Uvodnik: IT bezbednost kao ključno pitanje

Uz obilje ratnih tema u čitavom svetu, tokom prethodnih meseci sve češće se, čak i u najširoj javnosti, govorilo o cyber ratovanju, a pre svega o učestalim napadima na podatke koje skladište državni organi. Setimo se napada koji je na duže vreme onesposobio naš katastar, a sada i uništenja podataka u Crnoj Gori. Odgovorna lica odmah potegnu nekakve strane obaveštajne službe, kao da to čini njihovu odgovornost manjom. Valjda su im strane službe branile da prave backup…

Prisetimo se šta kaže Džordž Orvel: „Svi vladari su u svim vremenima pokušavali da svojim sledbenicima nametnu lažnu sliku stvarnosti, ali nisu sebi mogli dopustiti luksuz da podržavaju bilo kakvu iluziju koja bi mogla ići nauštrb vojnoj sprem­nosti… U filozofiji, religiji, etici ili politici, dva i dva moglo je biti pet, ali kad se konstruiše top ili avion, moralo je biti četiri“. U doba kada je pisana „1984“ rat se svodio na topove i avione, ali se ista logika može primeniti i na cyber ratovanje. Računar povezan na Internet izložen je udarima svih, pa i najboljih stručnjaka sveta. Mogu to biti obaveštajne službe, ali je mnogo verovatnije da su u pitanju hakeri kojima je nesrećni pronalazak ransomware-a dao lak način da otmu velike pare.

Dakle, može (demagoška) zvanična plata ministra da bude 113.000 dinara, ali ne možete očekivati da za takve pare zaposlite sposobnog šefa IT-ja u nekom važnom sistemu, baš kao što i guverner Narodne banke ne može da bude malo plaćen. Na tim mestima ne smeju da sete nesposobni partijski kadrovi sa kupljenim diplomama – svaka „ušteda“ na cyber bezbednosti postane 100 puta veći trošak kada se incident desi.

IT je danas toliko duboko integrisan u život svakog građanina da makar i kratkotrajna nedostupnost nekih servisa pravi nezamislive probleme, i to ne samo pojedincima nego i državi. Kada je katastar hakovan, stao je kompletan promet nekretnina. Kada je pre par dana u jednom većem gradu poznati Internet provajder imao (da li opet bezbednosnih?) problema, nastala je panika jer ne mogu da se isplate zarade, da se plate porezi i doprinosi… Nova fiskalizacija čini gotovo nemogućim bilo kakvu prodaju ukoliko serveri Poreske uprave ne rade, a kada sistem eFaktura potpuno zaživi, bez tih servera (i bez Internet konekcije, naravno) će biti nemoguće čak i elementarno poslovanje. Zato me i čude neke ozbiljne firme, pa i ambiciozniji profesionalci, koji sebi dopuštaju da zanemare redundant­ne Internet linkove. Mi u Redakciji nismo imali mnogo problema sa optikom koju koristimo, ali kada smo prvi put na par sati ostali bez Interneta, videli smo koliko ništa ne možemo da radimo i već sledećeg dana uzeli backup optički link od drugog provajdera. Učite na našim greškama pa taj link uzmite danas, ne čekajući problem – mnogo veća sigurnost za sitan mesečni trošak.

Za funkcionisanje IT opreme pre svega je bitna struja, što je važna tema pred zimu. Restrikcije koje su u nekim ranijim periodima bile „samo“ ogromna neprijatnost za stanovništvo i stres za elektroenergetski sistem, sada bi zaustavile čitavu privredu, poslovanje, pa i punjenje budžeta. Zato struje jednostavno mora da bude, što ne znači da ne treba stimulisati svaki vid njene štednje. Struja je kod nas „oduvek“ razmerno jeftina i malo ko uzima taj račun kao neko ozbiljno opterećenje, pa se u štednju ne ulaže. Neizolovane fasade, klasične sijalice, stari energetski neefikasni uređaji, korišćenje kotlova za etažno grejanje umesto toplotnih pumpi… Do zime nema vremena da se sve to izmeni, ali bi trebalo osmisliti ekonomske mere koje bi stimulisale uštedu, kao i upotrebu alternativnih izvora energije. Biće i sledećih zima…