ReFoto – prvih 100

U prostorijama Tanjug-a na Obilićevom vencu održana je 29. januara konferenciju za štampu povodom izlaska stotog broja časopisa za kulturu fotografije – Refoto. Na skoro 10.000 strana, sa do sada objavljenih 28.084 fotografija i sa tradicijom od 17 godina, Refoto je ostvario i prevazišao osnovnu ideju koju su imali oni koji su ga osmislili, a to su: Slobodan Vukadinović, Dragoljub Tošić, Mitar Trninić i Vladimir Červenka. Ideja časopisa Refoto jeste da na stručan, informativan, aktuelan i razumljiv način objasni suštinu uređivačkog koncepta, pobudi radoznalost ljubitelja fotografije, pre svega, i privoli ih da i sami učestvuju u kreiranju sadržaja.

Br.100Časopis se prvi put pojavio pod imenom Foto 1996. godine. Iz štampe su izašla tri broja, da bi nakon toga usledila pauza, uslovljena opšte poznatim problemima koji su zadesili zemlju. Ipak, redakcija nije mirovala, tako da se 2001. pojavljuje novi broj, ovoga puta sa promenjenim nazivom i na latiničnom pismu. Ovo je dovelo do izmene koje su bile vizionarske. Iako u početku nije bilo baš najjasnije zašto je to tako, ubrzo je postalo razumljivo: počeli su da se javljaju svi oni koji se bave fotografijom i kojima je, kada su ga pronašli na kioscima ili kod prijatelja, Refoto bio pravo otkrovenje. Tako je bez velike pompe i reklame Refoto pronašao svoj put i postao regionalni časopis – ono čemu se redakcija potajno nadala. Svoju misiju uticaja na fotografsku scenu u našoj zemlji, ali i region, časopis ostvaruje putem radionica, učešća na fotografskim dešavanjima, konkursima, putem rubrika namenjenih kritici i komentaru…

Naše stranice su otvorene za sve one kojima je ova oblast bliska i draga, ali i za one koje fotografija tek mami. Refoto u stalnim rubrikama predstavlja poznate jugoslovenske i strane fotografe, obaveštava o najnovijim tehničkim i tehnološkim dostignućima u klasičnoj i digitalnoj foto-tehnici, kroz foto-škole objašnjava fotografsku teoriju i praksu, a najnoviji modeli fotoaparata i opreme, sa svim njihovim karakteristikama i mogućnostima, predstavljeni su u posebnom, stručnom bloku. Kultura fotografije je, naravno, nezamisliva, bez svežih informacija o foto-izložbama, foto-konkursima i drugim fotografskim novitetima kod nas i u svetu.

RefotoSve ono što je urađeno tokom ovih godina sublimirano je u jedinstveno izdanje koje se u potpunosti razlikuje od dosadašnjih. Sasvim slobodno bi mogli da iskoristimo nazive kao što su foto-monografija ili almanah fotografije jer ovaj jubilarni broj jeste sve to, a kao što obično piše na našim reklamama, i mnogo više. Koncipiran po sistemu jedna strana – jedan fotograf – jedna fotografija, na svakoj strani nalazi se naslovna strana, kratak sadržaj određenog broja i “haiku” citat iz teksta koji je pratio portfolio fotografija autora. Na taj način omogućili smo svima koji nisu imali priliku da se sretnu sa časopisom da steknu uvid u to šta smo radili tokom ovih godina ali i da sagledaju svojevrstan presek naše i svetske fotografske scene, kako amaterske, tako i profesionalne. Svi znamo koliko je teško izdati fotografsku knjigu čiji broj je izuzetno mali u odnosu na ostala izdanja, tako da ovaj izdavački poduhvat predstavlja još jedan pokušaj oživljavanja ovog dela fotografske scene. Na stranama jubilarnog broja  časopisa Refoto prikazane su odabrane fotografije autora koji su na neki način obeležili određeni broj. Kriterijum nije bilo objavljivanje na naslovnoj strani niti pripadnost određenoj kategoriji, već jedan razlog, koji časopis već dugi niz godina uporno i beskompromisno sprovodi, a to je dobra fotografija.

 

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Enjoy.ing

Twitter