U korak sa evropskim obrazovanjem

Uloženi su već ogromni napori u približavanju Srbije Evropskoj uniji, a bliži se i dan kada će naši građani i kompanije ravnopravno konkurisati za poslove u razvijenim evropskim zemljama. Stoga se postavlja pitanje koliko smo spremni i šta činimo da usvojimo evropske standarde kao neminovnost jednoobraznog upoređenja i utvrđivanja kvaliteta individualnih mogućnosti u odnosu na međunarodnu konkurenciju.

Kada je reč o standardizaciji obrazovanja u delu informaciono‑komunikacionih tehnologija u Evropi (i velikom delu sveta), Evropska komisija i Digitalna agenda podržale su ECDL – European Computer Driving Licence, program kojim se determiniše jasna paleta profila informatičkih veština svakog pojedinca, zavisno od stepena kvalifikacije i društvenih potreba.

Aktuelni nastavni programi računarstva i informatike u gimnazijama, srednjim školama i na mnogim univerzitetima već imaju značajne podudarnosti sa ECDL modulima. Potrebno je još formalno uporediti i definisati eventualne razlike za usaglašavanje da bi naši đaci i studenti bili izjednačeni sa evropskim i završavali školovanje sa informatičkim kompetencijama važećim u celom svetu bez naknadnih nostrifikacija.

S tim u vezi, nedavno je formirana Komisija za analizu usklađenosti nastavnog predmeta Računarstvo i informatika sa evropskim ECDL standardima. Komisiju čine stručnjaci Ministarstva obrazovanja, Ministarstva trgovine i telekomunikacija zaduženog za razvoj informacionog društva, Zavoda za unapređenje obrazovanja, strukovnih udruženja nastavnika informatike Srbije, pojedinih nastavnika informatike iz gimnazija i srednjih škola i ECDL kancelarije Srbije i JISA kao nacionalnog nosioca licence. Komisija je osnovana 12. februara 2014. i u narednom periodu će pregledati nastavne programe zainteresovanih škola i univerziteta naše zemlje, a njeno mišljenje će biti od krucijalnog značaja za odobrenje ECDL licence ovim ustanovama.

„Već na početku rada smo uočili da se kod nas uče iste stvari kao i u svetu, ali bez postojanja forme evropskih standarda u domaćem obrazovanju nismo mogli, kao drugi iz okruženja, konkurisati za bespovratna finansijska sredstva evropskih fondova, već smo ove potrebe plaćali samostalno opterećenjem republičkog budžeta. S obzirom na to da je logična težnja svake unije izjednačavanje uslova među svojim članicama, gotovo sva ministarstva prosvete u regionu i Evropi (sem Srbije) dobijala su značajna sredstva za informatičku ECDL edukaciju. Ovo je posebno interesantno danas kada je formirana evropska Grand koalicija za digitalni posao i kada se suočavamo sa činjenicom da je informatičko obrazovanje u veoma izraženom deficitu naspram značajno rastućih potreba za informatičkim kadrom“ – istakao je Đorđe Dukić, predsednik JISA.

Na osnivačkom sastanku je zaključeno da će novoformirana Komisija za analizu usklađenosti nastavnog predmeta Računarstvo i informatika sa evropskim ECDL standardima utvrditi samo kompatibilnost i dati temelje, ali put ka fondovima i dalje će obezbeđivati nadležne institucije. „Zato pozivamo sve institucije obrazovanja, direktore škola i nastavnike informatike da iskoriste pruženu šansu i da nam se jave radi analize usklađenosti i dobijanja evropske licence“ – zaključio je Dukić.

Šta je ECDL

ECDL – European Computer Driving Licence je evropski sertifikat poznavanja rada na računarima, nezavisan od vendora (Microsoft, Linux, MacOS, Oracle, SAP… ali ih obuhvata) i usvojile su ga EU i UN:

• Evropska komisija je još 17. februara 2003, aktom br. COM 796, donela Jedinstveni okvir transparentnosti kvalifikacija i kompetentnosti – Europass, čijom je tačkom 1.2.5 definisala ECDL za „prepoznatljivu obuku i kvalifikaciju za informaciono društvo i radna mesta na računarima“.
• EUPAN – European Public Administration Network usvojio je ECDL za jedinstveni standard zaposlenih u državnim administracijama 17. juna 2009. u Pragu.
• UNESCO je glavni nosilac ECDL aktivnosti van Evrope, pomažući obuke u Egiptu, Čileu, Emiratima, Iranu, Vijetnamu i mnogim drugim zemljama.
• Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso, kao i potpredsednica Evropske komisije i komesarka Digitalne agende Evrope Neelie Kroes, u više navrata potvrdili su značaj ECDL‑a za informatički razvoj Evrope, Digitalnu agendu i Grand koaliciju digitalnih poslova (www.ecdl.rs).
• European Commission High Level Group, ESDIS (Employment and Social Dimension of the Information Society), preporučuje ECDL za Europe‑wide certification scheme – objavljeno u eEuropeTargets 2001/2002. European Commission. Retrieved 2007‑10‑12.
• EUMA – European Management Assistant, osnovan 1974, predstavlja 26 zemalja, a sarađuje sa ECDL fondacijom u razvoju ICT Skills Framework and Certification for Management Assistants (MAs), under the framework of a Leonardo Da Vinci Partnership.
• CEN – European Committee for Standardization, zadužen za definisanje evropskog okvira e‑kompetencija (e‑Competence Framework), potvrđuje ECDL za standard informatičke pismenosti.
• Digitalna agenda Evrope na svom sajtu predstavlja novi ECDL kao program koji treba da licencira sve vrste informatičkih kvalifikacija i posebno u stavu 3 digitalne agende ističe važnost ECDL-a za nastavnike. Pogledajte https://ec.europa.eu/digital‑agenda/en/european‑computer‑driving‑license‑foundation‑ecdl

Primeri iz regiona

Austrija – Ministarstvo prosvete je 1998. godine započelo ECDL sertifikaciju kroz obrazovni sistem uvođenjem standarda u prvih 1.000 škola.

Crna Gora – Na zahtev Ministarstva prosvete i sporta i Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije, iz IPA fondova su obezbeđena sredstva za ECDL sertifikaciju 3.500 kandidata (2.400 nastavnika i 1.100 zaposlenih u državnoj upravi), što je samo inicijalni korak u daljim aktivnostima podizanja nivoa digitalne pismenosti građana. Ispitni centar Crne Gore i Uprava za kadrove će biti zadužene za dalju sertifikaciju zaposlenih. Cilj ovih aktivnosti je standardizacija digitalne pismenosti na državnom nivou po evropskom i vendorski nezavisnom standardu, kao i intenzivnija primena IKT u obrazovnom sistemu Crne Gore.

Italija – Od 1999. godine ECDL je zvaničan standard za utvrđivanje kompjuterskih veština u obrazovnom sistemu. Projekat Besplatna ECDL edukacija za 900.000 nastavnika pokrenut je 2003, a 2004. projekat ECDL ATA – edukacija zaposlenih u školskoj upravi.

Hrvatska – Ministarstvo prosvete i sporta je uvelo ECDL u obrazovni sistem kao standard digitalne pismenosti – 50.000 nastavnika.

Mađarska – Od 2005. godine završni ispit iz informatike u obrazovnom sistemu je u nadležnosti ECDL Mađarska.

Rumunija – S Ministarstvom prosvete je 2004. godine potpisan partnerski ugovor o uvođenju ECDL programa u obrazovni sistem i osnovano prvih 200 ECDL test centara u srednjim školama Rumunije. Ministarstvo prosvete donosi 2008. odluku da svi nastavnici koji poseduju ECDL sertifikate ili ih steknu u narednom periodu, po osnovu istog stiču kvalifikacione poene. Ministarstvo donosi odluku 2009. da maturski ispit obuhvata testove poznavanja rada na računaru po ECDL testovima. Učenici koji već poseduju ECDL Start ili Core sertifikat nisu u obavezi da polažu ispit.

(Objavljeno u časopisu PC#208)