Veliki Internet za mali biznis

Preduzetnik ili privredno društvo? Mesečni izdaci postojanja firme? Plaćanje PDV‑a? Šta treba da znam o knjigovodstvu? Sve su to pitanja koja stalno muče domaće internet preduzetnike…

Copy of Tesla (2)

Najzad i početnici u internet biznisu imaju priliku da za svoje brojne nedoumice dobiju i prave odgovore iz prve ruke. Upravo je njima namenjen edukativni program Pitajte.RS, koji obrađuje sve što je bitno za nastup na Internetu, a odvija se kroz predavanja, konsultacije uživo sa internet profesionalcima i online pitanja publike. Program je, u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS), premijerno održan 2. maja na Kopaoniku, a biće nastavljen širom Srbije, za sve one koji žele da unaprede svoja znanja u oblastima prava, knjigovodstva, razvoja poslovanja, brendinga, Internet marketinga i analitike, kreiranja sadržaja i srodnih tema.

Najčešće zablude Internet preduzetnika

Oni koji tek kreću u sopstveni biznis, a imaju određena iskustva u internet poslovima, nažalost imaju i veliki broj pogrešnih pretpostavki kako to u praksi funkcioniše. Osnovna zabluda većine njih jeste da postoji nekakav posebni pravni okvir, specijalno namenjen njima – jer oni su „likovi koji rade nešto na Internetu“. Nigde na svetu, pa ni u Srbiji, ne postoji posebno offline i online pravo. Zakoni podjednako važe za sve, a to što se neki poslovi obavljaju samo ili uglavnom preko Interneta, ne znači da mogu da se ignorišu osnovne stvari u poslovanju: registrovanje firme, knjigovodstvo, poreske prijave… Tačno je, postoje i zakoni koji olakšavaju neke poslove vezane za Internet, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Da li da budem privredno društvo ili preduzetnik – prvo je što se pitaju početnici. Osnovna razlika između ova dva pravna poslovna oblika jeste u tome što preduzetnik ima status fizičkog lica i za sve obaveze iz poslovanja odgovara svojom celokupnom imovinom. Nasuprot tome, privredno društvo ima status pravnog lica, tako da, na primer, DOO odgovara samo imovinom firme, i to u granicama uloženih početnih sredstava (osnovni kapital društva, verovali ili ne, može da iznosi i minimalnih 100 dinara).

Pročitajte i:  Drugi AFA Leadership Summit - Rodna ravnopravnost u tehnološki naprednom svetu

Preduzetnici mogu da paušalno plaćaju porez na dohodak građana ukoliko imaju godišnji promet manji od tri miliona dinara, a ne moraju da budu u sistemu PDV‑a sve dok im godišnji promet ne pređe osam miliona dinara. Takođe, paušalni preduzetnici mogu i sami da vode prosto knjigovodstvo, za koje im i nije potreban knjigovođa, što znači 50 do 100 evra manje fiksnih mesečnih troškova.

Inače, i privredna društva i preduzetnici imaju registrovanu pretežnu delatnost, ali mogu da obavljaju i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, to jest za koje zakonima nisu propisani neki posebni uslovi poslovanja i registrovanja. U praksi to znači da ako se registrujete za, na primer, računarsko programiranje, ništa vas ne sprečava da se bavite i odnosima s javnošću. Međutim, ne možete da se bavite i delatnostima turističkih agencija, bez obzira na to što biste to radili „samo preko Interneta“, jer je za to potrebna posebna registracija i ispunjenje posebnih uslova.

Realni i sajber identitet

Razmotrimo primer jedne internet prodavnice. Šta je najbitnije prilikom online kupovine? Verovatno je potencijalnim kupcima najbitnije uverenje da je taj prodavac na Internetu firma ili osoba koja stvarno postoji, a ne neki izmišljeni internet subjekat za internet prevare. A poverenje između kupca i prodavca na Internetu gradi se i time što se verodostojnost prodavca da lako proveriti. Virtuelne internet prodavnice koje imaju istaknute kompletne kontakt i registracione podatke (adresa sedišta, telefoni, naziv firme…), svakako ulivaju više poverenja od onih koje možete da kontaktirate samo putem e‑mail adrese na nekom od besplatnih globalnih e‑mail servisa ili nekog broja mobilnog telefona.

Pročitajte i:  Internet slobode ugrožene širom sveta

Na Internetu je veoma bitna reputacija, jer se teško stiče, a lako narušava. Želite da vam kupci veruju i kupuju u vašoj online prodavnici? Onda nemojte da im otežavate put do poverenja. Ne koristite razne opcije za namerno sakrivanje podataka o registrantu naziva svog internet domena. Još bolje – registrujte nacionalni .RS domen, jer to ne mogu da urade neidentifikovane firme ili pojedinci, što kupcima pruža veći stepen pouzdanosti i bezbednosti, smanjuje mogućnost online prevara i lažnog predstavljanja.

Ne zaboravite i da pravovremeno zauzmete svoj željeni naziv na profilima i stranicama na društvenim mrežama. Ali zapamtite i da se sajberidentitet, ipak, prvenstveno gradi na sopstvenom sajtu, na sopstvenom internet domenu, jer ste samo tako gazda svog internet prisustva.

Pogodnosti za internet poslove sa inostranstvom

Zvuči pomalo neverovatno, ali i domaće zakonodavstvo predviđa neke olakšice za poslove koji se obavljaju elektronskim putem, to jest preko Interneta. Naime, Zakon o porezu na dodatu vrednost predviđa mogućnost da se za određenu vrstu usluga, među kojima su i usluge izvršene elektronskim putem, ne zaračunava PDV ako klijent ima sedište u inostranstvu.

Pročitajte i:  Izumitelj World Wide Web-a ima plan kako da ga spasi

U Pravilniku o utvrđivanju usluga pruženih elektronskim putem propisano je koje vrste usluga se smatraju uslugama pruženim elektronskim putem. U njih spadaju isporuka i održavanje Web strana, isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme, isporuka slika, tekstova i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, isporuka audio i video zapisa i igara, isporuka emisija i događaja u toku ili nakon snimanja, kao i usluge iz oblasti učenja na daljinu. Za sve ove usluge ne zaračunava se PDV ako je klijent iz inostranstva, a na račun se stavlja napomena o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV.

Nabrojane usluge smatraju se uslugama pruženim elektronskim putem, ako su pružene uz korišćenje sredstava elektronske komunikacije (npr. isporuka slika, tekstova, informacija, filmova, muzike… putem Interneta). Međutim, ako s klijentom samo komunicirate putem elektronske pošte radi dogovora oko obima neke usluge, njene cene ili rokova, to ne znači da je takva usluga i pružena elektronskim putem.

On­li­ne edu­ka­tiv­ni ma­te­ri­jal Na saj­tu www.pi­taj­te.rs pos­tavljene su PowerPoint pre­zen­ta­ci­je i vi­deo‑snim­ci svih pre­da­va­nja ko­je je 2. ma­ja na Ko­pa­oni­ku o­drža­lo svih 12 In­ter­net pro­fe­si­ona­la­ca. Vi­deo‑snim­ci svih pre­da­va­nja na­la­ze se i na www.youtu­be.com/rnid­son­li­ne.
On­li­ne edu­ka­tiv­ni ma­te­ri­jal
Na saj­tu www.pi­taj­te.rs pos­tavljene su PowerPoint pre­zen­ta­ci­je i vi­deo‑snim­ci svih pre­da­va­nja ko­je je 2. ma­ja na Ko­pa­oni­ku o­drža­lo svih 12 In­ter­net pro­fe­si­ona­la­ca. Vi­deo‑snim­ci svih pre­da­va­nja na­la­ze se i na www.youtu­be.com/rnid­son­li­ne.

Saveti za Internet preduzetnike

Tokom edukativnog programa Pitajte.RS, Danko Jevtović, direktor RNIDS‑a i internet preduzetnik od 1996. godine, govorio je o temi Kako da pokrenete internet biznis? i dao savete iz svog iskustva za početnike u internet biznisu:

  • Budite razumni vizionar
  • Sami se bavite svim elementima svog posla
  • Počnite brzo i jeftino
  • Probajte i grešite
  • Merite rezultate, uložite u ono što radi
  • Kupac na sajtu je kupac u radnji
  • Poslujte legalno
  • Vodite računa o pravima, porezima i računovodstvu.

Lazar Bošković, AgitPROP

(Objavljeno u Časopisu PC#222)

Facebook komentari: