Adrese i fiksiranje adrese ćelija

Ćeliji u Excel-u pristupamo pomoću oznake kolone i reda kojima pripada. Npr. ćelija u prvom redu i prvoj koloni zove se A1. Ipak, to je samo njena relativna adresa u odnosu na radni list i dokument kome pripada. Šta je to relativna i apsolutna adresa i kako podesiti da se adresa u formuli ne menja prilikom njenog kopiranja saznaćete u tekstu koji sledi…

Kao što sam naveo, relativna adresa predstavlja poziciju ćelije u radnom listu. Ako želimo da odredimo adresu u odnosu na Excel dokument potrebno je navesti naziv radnog lista, uskličnik, pa adresu ćelije. Na primer:

Sheet1!A1

Je adresa ćelije A1 koja se nalazi u radnom listu Sheet1. Ako bi se nalazila u radnom listu Sheet2 njena apsolutna adresa bi izgledala ovako:

Sheet2!A1

Kada unosite formule i referišete se na adresu ćelije bez navođenja naziva radnog lista Excel će podrazumevati da želite da pristupite ćeliji u tekućem radnom listu.

Ponekad, kada se radni list sastoji iz više reči, njegov naziv u apsolutnoj adresi će biti uokviren jednostrukim navodnicima. Na primer:

Pročitajte i:  Napredno filtriranje uz pomoć funkcije FILTER

‘Popisna lista’!A1

je ćelija A1 koja pripada radnom listu koji se zove „Popisna lista“.

A da li je apsolutna adresa ćelije stvarno apsolutna? Nije. Apsolutnu adresu možemo da nadogradimo i nazivom radne sveske- dokumenta. Nadogradnja se postiže tako što ispred naziva radnog lista dodamo i naziv radne sveske u uglastim zagradama. Na primer, ako se ćelija A1 nalazi u radnom listu Sheet1 u radnoj svesci Book1.xlsx, njena apsolutna adresa je:

 [Book1.xlsx]Sheet1!A1

Kada unesete formulu u okviru koje se pozivate na adresu neke ćelije, prilikom kopiranja formule, na poziciji gde ste izvršili kopiranje izvršiće se njeno ažururanje. Ažuriranje se vrši relativno u odnosu na poziciju gde ste iskopirali formulu. Na primer, ako u ćeliji A1 unesete izraz:

=S1*2

Te je iskopirate u ćeliju B2, ažurirana vrednost biće:

=T2*2

Ovo je, u principu, korisna osobina Excel-a ali nam ponekad nije potrebna. Na primer, ponekad ne želimo da se ažurira kolona, red ili i red i kolona. U tom slučaju, ispred naziva kolone ili reda, stavićemo znak $. Tako da, ako se u formuli referišete na $S$1 to znači da ćete uvek uzimati u obzir tačno tu ćeliju.

Pročitajte i:  Sortiranje podataka u Excel tabelama

Kako da zapamtite kada je potrebno fiksirati kolonu, a kada red? Posmatrajte tabelu i gledajte gde se nalaze vrednosti koje se menjaju. Ako su one deo kolone, fiksirajte kolonu. Ako pripadaju redu, fiksirajte red. Na slici možete da vidite jednostavan primer u kome računamo tablicu množenja za prvih 10 celih brojeva. Ako želimo da kreiramo jedinstvenu formulu, pomoću koje se računa proizvod za svaki red ili kolonu, u ćeliju C3 potrebno je upisati:

=C$2*$B3

Prvi množilac je C$2. To znači da će se, prilikom kopiranja formule, uvek preuzimati vrednosti iz drugog reda. Drugi množilac je $B3. To znači da će se, prilikom kopiranja, uvek preuzimati vrednosti iz B kolone. Kada prekopiramo formulu u preostale ćelije u tabeli dobićemo tablicu množenja.

PCPress.rs Image
Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *