Timmy Storm (Taken By Storm – CH) o muzici i računarima

Taken by Storm je pre svega priča o umetnicima koji dele istu strast za muzikom. U protekle tri godine grupa je spremala materijal za novi album, a istovremeno je kao Nirvana Tribute – Smells Like K Spirit, nastupala na najvećim evropskim muzičkim festivalima. Svirali su na prestižnim mestima kao što su: Olimpija u Parizu, Montreux Jazz Festival u Švajcarskoj, the Belgrade Beerfest i Exit u Srbiji, Fetes de Geneve u Švajcarskoj, Galaxie Amneville u Francuskoj, a solo koncerte imali su i u mnogim drugim većim gradovima u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Italiji, Belgiji, Luksemburgu, Francuskoj i Švajcarskoj. Kada su ojačali svoja muzička iskustva na živim svirkama i počeli da funkcionišu kao Švajcarski sat, odlučili su da urade autorski materijal pod imenom Taken By Storm. Njihovo prijateljstvo, izgrađeno na putovanjima i koncertima omogućilo im je da započnu novu muzičku avanturu koja se nalazi na čvrstim temeljima.

Slika 02Članovi benda Taken By Storm su: Timi Storm (vokal, gitara, autor i kompozitor), Donn Tores (bas je multitalentovani Kaliforniski muzičar koji je u svojoj dugoj karijeri imao priliku da se sreće sa velikim umetnicima iz SAD i Evrope) i Hedi Black (neumorni lider benda, iskusni umetnik i bubnjar grupe). Alek Sanders (gitara) pridružio se bendu u novembru 2014. godine. Ova četiri musketara predstavljaju dinamičnu umetničku grupu koja je spremna za poletanje!

Slika 06

Intervju je dao Timmy Storm je pevač, gitarista, kompozitor i autor pesama u bendu Taken By Storm. Student je muzike i medija na muzičkom univerzitu u Bernu (CH).

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Pojava informatike je omogućila muzičkoj produkciji da bude dostupnija, jer je omogućila pojavu kućnih studija koji imaju tehnički lakšu funkciju, a da ne govorimo o kvalitetu klasičnih (velikih) studija za snimanje. A kada se postavlja pitanje da li je pojavom kompijutera došlo do ekspanzije loših muzičara, to pitanje ne bih baš tako formulisao. Mislim da je muzička informatika ambivalentna. Jer, ako je nekim manje nadarenim muzičarima omogućeno da prave muziku (svako od nas ima izbor šta će slušati), ona jednako omogucava i zaista talentovanim

osobama sa velikim potencijalom da nauče da koriste novu vrstu medija i tako nadograde svoju ličnu muzičku estetiku. Jer realno, uvek možemo komponovati bilo kakvu “supu” (šund) sa svakim instrumentom, a ne samo sa kompjuterom.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Mislim da je muzička informatika omogućila unošenje dodatne estetike, a samim tim i nove umetničke izraze. Mašina je jedna druga vrsta alata, jedna druga vrsta instrumenta, koja je jedino ograničena maštom kompozitora i kapacitetima percepcije slušalaca.Tako da, ukoliko se muzička informatika koristi na pravi način, umetnički izraz ima svetlu budućnost.Što se tiče pojave šunda na muzičkom trzištu, veoma je teško odgovoriti. Lično, često sam razočaran veoma lošim muzičkim kreacijama, dok neka velika umetnička dela stoje zaboravljena u fioci. Izgleda da je to zakon mejnstrima, a rad na inovaciji istog ne menja ništa bitno. Izgleda da je ukus nešto što karakteriše našu subjektivnost. Na primer za ljude koji vole da slušaju mejnstrim ja imam loš ukus, jer sam nisam ljubitelj istog.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Pošto sam ja generacija više digitalne nego analogne muzike, ne bih mogao da tvrdim da mogu da cujem bitniju razliku. Mogu prepoznati puckanje na vinil pločama, šum trake, kao i neke efekte poput kompresije, koja je za trake karakteristična. Mladi ili stariji, nema tu veće razlike; treba stvarno imati veliko znanje i interesovanje za zvuk da bi se mogla prepoznati razlika izmedju digitalnog i analognog. To generalno, običnog slusaoca ne iteresuje preterano. Međutim, smatram da vinil ploče (i sve analogne platforme), izuzimajući razliku zvuka, imaju određeni oreol specifičnosti, jer su neka vrsta inkarnacije muzike, jer je ta muzika prisutna u brazdama vinila kao fosil u kamenu. Sa druge strane, digitalne platforme, su sušta suprotnost, jer kada jednom daunlodujem CD na svom laptopu, često to ostane zaboravljeno.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mislim da nam je digitalni zvuk doneo uštedu vremena i novca, jer je rad brži i lakši. Recimo, ne treba da kupujemo trake.  To je očigledno jedna velika finansijska prednost, jer se danas traži što brže i jeftinije snimanje, zato što je muzička industrija uskraćena za zaradu na nosačima zvuka, te je uvek dobrodošao način koji bi stvorio uštedu. Zbog pojave digitalnog zvuka muzička industrija se i nasla u situaciji izreke “Zmija sama sebi grize rep”.

Slika 01

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Mislim da je za određene muzičke žanrove potražnja za dobrim muzičarima zaista opala. Ali isključivo za muzičke žanrove koji koriste digitalnu estetiku (savršen tempo/savršen zvuk). Međutim, stava sam da kada je u pitanju interpretacija muzike od strane kvalitetnih muzičara, još nije pronađena tehnika koja će od lošeg izvođenja moći da napravi umetničko delo.Već sam rekao, da ono što radi kompijuter jeste isključivo kvantizovanje muzičke interpretacije (ritam & pitch na primer), kao i dovođenje do perfekcije, ali po kompjuterskoj normi. To možda odgovara nekim muzičkim žanrovima, ali sam spreman da se kladim da smo kvantizovali i korigovali klavirsku virtuoznost Dr. Džona, on nikada ne bi bio to što jeste. Po meni, u današnje vreme, ne postoje kompjuterski programi sa algoritmima koji mogu da naprave gruv u ritmu zahvaljujući mikrotajmingu, a da to bude ubedljivo. Još manje postoje programi koji mogu da unesu emociju u neku mizernu muzičku interpretaciju.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ako je kompijuter alat kompozitora, a ne obrnuto, lako je napraviti čudo. Kvalitet zavisi od više stavki; tehničkih kapaciteta kompijuterske instalacije, tehnickog umeća kompozitora/producenta, i ponovicu od žanra muzike koja se pravi.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Mišljenja sam da je sve muzika; od cvrkuta ptica, do zvuka udara groma, od žubora reke, do buke motora kamiona. Kao muzičar i student muzike, moj život je postao daleko interesantniji od onog trentka kada sam počeo da obraćam pažnju na svaki zvuk i da pokušam da razumem njegovu strukturu. Čitanje autora, kao što je na primer Pierre Schaeffer na mene je imalo ogromnog uticaja. Dakle, bez ikakve dileme, veliko da za elektronsku muziku. Za mene elektronska muzika jeste muzika. Ona samo ima relativno drugačiju estetiku. Jedan dobar kompozitor elektronske muzike takođe ima godine znanja i iskustva iza sebe, talenta i dobar sluh. Neki od njih ne znaju da sviraju, kao što veliki broj klasičnih izvođača nisu u mogućnosti da naprave jedno elektronsko muzičko delo, bar ne iz ugla gledanja tehničkog znanja. Za mene, kompjuter/muzička informatika, jeste jedan muzički instrument koji pre svega treba dobro poznavati, kako bi bi iz svega mogao da se izvuče maximum. Mnogo je lakše blago obmanuti pomoću kompjutera, nego na primer, pomoću violine.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

U manjoj ili većoj meri, do sada sam već odgovorio na to pitanje. Da rezimiramo: kompjuter može zameniti čoveka u žanrovima muzike kojoj je potrebna neka vrsta perfekcije jednog nadčoveka, ali ne i u žanrovima koji podrazumevaju emocionalni izraz (mikrotajming, gruv, feeling). Nadam se da nikada neće doći dan koji ce to promeniti.

Slika 04

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Kvantitativni obim muzičke pounude jeste izvršio uticaj na kvalitet, rezultat je da umetnici /izvodjači sve teže srazmerno mogu zaraditi, a što je jos gore, postalo je “normalno” da muzika postaje “besplatna.” I ponoviću: internet je omogućio “nevidljivima” da postanu vidljivi i daje mogućnost svakome (što je nekada problem za moje uši) da deli svoju muziku sa ostatkom sveta. Ono što internet sa jedne strane daje, sa druge uzima. Nemam na žalost, moć da procenim da li će i u buducnosti autorska prava moći da se vrednuju kao što su vrednovana ranije. Uticaj interneta i mogućnosti da je muzička ponuda dostupna svima, dovodi do toga da su umetnici koji više ne mogu da steknu zaradu po osnovu prodaje nosača zvuka prinuđeni da na svojim koncertima karte naplaćuju više nego što bi to činili da je dostupnost njihove muzike drugačija. Na taj način sužava se mogućnost  multikulturalne konzumacije te vrste umetnosti, jer koncertima mogu prisustvovati samo oni koji to sebi mogu da priušte.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Zavisi od tačke gledišta. Ako gledamo sa tacke popularnosti, youtube publika je jednako važna kao i “live” publika. Ali kao muzičar, ne osećam na žalost nikakav adrenalin niti mi pozitivna jeza prođe telom kada se pogleda neki naš klip na youtube-u. To je jedna potpuno druga vrsta medija, u osnosu na “live” izvođenje, a u pitanju je jednako i jedna potpuno druga vrsta osećaja kod slušaoca. Ne možemo realno i generalno proceniti. Mislim da jedan pravi fan youtubea može jednako pothraniti svoje afinitete kao konzument interneta, kao i “live” izvođenja, ali samo afinitete.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

U nekoj meri, da. Uzmimo za primer jedan bend iz L.A, koji je putem tvitera najavio svoj koncert u “Roksi” klubu u Holivudu, kao i da će prvih 800 ljudi koji se pojavi imati besplatan ulaz. Policija je nakon toga bila prinuđena da zatvori ulicu, jer se za kratko vreme pojavilo više od 1.000 ljudi. Bend je nakon toga ponovio svoj marketinški potez i najavio da ce koncert umesto u predhodno imenovanom klubu biti održan u “House of Blues” sali (koja je mnogo veća), i tada je publika došla u još većem broju. Uspeh jedne reklamne kampanje putem društvenih mreža na primer, zavisi najviše od popularnosti benda.Takođe, to isto važi i za plakate. Važno je pitanje kojoj je vrsti slušalačke publike je reklamna kamplanja namenjena. Za nesto stariju publiku, reklamna kampanja sa plakatima je možda efikasnija od internet publikovanja.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Mislim da uvek treba biti spreman na najbolje, kao i na manje dobro. Event na FB, može na primer dati jedan manje-više realan procenat potencijalno dolazeće publike. Ali, jedan “klik” na FB ne znači po automatizmu i prodatu ulaznicu, kao što to jednako ne znači ni da broj ljudi neće biti veći, jer jedan “klik” može značiti i da onaj ko se odaziva dolazi sa svojim krugom prijatelja. Za manje poznate bendove, veći je internet odaziv u odnosu na broj na kraju prisutnih i obrnuto. Za ljude je nekako “podrazumevajuće” da prisustvuju koncertu omiljenog benda i bez dodatne potvrde na društvenoj mreži, između ostalog. Takođe, nije loše pomenuti da su plasiranja putem društvenih mreža izuzetno korisna za manje poznate bendove, koji na taj način na sebe skreću pažnju i ukazuju na svoj rad.

Slika 03

VII – Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je izuzetno aktivan, rekao bih, u pravom “zamahu,” kako stvaralačkom koji mu je predhodio, tako i trenutno po pitanju brojnih koncerata i izvodjenja, odnosno promocije albuma koji je izašao pre dva meseca. U međuvremenu smo zarad bolje i potpune promocije našeg rada publici podarili i tri video spota . Za to relativno kratko vreme, iza sebe imamo brojne koncerte i gostovanja kako u pisanim, tako i u elektronskim medijima, na televizijama, zatim nadaleko poznate festivale po evropi i svetu. Ono što nas između ostalog očekuje su unapred dogovorena gostovanja u dosta evropskih zemalja: Slovenija, Francuska, Belgija, Švajcarska, Nemačka. Takođe, planiramo i snimanje dve nove pesme u singl izdanjima (I tunes, amazon itd.). A ono što nam je svakako u planu, jeste da ćemo se tokom naredne godine još intezivnijim brojem nastupa predstaviti publici u čitavom svetu, gde jednako nećemo zaobići ni publiku u Srbiji koja je vrlo posebna, sa kojom imamo izuzetnu razmenu energije i koja nam je uvek upriličavala posebnu radost. Do tada pogledajte naš sajt www.takenbystormband.com

Photo by Stephane Harnisch. All right reserved  www.concerts-live.ch)

Smells Like K. Spirit

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"