Tiki Boyler, o muzici i računarima
Radio Beograd 1. Druga Strana Računara. Računajte na računare. Večeras sa nama sjajni gosti. Ovo je uvod kojim počinje svaka emisija. Gosti koji pričaju o računarima su poznati čitalačkoj publici PC Pressa, pa mi želimo da im predstavimo one druge. Sjajne ljude i fantastične muzičare sa kojima smo pričali o večitom sukobu – Za ili protiv računara. Prenećemo vam najzanimljivije detalje iz intervjua koji su nam dali Tiki Boyler i Maja Manojlović Dobrijević koj predstavljaju Banjalučku rock scenu.
UMETNOST VS. ŠUND
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Kompjuter je kao i svako oruđe upotrebljiv na različite načine. Jedan od njih je svakako i lakši način da se dođe do finalnog proizvoda u domenu minimalističke i prizemne muzike. Ekspanzija loših muzičara je ipak više u relaciji sa ekspanzijom loših ljudi uopšte.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Kompjuter je svakako pomogao u tome. Ja ga prvenstveno posmatram kao alat. Nikako kao izvor inspiracije. Problem šunda upravo proističe iz problema inspiracije, odnosno krajnjeg cilja kod određenih muzičara.
ANALOGNO VS. DIGITALNO
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Razlike u zvuku se mogu čuti, ali ne u smislu puke reprodukcije zvučnog zapisa. Moderne digitalne tehnologije u ogromnoj mjeri mogu simulirati anaogni zvuk kao takav; ali ono što se suštinski razlikuje nije proces reprodukcije nego proces stvaranja muzike. Mislim da se upravo u toj fazi – fazi snimanja stvaraju najčujnije razlike u završenom djelu. Različiti sistemi rada te tjeraju na različit način razmišljanja, a samim tim i djelovanja.
Što se slušalaca tiče, poprilično sam siguran da oni te razlike (u smislu percepcije zvuka) ne čuju. Ono što čuju je zapravo ono što se dešavalo u glavi samog stvaraoca i to je ono što će ih kupiti ili ne.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Digitalno, kao i analogno ima svoje prednosti i mane. Glupo je, pa čak i snobovski ograničavati se na jednu sferu. Sa inženjerske tačke gledišta digitalno nudi neslućene mogućnosti. U tehničkom smislu je zapis kvalitetniji, dinamički opseg veći… U tom smislu se dobilo mnogo. S druge strane… problem je u tome što čovjek nije mjerni instrument i umjetnost nije moguće intepretirati kao egzaktan podatak. Muzika te ili radi ili ne radi. Potpuno sam siguran da to nema veze sa tehnološki m dijelom priče.
SNIMANJE NA TRAKU VS. SNIMANJE NA KOMPJUTER
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
U velikom broju slučajeva, a u skladu sa principima tržišne ekonomije, to jeste tako. Danas i osrednji muzičar koji je dovoljno vješt u baratanju softverskim alatima može napraviti tehnički ispravnu muziku. Pitanje je samo da li je dovoljno da muzika bude tehnički ispravna?
Virtuelni instrumenti jesu zgodan alat i velika pomoć u fazi stvaranja, ali još dugo neće moći da pariraju zvuku samog instrumenta i, što je još bitnije, interakciji instrumentaliste i njegovog instrumenta.
Sa vokalima je stvar još radikalnija. Ljudski glas je najsavršeniji i najekspresivniji instrument sa kojim sam radio i tvrdim da digitalne zamjene za glas nema.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Demo snimak, kao embrion finalnog audio zapisa, nikada nije bilo lakše napraviti. I to je ono što jeste sjajno. Ipak, mišljenja sam da taj i takav snimak mora da prođe studijski tretman i to koliko kroz tretman same studijske tehnike toliko i kroz uši, glave i ruke ljudi koji u tim studijima rade i nerijetko žive 🙂
Ono što stvara konfuziju je nepostojanje realne kritike, zbog čega nam se dešava da na sceni imamo hiperprodukciju demo snimaka koji se tretiraju kao finalni proizvodi, a to sa više aspekata nisu.
SVIRANJE VS. PROGRAMIRANJE
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Koliko god se meni kao muzičaru to ne sviđalo, mislim da epitet muzike nečemu ne daju muzičari već slušaoci. Svaki zvuk koji publika percipira kao muziku to realno i jeste. Tako će određeni broj slušalaca sa gnušanjem odbaciti programiranu elektronsku muziku i uživati u škripi prstiju po žicama akustične gitare; dok će istovremeno druga grupacija da pada u trans vođena elektronski generisanim zvucima, ne znajući da se prstima i žicama uopšte može stvarati muzika.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?
Kao što već rekoh… u fazi osmišljavanja ideje otkucani zvukovi su sjajna zamjena za živog muzičara. U finalu, po meni, stvari stoje drugačije i živo odsvirana muzika ostaje neprikosnovena.
A slušaoci… pa njih to suštinski ne interesuje. Ako im se nešto svidi svidjelo im se – bez obzira na to kako je nastalo.
NOSAČ ZVUKA VS. YOUTUBE
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Internet je obezvrijedio mnogo toga. Elementarnu ljudsku komunikaciju prije svega. Budući da muziku doživljavam kao određenu vrstu komunikacije jasno je da je i percepcija muzike nepovratno izmijenjena. Cijena muzike je opet u relaciji sa ponudom, a imajući u vidu da imamo pomenutu hiperprodukciju jasno je da sve ide u bescijenje.
Autorska prava i pristup intelektualnoj svojini uopšte se mijenjaju iz osnova i tek nam predstoji postavljanje nekih novih pravila igre. Iz te perspektive je jasno da stvari nikad više neće biti iste.
Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
YouTube i koncert nisu i nikad neće biti isto. Lajk i aplauz nisu isto. Komentar na društvenoj mreži ne može da se mjeri sa neposrednim kontaktom u koncertnoj sali. Kad ovo kažem nisam rekao ništa novo i to je svima koji su ikada otišli na koncert kristalno jasno. Problem je opet u nekim novim klincima koji nerijetko nisu imali priliku da prisustvuju koncertu. Nisam siguran koliko oni uopšte razmišljaju o svijetu van virtuelnog.
PLAKATI I MEDIJI VS. DRUŠTVENE MREŽE
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Mislim da je to direktno zavisno od cilja kampanje. Kada su u pitanju manja dešavanja lokalnog tipa Internet i društvene mreže mogu završiti posao. Ako pričamo o uspješnoj reklamnoj kampanji većeg obima smatram da je potrebno mnogo više od toga. Dobar PR i marketing tim, koji koristi odgovarajuće medijske kanale za prezentaciju ne može biti zamijenjen individualcem – kreatorom FB eventa.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Ne.
BORBA ZA RnR
Da li ste trenutno aktivni i šta nam novo spremate?
„Mislim da je ovo sjajna prilika da se podcrta priča o banjalučkoj muzičkoj alternativnoj sceni, da se vidi da mi živimo i radimo jedni s drugima. Po meni je zanimljiva činjenica i to da su i ‘Tanker’, ‘Neuro’ i ‘Sopot’ nagrađeni učesnici Demofesta, a i to da su njihovi albumi snimani u ‘Digital Boyler’ studiju. Sve domaća radinost. Mogu spomenuti i pohvaliti se da sam i ja nastupala na prvom Demofestu sa bendom ‘Grof Đuraz’. Ovo može biti zanimljiva priča“, zaključuju Tiki i Maja. Inače, video za numeru „Zovi me“ urađen je u Digital Boyler produkciji, za kameru i montažu spota bila je zadužena mlada banjalučka umjetnica Tea Jagodić, a za režiju Ninoslav Dobrijević. Ukoliko želite da besplatno preuzmete samo audio verziju pjesme, to možete učiniti ovdje https://soundcloud.com/digital-boyler/maja-manojlovi-ft-tanker-neuro.
Maja će 21.02 u 00.05 min. biti gost u emisiji Druga Srana Računara (Radio Beograd 1).
Fotografije Maje Manojlović Dobrijević: Aleksandar Arsenović.
Fotografije Tiki Boylera: Vedran Ševčuk – Alf i Goran Ratković – Gogson.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
