Alan Turing: Novo lice novčanice

Alana Turinga smatraju ocem kompjuterske nauke, a algoritam koji je usavršio doveo je do stvaranja Turingove mašine, preteče današnjih kompjutera. On je još 2012. proglašen jednim od 100 najznačajnijih ljudi XX veka, a njegovo učešće u dešifrovanju nemačke Enigma mašine u Blečli parku je , tvrde istoričari, skratilo Drugi svetski rat. Turing je 5. februara 2019. proglašen i za najvažniju ličnost XX veka, te je za tu titulu izabran tokom javnog glasanja u okviru emisije „Icons: The Greatest Person Of The 20th Century“ televizije BBC 2. Sada bi njegovo lice trebalo da se nađe i na britanskoj novčanici od 50 funti, što je još jedan od počasti koje bi trebalo da isprave veliku nepravdu koja mu je tokom života učinjena.

Turing je poznat i po tome što je u svitanje digitalnog doba – 1950. godine – objavio članak pod naslovom “Computing Machinery and Intelligence,” u okviru kojeg je, između ostalog, postavio i pitanje: „Mogu li mašine da misle?“ Umesto da precizno definiše pojmove „mašina“ i „mišljenje“ Turing je ponudio nekoliko načina na koje bi moglo da se odgovori na ovo pitanje, a inspiraciju je našao u viktorijanskoj igri imitacije. Pravila igre su nalagala da muškarac i žena koji su se nalazili u različitim prostorijama sa sudijom komuniciraju preko pisanih poruka, a sudija je trebalo da preko rukopisa pogodi čija je koja poruka, te je zadatak dodatno komplikovan time što je muškom igraču naloženo da „imitira ženski rukopis.“

Pročitajte i:  Eksperti za sledeću deceniju najavljuju AI na ljudskom nivou inteligencije

Inspirisan ovom igrom Turing je razvio eksperiment u kojem je jedan od ljudskih igrača zamenjen kompjuterom. U slučaju kada bi mašina uspela da prevari sudiju, te da ovaj ne zna koji je igrač ljudski, a koji mehanički, mašina bi se smatrala inteligentnom. Eksperiment je postao poznat kao „Turingov test“, te se i danas smatra jednom od najpoznatijih ideja u AI svetu.

Nova novčanica od 50 funti bi u opticaj trebalo da uđe do 2021. godine, a Turing menja Matthewa Boultona i Jamesa Watta, pionire koji stoje iza parne mašine. Tako se radi o još jednom detalju uz pomoć kojeg bi trebalo da se posthumno ublaže posledice komplikovanog odnosa koji je Turing imao sa britanskom vladom, najviše zbog svoje homoseksualnosti.

Izvor: The Verge

Facebook komentari:

SBB

PC Press WMS
Tagovi: , , ,