VDSL do 100 Mbps

Potreban vam je brži pristup Internetu? Razvoj tehnologija vam u tome pomaže, a komercijalna ponuda prati taj razvoj. Telekom Srbija je nedavno ponudio VDSL servis, mogućnost da preko klasične telefonske parice pristupate Mreži brzinom do 100 Mbps, a da vam linija i dalje bude raspoloživa i za obične, staromodne razgovore.

VDSLTelekomova ponuda ADSL priključaka početkom 2005. godine učinila je mnogo za razvoj broadband-a u Srbiji – stalni pristup velikom brzinom promenio je način na koji koristimo Internet. Od početne brzine 768 kbps ADSL je napredovao na 1.5, 3, 8, 16 i najzad 20 Mbps, ali tu je negde dostignut limit ADSL 2+ tehnologije. Brzina upload‑a čak ni u najvećim paketima nije prelazila 1 Mbps – opet limit ADSL 2+ standarda. Da li je 20 Mbps dovoljno za kućne primene? IT industrija ne bi napredovala tolikom brzinom da korisnici uvek ne traže više, ne vodeći mnogo računa da li im je to „više“ neophodno. Najzahtevniji korisnici su se okretali drugim pristupnim kanalima, pa je došlo vreme za sledeći tehnološki skok koji će izvući još više iz stare, dobre bakarne parice.

Simetrična veza

Sledeći nivo broadband pristupa preko telefonskih linija donosi Very‑high‑bit‑rate digital subscriber line, VDSL. Taj standard je predložen 1991. godine, kao alternativa dolazećem ADSL protokolu – dok su HDSL i ADSL tada omogućavali brzine download‑a do 1.5 Mbps, VDSL je ponudio čak 10 Mbps simetričnog prenosa (jednaki upload i download). Protokoli su se tokom sledećih decenija razvijali, pa je 2004. prihvaćen je standard ITU G.993.1 koji je obezbedio prenos podataka brzinom do 55 Mbps, a početkom 2006. je prihvaćen ITU G.993.2 ili VDSL2, koji obezbeđuje simetrični prenos podataka maksimalnom brzinom od 100 Mbps. Upravo taj standard je sada primenio Telekom Srbija.

ADSL 2+ dopušta najviše 24/1, a sada stiže novi standard koji preko iste parice obezbeđuje 100/100 Mbps – gde je tu catch? Možda u udaljenosti pretplatnika od centrale – puna brzina se postiže na daljini do 300 metara, a udaljavanjem realna brzina opada prilično rapidno. Ne računa se udaljenost po vazdušnoj liniji, već dužina kablova od centrale do korisnika (stručni naziv je „dužina pretplatničke petlje“). Važno je i kabliranje u samoj zgradi, pa neke starije ili loše održavane instalacije mogu da degradiraju karakteristike servisa. Instalaciju u zgradi još i možete da popravite, ali je udaljenost tolika kolika je – neki će imati sreće i uživati u velikim brzinama, dok su drugi „osuđeni“ na ADSL. Dobra vest je da je VDSL već sada pristupačan korisnicima u čitavoj Srbiji.

Ruku na srce, o udaljenosti kao uslovu govorili smo i kada smo prvi put predstavljali ADSL, ali je praksa pokazala da problema te vrste nema mnogo. Kod VDSL‑a je stvar drugačija – ponudili smo više lokacija za testiranje (teritorije opština Zvezdara, Vračar i Palilula) i dobili informaciju da je VDSL smislen samo na jednoj od njih, uz napomenu da ni tu ne očekujemo punu brzinu; test smo počeli od 30/3 Mbps i stigli do pouzdane veze 50/5 Mbps. Ostaje da podnesete zahtev i saznate šta može da se učini u vašem stanu.

Lako se montira

VDSL priključak kod nas je realizovala dvočlana Telekomova ekipa uz proceduru koja liči na instalaciju ADSL‑a. POTS linija se dovodi do splitera, u njega se priključuje postojeći telefon i modem koji uspostavlja data vezu – za radoznale, oznaka modema je Huawei HG655b. U njega priključujete do četiri mrežna uređaja Ethernet vezom, pa smo najpre probali sa laptopom a onda uključili novi Internet kanal u kućnu mrežu.

Povezivanje je proteklo lakše nego što smo očekivali. Sećajući se ranijih pitanja da li je modem u bridge ili u ruter modu, koji su parametri veze, korisničko ime itd, s zebnjom smo utakli Huawei u kućni TP‑Link ruter koji je prethodno bio podešen za vezu preko drugog operatora i… naprosto je proradilo. Nije trebalo ništa podešavati – ruter je dobio od modema internu IP adresu i adrese DNS servera, a svi računari u mreži „vide“ Internet sa javne IP adrese iz Telekomovog pool‑a. Ukratko, upravo ono što biste poželeli – servis koji povežete i ne mislite o njemu.

Povezivanje sa kućnom telefonskom infrastrukturom je tek za nijansu komplikovanije – telefone povezujete iza splitter‑a, a ako je linija razgranata pre njega, na te priključke ne treba da povezujete telefone, jer će oni ometati VDSL vezu. Splitter je funkcionalno ekvivalentan istoimenim uređajima koje smo koristili za ADSL veze ali je interno drugačiji, pošto se filtriraju druge frekvencije. Telefonski broj ostaje nepromenjen i sa njega normalno razgovarate paralelno sa stalno aktivnom data konekcijom. ISDN korisnicima VDSL‑a nije dostupan. Zapravo, Telekom od pre nekoliko godina ne instalira nove ISDN priključke, a postojećim korisnicima se predlaže da pređu na novi BBTF (BroadBand telefon), očuvavajući jedan od ISDN telefonskih brojeva (drugi će se neminovno promeniti), posle čega je VDSL i kod njih moguć.

Punom brzinom

st1Pošto je VDSL montiran, ostalo je da uživamo u njemu. Rezultati na osnovnom testu koji pokazuje brzinu veze sa provajderom su gotovo idealni – na slici vidite brzinu blisku deklarisanoj, uz savršeno „ravan“ dijagram, koji je takav bio tokom čitavog dana. Brzina veze sa udaljenim odredištima zavisi od trenutnog stanja na Internetu i parametara koje je teško proceniti, a rezultati su slični onome što smo viđali i kod drugih provajdera. Veza sa zapadnoevropskim odredištima teče gotovo punom brzinom linka uz ping oko 20 ms, sa Istočnom obalom SAD smo imali vezu 12/4 uz ping od oko 155 ms, ping do Zapadne obale je bio 190 uz vezu 7/3.5, dok je Australija podaleko – 1/2 Mbps (zanimljivo je da je upload bio brži od download‑a) uz ping od 395 ms.

Ova gomila cifara možda ne odražava realni utisak, koji je izuzetan – sve leti. Ne mislimo tu na brzinu surfovanja ili reprodukcije on‑line multimedijalnih materijala – to je bilo dovoljno brzo i na znatno užim kanalima. Snaga se vidi kada počnete da prenosite neki fajl, pa brzina dostigne 5.5 MBps. Da, 5 do 6 megabajta u sekundi, što znači da se fajl od 1 GB prenese za 2‑3 minuta, dok je za pola sata kod vas stiglo 10 GB. U prvo vreme se osećate kao da je čitav Internet vaš, a onda… pa, zažalite što niste još bliže centrali pa da brzina bude duplo veća; dobroga nikad nije previše. Treba ipak da razumete da takve brzine nećete dobiti od svakog sajta – obično ste ograničeni na 1 MBps po thread‑u ili manje, što znači da link u punoj snazi možete iskoristiti tek paralelnim prenosom sa više sajtova, ili pri korišćenju specijalnih servisa kao što su news serveri ili torrent. Naprosto više ne razmišljate o brzini – nekoliko ljudi u kući ili firmi može nesmetano da radi u paraleli, gledajući interaktivnu televiziju, surfujući i igrajući on‑line igre, i niko neće zasmetati ostalima.

Posebno osveženje doneo je upload od 5 Mbps – VPN veza do Redakcije je procvetala (tamo, srećom, imamo simetrični optički link), slike smo konačno efikasno prenosili u oba smera, a otvaranje InDesign fajlova sa servera bilo je skoro pa udobno (da smo još malo bliže centrali…) Domaći provajderi nerado povećavaju uplink brzine, verovatno u cilju jasnog razdvajanja kategorije kućnih korisnika od poslovnih primena, tako da će ovaj potez Telekoma biti veoma dobro primljen na tržištu.

Ujedinjene tehnologije

Telekom je nedavno formirao jedinstveni cenovnik imajući u vidu korisnike koji pristup Internetu gledaju kao servis, ne upuštajući se u detalje tehničke realizacije – kao što vam je svejedno da li u toplani lože ugalj, gas ili mazut sve dok je vaš radijator vruć, tako nećete brinuti da li je vaš Internet priključak realizovan kao ADSL, VDSL ili optika do zgrade, sve dok je brzina odgovarajuća. Ponuđene su razne Net brzine, pa vi izaberete ono što vam je potrebno i što možete da platite, a Telekom vam kaže može li se to realizovati. Brzine se kreću od 10 do 100 Mbps, a što se tiče cena…

Trenutak je dobar da uđete u VDSL svet pošto je Telekom nedavno pokrenuo akciju „Brži i jeftiniji“ u kojoj se, ako do 31. decembra potpišete dvogodišnji ugovor, veća brzina dobija po ceni manjeg paketa – pogledajte www.open.telekom.rs/home/Content.aspx?temp=0&sid=176&id=1742. Ukratko, 100 Mbps dobijate za 5999 dinara mesečno, 50 Mbps za 3699 dinara a osnovni paket brzine do 10 Mbps košta samo 1549 dinara mesečno. U sve ove cene je uključeno korišćenje modema i splitera, jedna e‑mail adresa, neograničen prenos podataka (flat rate) i, ako treba i to pomenuti, PDV.

Brzine upload‑a u cenovniku su niže od one koju smo pominjali, ali priča se da će uskoro biti ponuđen upload boost po ceni od oko 500 dinara. Dakle, vreme je da svratite do Telekomove poslovnice ili pozovete 19818… i da prekrstite prste u nadi da ste manje od 300 metara udaljeni od centrale.

Telekom Srbija, telekom.rs

 Dejan Ristanović

(Objavljeno u časopisu PC204)

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.

Komentari

  1. Miki
    1. November 2013. u 11:19

    Uplatim 50mb/s, do mene stigne nekim cudom bar 30 i onda im placam i poklanjam razliku samo tako! Treba da se proceni koliko korisnik “vuce” i u skladu sa tim toliko da placa!! A opet, sa druge strane, ba me zanma ko ce moci u srbiji preko telefonske linije da povlaci toliku brzinu jer ovde u Loznici ni 16mb/s ne radi kako treba.


Microsoft
DevOps Testing
Bizit

Twitter