TrendMicro

Ubiquiti UniFi – svet za sebe

Kada treba pokriti veći prostor Wi-Fi signalom, a ne želite da posebno podešavate svaki access point, Ubiquiti UniFi uređaji su odličan kandidat. Predstavljamo njihovu Wi-Fi 6 ponudu, a pre svega model U6 Long-Range!

PCPress.rs Image
Ubiquiti UniFi U6 Lite i Long-Range

Sa Ubiquiti opremom sam se prvi put sreo u aprilu 2016. godine, kada sam za PC#232 testirao njihove modele UniFI UAP AC Lite, UniFI UAP AC LR i UniFI UAP AC Pro. Bila je to jedna od onih retkih prilika kada mi se neka testirana oprema toliko dopadne da „nemam srca“ da je vratim – tako sam kupio tri LR (Long Range) modela, instalirao ih i sa zadovoljstvom koristio tokom narednih šest godina. Sada je došlo vreme za Wi-Fi 6, pa zašto menjati tim koji dobro igra…

Šestogodišnje iskustvo

UniFi AP-ovi (AP je skraćenica od Access Point) su oblika „letećeg tanjira“ koji je pogodan za montažu na tavanicu ili zid. Jedini indikator rada je LED svetlo koje se probija između dva dela „tanjira“ i pokazuje status uređaja; ako vam svetlo smeta, možete da ga isključite. AP-ovi se povezuju u mrežu Ethernet kablom preko koga je obezbeđeno i napajanje (PoE, Power-over-Ethernet); za razliku od nekih sličnih uređaja, UniFi „leteći tanjiri“ nemaju priključak za ispravljač.

Važan adut je način konfigurisanja AP-ova. Umesto da se logujemo na svaki od njih i unosimo (istu) konfiguraciju, administracija je centralizovana – na jednom PC-ju ili Mac-u instaliramo kontrolerski softver, ulogujemo se na njega, pridružimo raspoložive uređaje i kreiramo željenu mrežu (ili mreže), a parametri automatski propagiraju na sve AP-ove. Ako kasnije zamenimo ili dodamo neki AP, on će biti konfigurisan potpuno automatski, a korisnik će uvek komunicirati sa uređajem koji obezbeđuje najjači signal, čak i ne znajući da je, krećući se u ovom internom roaming-u (oficijelno ime je zero handoff), prešao na drugi AP. Na svim AP-ovima možete da kreirate više mreža (SSID-ova) i da za svaku od njih definišete posebnu lozinku, posebna prava pristupa i druge parametre. Tako imam mrežu koja forsira 5 GHz, mrežu koja forsira 2.4 GHz (treba negde povezati i Kindle-ove), te mrežu za goste koja nema pristup lokalnoj mreži, a u koju smeštam sve IoT uređaje koji komuniciraju sa serverima po svetu.

PCPress.rs Image
Ubiquti PoE Injector – napajanje bez posebnog PoE switch-a

Glavna mana UniFi sistema je kontrolerski softver za administraciju. Napisan je u Javi, a u međuvremenu je Java prognana iz svih Web browser-a, pa instalacija kontrolera zahteva žongliranje sa programom koji će „osluškivati“ određeni port (i to je u osnovnom stanju baš port koji koristi VMware), pa i povremene reinstalacije kada izađe nova verzija Jave. A opet, ne možete da se ne logujete na sistem povremeno, treba update-ovati AP-ove i proveriti šta se dešava u sistemskim dnevnicima.

Pročitajte i:  Yettel mreža je sada 100% zelena

Najzad mi je taj maltretman dosadio pa sam kupio UniFi Cloud Key, dongl u koji je „zarobljena“ čitava komplikacija sa Javom i koji prosto utaknem u mrežu i onda se na njega logujem kroz standardni Web browser. Taman kad sam ga nabavio shvatio sam da ga neću tako često koristiti, pošto je nedavno omogućeno i automatsko update-ovanje firmvera AP-ova… Ali dobro. Cloud Key omogućava i daleko složenije funkcionalnosti, koje su pre svega interesantne za enterprise tržište. U međuvremenu je izašao Cloud Key Gen2 koji je moćniji (ali i skuplji), kao i Cloud Key Gen2 Plus koji svemu dodaje i hard-disk za beleženje dnevnika i drugih informacija.

Tanjir je porastao

Ubiquiti je prešao na Wi-Fi 6 još krajem prošle godine, ali je nove modele bilo komplikovano nabaviti a i prošli su kroz nekoliko revizija, tako da je ponuda tek nedavno zaokružena. Kao što ćete videti iz tabele, postoje modeli Lite, Long-Range, Pro, Enterprise i Mesh. Za zahtevne pojedince i manje firme interesantna su pre svega prva tri modela. Lite je jeftin i zgodan kada želite da u svaku prostoriju stavite po jedan uređaj manjeg dometa. Long-Range je optimalno rešenje kada treba pokriti veći prostor, dok je Professional verzija sada začudo jeftinija nego Long-Range, ima kraći domet, veći interni throughput i spremna je za spoljnu montažu. Long-Range je trenutno optimalan izbor.

Najbolje je da AP-ove napajate iz PoE switch-a – manje kablova, manje problema

Pošto su novi uređaji stigli, primetio sam da Long-Range model liče na prethodnu generaciju samo na slikama – novi „leteći tanjir“ je veći, deblji i znatno teži (Lite model je, doduše, nešto manji i lakši). Srećom, potpuno su softverski kompatibilni pa nije bilo nikakvih problema oko njihovog uključivanja u mrežu – dovoljno je logovati se na Cloud Key, „usvojiti“ (adopt) nove access point-e i sačekati nekoliko minuta da se potreban soft­ver i konfiguracija mreže prepiše u njih. Od tog momenta AP-ovi su spremni za upotrebu – samo ih treba montirati na željena mesta i obezbediti njihovo napajanje. Što nažalost nije trivijalan zadatak.

PoE – Power over Ethernet

Praktično sve savremene Ethernet mreže koriste UTP (Unshielded Twisted Pair) kablove koji se sas­toje od četiri parice, dakle osam žica. Radi lakšeg snalaženja, žice su uvek istih boja: jednu od parica čine plava i plavo-bela žica, drugu braon i braon-bela, treću zelena i zeleno-bela a četvrtu narandžasta i narandžasto-bela. Za 100 Mbps mreže dovoljne su dve parice, pa se druge dve mogu koristiti za napajanje uređaja – konkretno, u često koriš­ćenom režimu B, plava i plavo-bela žica (pinovi 4 i 5 na RJ45 konektoru) šalju pozitivan jednosmerni napon (DC+), a braon i braon-bela (pinovi 7 i 8) negativan napon (DC-).

Pročitajte i:  MikroTik i Wi-Fi 6

Za brže mreže, recimo 1 Gbps Ethernet koji danas preovlađuje, prenos podataka zahteva korišćenje svih osam žica, pa se za napajanje uređaja koristi tzv. „fantomska tehnika“ koja se zasniva na činjenici da struja koristi frekvenciju 60 herca ili manje, dok prenos podataka koristi frekvencije između 10 i 100 megaherca. Tako kroz istu paricu teku struja i podaci, ne smetajući jedni drugima. Kasnije je ista ideja proširena i na sporije mreže, tako da 10 i 100 Mbps PoE takođe može da koristi „fantomsku tehniku“. Pomenuti režim B koristi posebne parice za struju i podatke, dok režim A koristi samo dve parice i za jedno i za drugo. Ispravno konstruisani uređaji automatski prepoznaju korišćeni režim i prilagođavaju mu se.

PCPress.rs Image

Sledeće pitanje je koliki napon je potreban uređaju – 24 V, 48 V ili nešto treće? Pasivni PoE jednostavno šalje struju kroz kablove bez obzira na to da li je ona uređaju potrebna. Kod aktivnog PoE sistema switch i odredišni uređaj „pregovaraju“ koristeći odgovarajući protokol (802.3at) tako da će struja biti puštena samo ako je uređaj zatraži i ako switch može da ponudi traženi napon. To znači da, uz aktivni PoE, uređaj nije u opasnosti – ne može se desiti da mu kroz mrežni kabl stigne struja koju ne očekuje i koja može da ga ošteti. Sa druge strane, ako u pasivni PoE port uključite neki uređaj, njemu će stići struja koja može da napravi štetu.

Pasivni PoE je jednostavniji za realizaciju pa je u širokoj upotrebi. UAP-AC-LR (Wi-Fi 5 AP) je koristio 24 V Passive PoE, dok novi U6 Long-Range koristi PoE+, dakle aktivni PoE koji podrazumeva 48 volti i 0.5 ampera. Tih 24 vata snage je blizu granicama PoE+ standarda (30 W, od čega je uređaju raspoloživo oko 25.5 W). Ukratko, AP je ozbiljan potrošač u PoE svetu, o čemu treba voditi računa pri planiranju mreže.

Umesto da se logujemo na svaki AP i unosimo (istu) konfiguraciju, administracija je centralizovana – kontrolerski softver omogućava unos svih parametara koji automatski propagiraju na AP-ove

Pomenimo i noviji standard PoE++ (802.3bt) i to u dve varijante. Type 3 obezbeđuje snagu do 51 W preko dve ili sve četiri parice, dok Type 4 obezbeđuje 71 W preko četiri parice. Možda će neki od njih biti potreban za sledeće generacije UniFi opreme.

Switch ili injekcija

Najjednostavnije je da AP-ove napajate iz PoE switch-a – manje kablova, manje problema. Sve to pod uslovom da nabavite odgovarajući switch, a izbor po domaćim radnjama je skroman. Za male pare najčešće ćete naći 100 Mbps PoE switch-eve, koji za ovu priliku ne odgovaraju – traže se brzine veće od 100 Mbps. Čak i skuplji PoE switch-evi obično imaju 16 gigabitnih portova, od kojih samo 8 podržava PoE, pa ukoliko planirate da priključite više Ubiquiti AP-ova, svakako proverite koliku ukupnu snagu switch može da isporuči.

Pročitajte i:  Nova Grandstream Wi-Fi 6 rešenja

Za napajanje U6 Long-Range uspešno sam koristio switch TP-Link TL-SG1016PE-POE koji na 8 portova obezbeđuje 802.at napajanje i nudi ukupnu snagu od 110 W, dakle mogao bi da podrži samo 4 AP-a. Proba sa (daleko skupljim) switch-em MikroTik CRS328-24P-4S+ je bila „na granici“, pošto on obezbeđuje do 450 mA po portu ako se traži napon preko 30 V (podešava se u softveru za administraciju uređaja) – dva povezana AP-a su radili, ali tri nisu. Možda je trebalo preciznije podešavati portove, pošto switch po specifikacijama trebalo bi da obezbedi čak 20 A ukupne izlazne struje.

Ukoliko ne možete da nabavite odgovarajući switch, možete da koristite Poe Injector. On nažalost više ne dolazi u paketu…

Ukoliko ne možete da nabavite odgovarajući switch, možete da koristite tzv. Poe Injector. To je mala kutija sa dva porta. Jedan od tih portova povezujete sa klasičnim gigabitnim switch-em, a drugi sa uređajem koji napajate. Injector će u kabl „ubrizgati“ struju, ne ugrožavajući protok podataka punom (gigabitnom) brzinom. Uz prethodnu generaciji UniFi AP-ova dobijao se PoE Injector za koji ste barem bili sigurni da odgovara toj opremi, dok je sada odgovarajući uređaj „nestao“ iz paketa. Stari PoE Injector ne možete da koristite za nove Wi-Fi 6 AP-ove (davao je manji napon) a novi možete da kupite u Ubiquiti prodavnici, ili da potražite neki kompatibilan uređaj koji će u kabl „ubrizgati“ 48 V i 0.5 A.

Rad u tišini

Kada jednom sve povežete i kada se ukaže u(zne)mirujuće plavo svetlo na obodu svakog „letećeg tanjira“, možete polako da zaboravite svoje AP-ove – oni će tiho i pouzdano raditi i obezbediti kvalitetan signal u čitavom vašem stanu ili poslovnom prostoru. Sada je čak i update na nove verzije firmvera automatski. Performanse Wi-Fi 6 mreže sam izložio u uvodnom tekstu ovog bloka, pa za kraj mogu samo da kažem da se nadam da će čitav sistem dobro raditi dok ne stignemo do neke sledeće generacije. Wi-Fi 7… zanimljivo zvuči!

Korisna adresa: ubiquiti.com

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , , ,

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *