Automatizacija berzi bi mogla da ima ozbiljne posledice

Dugogodišnji trend automatizacije trgovanja na berzama dovodi do manjka kontrole, što bi u nekim uslovima moglo dovesti do vrlo ozbiljnih posledica, upozorili su bankari iz poznate američke investicione banke Goldman Sachs.

Jedna od najvećih svetskih investicionih banaka, američki Goldman Sachs, upozorila je svoje je klijente da bi u budućnosti berzanski krahovi mogli biti uzrokovani računarima. Američke berze prvih dana februara bile su u panici. Dow Jones indeks je 5. i 8. februara zabeležio svoja dva najveća pada u istoriji (preko hiljadu bodova, odnosno oko pet odsto svoje vrednosti, u svakom od ta dva dana) da bi se u međuvremenu delomično oporavljao, a brokeri i finansijski stručnjaci istovremeno su tražili nekakvo objašnjenje za takve skokove. Među onima koji su pokušali da razjasne koji su tačno razlozi za tako strme padove nije nedostajalo onih koji su za to krivili računare.

Optužba nije nova i financijski stručnjaci već neko vreme upozoravaju da bi računari mogli biti krivci za mnoge krahove. Vrednosti deonica, obveznica i niza drugih finansijskih instrumenata, kojima se trguje na berzama, trebalo bi da budu odraz realne ekonomske situacije. Njihove cene bi tako trebalo da zavise od uslova u kojima se nalazi ekonomija i toga kako se pojedina kompanija, ili neki drugi izdavač vrednosnih papira, snalazi u tim uslovima. Prema tome, promene na tržištu trebalo bi da budu razlozi pada ili rasta cena na berzama.

Pročitajte i:  Automatizovana skladišta budućnosti

Međutim, u prošlonedeljnoj poruci klijentima iz Goldman Sachsa objašnjavaju da pod pojmom “finansijska osetljivost” misle “na nestabilnost cena, koja ne potiče od promena pokazatelja na tržištu, nego onu koja proističe iz samih tržišta”. Drugim rečima, učesnici na tržištu reaguju na samo tržište, a ne na spoljne uzroke.

Uvođenje automatizacije znači da uvek postoji mogućnost greške, koja može imati vrlo ozbiljne posledice. Jedan od najpoznatijih primera za to bio je “munjeviti krah” (engl. flash crash) koji se dogodio 6. maja 2010. godine na američkim berzama. Trgovanje je tog dana od jutra bilo uobičajeno da bi u rano poslepodne došlo do snažnog pada i oporavka berzanskih indeksa. Za otprilike dvadesetak minuta, Dow Jones indeks, a slično su se kretale i druge američke berze, uspeo je padne za gotovo hiljadu bodova, odnosno desetak odsto svoje tadašnje vrednosti, i da se oporavi na onaj nivo s kojeg je krenuo. Slučaj je dugo ostao nerazjašnjen i mnogi su sumnjali da se radilo upravo o nekakvoj grešci u silnim računarskim mrežama i sistemima, koji su bili zaduženi za velik deo trgovanja na berzama.

Pročitajte i:  Svetska banka predlaže smanjenje plata za radnike

Izvor: Tportal

Facebook komentari: