DDoS napadi | PC Press

DDoS napadi

O DDoS napadima se dosta govori, ali, da li znate o čemu se zapravo radi? U ovom tekstu možete pročitati sve o tome šta su DDoS napadi i ko stoji iza njih.

Photo: kryptyk/Flickr

Photo: kryptyk/Flickr

Ko vrši napade?

 

Script-kiddies

Veliki broj alatki i skripti kojima se mogu iskoristiti propusti u programima i na veb sajtovima dostupni su na Internetu. Vredni i pametni hakeri ih koriste da bi razumeli te propuste i naučili kako da ih ne prave, a tzv. script-kiddies ih koriste zarad sopstvene zabave, da bi zadivili drugare, osvetili se nekome ko ih je uvredio na socijalnim mrežama, da bi ponizili suparničku navijačku grupu i slično. Napadi koje obavljaju script-kiddies mogu onemogućiti pristup sajtu, narušiti mu izgled, kompromitovati naloge, lozinke i privatne informacije registrovanih članova. U svetu je bilo slučajeva u kojima su ovakvi napadi bili usmereni i na velike sajtove (Yahoo, eBay, CNN) sa manjim ili većim posledicama, a bilo je i slučajeva privođenja napadača i osuđivanja na uslovnu ili zatvorsku kaznu (npr. maloletnik Michael Calce i osamnaestogodišnjak Jeffrey Lee Parson).

Haktivisti

Haktivista je izraz nastao 1995. godine od reči “hakovati” i “aktivista” i opisuje osobu koja koristi računare i računarske mreže da bi izrazila protest ili nanela štetu političkim, ekonomskim i drugim društvenim subjektima. Haktivisti često vrše deface napade koji narušavaju izgled i sadržaj sajtova kako bi na njima ostavili poruke koje tako dolaze do posetilaca, a takođe hakovanjem dolaze do informacija koje su inače skrivene od javnosti i obelodanjuju ih. Ako se uzme u obzir da su njihove aktivnosti u suštini oblici civilne neposlušnosti, često usmerene protiv diktatorskih vlada određenih država, globalizma i kapitalizma, nije čudno što mediji i državni organi haktiviste uglavnom predstavljaju kao sajber-teroriste. Napadi na sajtove, međutim, nisu glavne aktivnosti haktivista – češće se organizuju u cilju širenja određenih ideja i informacija, suzbijanja cenzure i zaštite privatnosti.

Anonimusi

Anonymous je decentralizovana virtualna zajednica haktivista, bez vođe, članstva i autoritativne komande okupljena oko ideje slobodnog i otvorenog Interneta. Oni su od 2004. godine organizovali brojne akcije usmerene protiv cenzure, kontrole i nadgledanja Interneta, protiv Sajentološke crkve, sajtova sa dečijom pornografijom, vlada i organizacija koje su podržale SOPA i PIPA zakone i ACTA sporazum. Na meti su bile i kompanije koje su uskratile svoje servise Wikileaks-u i sajtovi vlada nekoliko država koje su ga cenzurisale. Anonimusi su aktivni i van mreže – učestvuju na građanskim protestima i uličnim demonstracijama širom sveta, kao što su Occupy i 99% protesti, sakrivajući svoj identitet stilizovanim Gaj Foks maskama, čime žele da pošalju poruku da pripadaju većoj grupi i da nisu usamljeni u svojim idejama.

Komunikacija i koordinacija aktivista putem društvenih mreža i IRC-a je otvorena i najavljenim akcijama svako se može priključiti. Dovoljno je, svojevoljno, instalirati programe kao što je LOIC i tako pomoći da targetirani sajt bude oboren. Takav, neformalan i nehijerarhijski sistem u kojem delaju pojedinci je doprineo tome da se Anonimusi u poslednje vreme sve češće pominju kao pokret, a ne kao neka određena grupa haktivista.

Botnet

Botnet, u kontekstu ilegalnih mrežnih i računarskih aktivnosti, je skup kompromitovanih računara i/ili računara zaraženih virusima, trojancima i drugim mallware softverom kojima određena osoba ili grupa ljudi može da kontroliše računare i izvršava kod i komande koje želi. Primeri aktivnosti koje se obavljaju pomoću botnet-ova su slanje SPAM-a, krađa ličnih i poverljivih informacija kao što su brojevi kreditnih kartica, napadi na druge računare i DDoS napadi. Vlasnici računara koji su deo botnet-a gotovo nikad ne znaju da imaju udela u takvim aktivnostima, a identitet napadača je teško utvrditi.

Veličine botnet-ova su različite, od 200-500 računara do stotine hiljada. Zainteresovanim klijentima koji žele da naude konkurenciji ili protivnicima, botnet-ovi su dostupni putem DDoS servisa i booter-a (npr. http://www.ddossite.biz/ i http://top10booters.com/) po cenama koje se kreću od $10 do $100 na sat. Plaćanje se vrši putem PayPal-a, Moneypak-a, Webmoney i sličnih payment servisa ili Bitcoin-ima.

Sledeća strana -> Ko su mete napada


Photo: kryptyk/Flickr

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Original

Excel kuhinjica

Twitter