovom da vas sreća posluži i da se veza ne prekine.

Pročitajte i:  Infolab LIS

PCPress.rs Image

Kako su to idilična vremena bila: Internet jednostavan, dobiješ svojih 45 minuta i uživaš. Mi, govornici nekog od južnoslovenskih jezika, vrlo brzo smo otkrili da nam sinteza za nemački može najviše pomoći – da izgovara najviše glasova na isti način kako ih mi izgovaramo.

Vreme je prolazilo, Internet platforme su postajale sve zahtevnije. Pojavljivale se i nove verzije JAWS-a koje su pratile pojavu sve novijih i sve složenijih verzija Windows-a. Čitaču ekrana JAWS zaljubljenici u informacione tehnologije počeli su stvarati konkurenta: NVDA (non-visual desktop access) pojavio se 2006. godine kao softver otvorenog koda. Postao je ne samo jak konkurent, nego u nekim stvarima mnogo jači od JAWS-a.

NVDA (non-visual desktop access) se pojavio se 2006. godine kao softver otvorenog koda. Postao je ne samo jak konkurent, nego u nekim stvarima mnogo jači od JAWS-a

Dok pišem ovaj članak, koristim upravo NVDA. Nešto zbog toga što je besplatan, pa se ne moram služiti ilegalnim krekovanjem, nešto zbog njegove sposobnosti da se razvija, budući da na njegovom unapređenju rade volonteri iz celog sveta; dakle, ne samo tim zaposlenih programera.

Web izazovi

Između Web dizajnera i tvoraca asistivnih tehnologija vodi se nemilosrdna i neizvesna trka. Web dizajneri vole da puste mašti na volju, a „asistivci“ se trude da ih slede i korisnicima čitača ekrana pruže sve ono što imaju i ostali korisnici računara. Nije to uvek lako: valja korisniku čitača ekrana pružiti opise fotografija, multimedijalnih sadržaja, grafikona…

NVDA (non-visual desktop access) se pojavio se 2006. godine kao softver otvorenog koda. Postao je ne samo jak konkurent, nego u nekim stvarima mnogo jači od JAWS-a

Na planetarnom nivou s vremenom je počela da sazreva svest o potrebi zajedničkog delovanja na stvaranju pristupačnih sadržaja na Internetu, mobilnim aplikacijama, u pristupačnosti medijskih, pre svega televizijskih sadržaja. Evropska komisija je vrlo dinamično uspostavila zakonski okvir kome države-članice treba da se brzo i radikalno prilagode.

Pročitajte i:  Softver za predviđanje bolesti 

Idealne Web platforme moraće da obezbede pristup korisnicima čitača ekrana, slabovidim korisnicima uvećanje teksta, mogućnost stvaranja odgovarajućeg kontrasta, opcije koje će Web sadržaj učiniti pristupačnim osobama s disleksijom, osobama s intelektualnim poteškoćama, gluvim korisnicima neke sadržaje pretvoriti u znakovni jezik ili neke asocijativne forme. Kao krajnji rok za ostvarivanje pune pristupačnosti postavljena je 2030. godina. Međutim, ni najmaštovitiji se ne bi usudili predviđati kako će tehnološki razvoj tada izgledati i koji će biti njegovi plodovi.

PCPress.rs Image

Svaka od tema obuhvaćenih evropskom legislativom zasluživala bi poseban članak i mnogo detaljnija objašnjenja. Web dizajneri ne da ne žele, nego najčešće i ne razmišljaju o potrebama specifičnih korisnika. Doduše, i tu treba napraviti razliku. Jedna je stvar izrada Web stranice neke zvanične institucije, sasvim druga izrada komercijalnih sajtova. Bilo kako bilo, informacione tehnologije su osobama s invaliditetom, naročito osobama oštećenog vida, otvorile vrata za koja nikad nisu ni sanjali da se mogu otvoriti.

Autor: Željko Bajić

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,