Web sajt – prvi korak ka uspehu

Prvi utisak ostavlja se samo jednom. Bilo da se radi o kompaniji, instituciji, organizaciji ili pojedincu, u virtuelnom svetu taj prvi utisak daje Web sajt. Već dugi niz godina više se ne postavlja pitanje da li je Web prezentacija potrebna, a sajt je postao ogledalo uspeha na tržištu i svojevrstan virtuelni izlog.

Danas za kreiranje i ažuriranje jednostavnije Web prezentacije nije neophodno da budete programer, jer su tu CMS (Content Management) sistemi koji vam to omogućavaju. Za kreiranje sajta dovoljno je da kod provajdera zakupite prostor na serveru (hosting) i domen, odnosno Web adresu, a onda tamo insalirate CMS. S obzirom na to da postoje sve naprednije verzije sistema i modernije teme, ovo je jedan od najjeftinijih načina za dolazak do kvalitetnog Web sajta.

Iako postoji na hiljade takvih sistema, prva asocijacija na CMS sigurno je WordPress, a često se koriste i Joomla i Drupal. Ove platforme su vrlo zanimljive kreatorima sajtova i zbog sve boljeg pozicioniranja na Google‑u. WordPress je najpopularniji besplatan program ove vrste, koji koristi četvrtina od deset miliona sajtova na svetu. Razlog za to što je ova platforma uveliko pretekla druga dva CMS sistema upravo je u jednostavnosti korišćenja.

I u Srbiji je WordPress vrlo popularan, a postoji i srpska verzija ovog open‑source sistema. Svaki korak od postavljanja sajta, preko ažuriranja do instaliranja novih verzija WordPress‑a, predstavljen je vrlo jasno i razumljiv je za prosečnog korisnika računara i Interneta.

Iako je u ovom trenutku manje popularna od WordPress‑a, Joomla je i dalje na drugom mestu po korišćenju među CMS platformama. Uglavnom se koristi za zahtevnije Web prezentacije, ali po jednostavnosti slična je prvoplasiranoj CMS platformi. U odnosu na WordPress i Joomlu, Drupal je mnogo kompleksnija CMS platforma i mnogo se ređe koristi u Srbiji. Zbog složenosti, za Drupal je potreban viši nivo programerskog znanja. Web prezentacije kakve su potrebne velikim državnim institucijama obično koriste upravo Drupal. Napoznatiji sajtovi koji koriste ovaj CMS sistem su Bela kuća, Svetski ekonomski forum i Univerzitet Stanford.

Nezavnisno od toga za koju vrstu CMS sistema se korisnik odluči prilikom kreiranja i ažuriranja Web sajtova, treba konstantno biti u toku sa aktuelnim verzijama, a stručnjaci poručuju da se uvek koristi najnovija verzija ovih platformi. Ove aplikacije omogućavaju kreiranje i ažuriranje sajtova bez znanja iz oblasti programiranja. Međutim, to važi za jednostavnije verzije sajtova i za blogove, dok je za neke složenije oblike Web prezentacije potrebno angažovati programera ili nadograditi svoje znanje iz ove oblasti.

Najskuplji je „mrtav sajt“

Nije dovoljno samo postaviti Web sajt, već se on mora i redovno ažurirati, jer je najskuplji sajt – ,,mrtav sajt“. Dakle, Web prezentacija mora biti kreirana u skladu s potrebama ciljnih grupa kako bi one bile motivisane da postanu redovni posetioci, ali i redovno ažurirana, jer se u suprotnom može steći utisak o nepouzdanosti sadržaja i neodgovornosti moderatora. Svaki sajt trebalo bi da sadrži osnovne informacije o subjektu koji se promoviše na ovaj način. Ti podaci treba da budu predstavljeni u najjednostavnijem obliku i da sadrže informacije o delatnosti organizacije ili kompanije, adresu i kontakt telefone.

Komunikacija s posetiocima veoma je važna za online reputaciju, pa je poželjno da se ostavi prostor na sajtu za njihova pitanja i sugestije putem mejla ili foruma, a takođe je poželjno da postoji i sekcija F.A.Q. (Frequently Asked Questions, najčešće poslavljana pitanja). Brzina učitavanja Web stranice vrlo je bitan faktor za privlačenje i zadržavanje pažnje posetilaca, kao i njegova preglednost i lako snalaženje na njemu. Sa sve većom popularnošću društvenih medija, neophodno je da Web platforma bude optimizovana i za društvene mreže.

Da li je sajt mobile friendly?

Za sve Web sajtove veoma je važna pozicija na pretraživačima (SEO), pre svega na Google‑u. Najpopularniji pretraživač nadogradio je 21. aprila ove godine svoj algoritam mobilne pretrage tako da na upit korisnika daje rezultate koji favorizuju mobile friendly stranice. To znači da prilagođenost sajta mobilnim uređajima (telefonima, tabletima, pametnim satovima…) sada ima uticaj na rangiranje u pretrazi. Dakle, sajtovi koji nisu označeni kao mobile friendly imaće manju vidljivost na mobilnoj pretrazi, mada zasad to neće imati uticaj na desktop pretragu.

Više od 60 odsto online saobraćaja na globalnom nivou odvija se preko mobilnih uređaja. U Srbiji trenutno poseta s mobilnih uređaja iznosi oko 30 odsto, a očekuje se da će u naredne dve godine porasti na približno 50 odsto. Kako je mobile friendly bitna karakteristika za Web prezentacije budućnosti, vlasnici sajtova trebalo bi da provere kako ih Google “vidi“ i da svoj sajt prilagode novom načinu pretrage, odnosno da izgled svog sajta prilagode za mobilne uređaje. Novije verzije tema uglavnom su prilagođene „mobilnom“ trendu, ali oni koji tek planiraju da pokrenu svoj sajt treba da provere da li je on mobile friendly.

Kako postati Web programer?

Iako su kreatori Web sajtova sve traženiji i dobro plaćeni, u Srbiji ne postoji smer na državnim i privatnim fakultetima čiji diplomci dobijaju zvanje diplomirani Web programer.

Naime, na najpopularnijim fakultetima, kao što su FON, Matematički i ETF u Beogradu i FTN u Novom Sadu, studenti dobijaju šire obrazovanje o informacionim tehnologijama i softverskom inženjerstvu. Na ovim visokoškolskim ustanovama osnove kreiranja Web sajtova uče se u okviru istoimenog predmeta. Jedna od retkih državnih ustanova koje obrazuju Web programere jeste Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu. Nakon trogodišnjih studija, student dobija zvanje strukovni inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna – Web dizajn. Budući brucoši koji žele da se bave baš ovom oblašću često se dvoume koji fakultet da odaberu, a neretko se dešava da se diplomci nakon studija odluče za neki od mnogobrojnih kurseva na kojem dobiju specijalizovano znanje iz oblasti Web programiranja.

Izbor je veliki, kako za svršene IT studente, tako i za sve one koji nisu programeri a žele da nauče da kreiraju Web prezentacije. Kursevi traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci ili godinu dana, a cene su od stotinak evra do nekoliko hiljada evra. Savremeni načini edukacije omogućili su da se do ovladavanja veštinom kreiranja sajtova dolazi i „iz fotelje“. Za sve one koji žele samostalno da nauče osnovne tehnike Web programiranja, tu su brojna uputstva, a postoji i mnogo online kurseva kao što su Code Academy, Tutsplus, Dash ili Learn Layout.

Una Vojvodić

(Objavljeno u Časopisu PC#222)