BIZIT 2018: Industrijska revolucija 4.0 i ERP softver

Kako bismo bolje razumeli Industrijsku revoluciju 4.0 neophodno je da se osvrnemo na sam istorijat industrijskih revolucija.

Revolucija ili evolucija

Pravo je pitanje da li se zaista radi o industrijskoj revoluciji ili evoluciji. Uvek je potrebno neko vreme da se akumuliraju znanje i iskustvo što ide u korist zagovornika evolucije a onda se pojavi neka potreba ili problem koji treba rešiti, pa se za to rešenje vezuje početak revolucije. Kako god, 1. industrijsku revoluciju obično povezujemo sa nastankom parne mašine 1763. (James Watt), iako je to bio proces koji  je trajao sedamdesetak godina (1760 – 1830). Da ne izgubimo fokus sa naše teme i pokušamo da  pronađemo vezu sa ERP softverom. Sada se mnogi pitaju „o čemu ovaj čovek piše, o softveru u 18. veku?“. Svi poslovni softveri predstavljaju akumuliranu poslovnu praksu pretočenu u programski kod. Da biste napravili poslovni softver potrebni su vam i poznavaoci poslovnog sistema i IT stručnjaci. Ako poslovni softver posmatramo u ovom duhu „svetog dvojstva“ onda ćemo prve temelje pokušati da pronađemo već ovde. U ovom razdoblju idustrije najvažnije je bilo uvesti nove mašine i nove materijale koji su značajno povećali produktivnost. Naglasak je bio na tehnologiji, a nije se mnogo vodilo računa o organizaciji i troškovima, bar na početku. Šta smo tada mogli da naučimo sa stanovišta poslovanja – pre svega kako da upotrebljavamo tehnologiju.

To je bilo vreme industrijskog procvata i već u 19. veku počinje da se koristi nafta, kao i električna energija. Izuzetan industrijski razvoj je zahtevao promene, pojedinačna i maloserijska skupa proizvodnja ustupile su mesto masovnoj proizvodnji i mnogo jeftinijim proizvodima. Pravi primer za ovaj revolucionarno/evolucioni skok je Henry Ford i njegova automobilska industrija. Ford umesto „ćelijske“ prvi uvodi „linijsku proizvodnju“ čime je fantastično povećao produktivost i smanjio cene automobila. Uglavnom za ovaj događaj vezuje druga industrijska revolucija. Ovaj način proizvodnje izazvao je i promene u organizaciji. Osnovni rizik je bio da ne stane linija, pošto u tom slučaju staju sve mašine i svi radnici na toj liniji. To se moglo desiti ili ako nema sirovina ili ako se pokvari neka mašina. O radnicima se manje vodilo računa pošto su oni počeli da obavljaju poslove gde su bili veoma lako zamenjivi.

Taj večiti problem sa zalihama, ako obezbedim mnogo sirovina imaću problem sa nedostatkom keša, a ako ih bude malo može da stane linija što prouzrokuje ogromne gubitke u izgubljenoj proizvodnji (oportunitetni troškovi). Ovo večito pitanje nateralo je tadašnje menadžere da optimizuju zalihe i nabavku računajući sigurnosne zalihe (Safety Stock) i automatizujući nabavku potavljajući signal koji će obezbediti kontinuitet zaliha (Reorder Point – ROP).

U pogonu više nije trebalo stavljati sirovine na početak linije nego tačno na mesto potrošnje i to u određenim količinama kako ne bi smetale obavljanju posla – KANBAN. Dakle, sve ovo je smišljeno u prvoj polovini 20. veka. Ovde smo već mogli mnogo da naučimo o optimizaciji zaliha, nabavci, planiranju. Da li smo, prosudite sami.

Treća industrijska revolucija je prelazak na digitalnu eru, pametne softvere, uvođenje novih vidova energije i novih materijala, roboti su sve zastupljeniji u fabrikama, procesi vode računa o ispravnom radu pomoću automatske regulacije, internet i strahovito brzi razvoj telekomunikacija, genetski inženjering, nano tehnologija… su nam otvorili potpuno nove vidike, o kojima do pre 20 godina nismo mogli da gledamo ni u SF filmovima. Kakve su zahteve ove inovacije postavile pred naša ERP rešenja? Pre svega u domenima: skalabilnosti, interoperabilnosti, rad sa ogromnim brojem i struktuiranih i nestruktuiranih podataka, potrebni su nam algoritmi za otkrivanje relevantnih podataka za proces planiranja i upravljanja, sigurnost postaje posebno pitanje, komunikacija sa drugim sistemima i softverima, novi poslovni procesi kao što su skladištenje i distribucija postaju izuzetno bitan činilac za ukupnu produktivnost i efikasnost poslovanja proizvodnih firmi… Naravno sve ovo je veliki izazov za svaku softversku kuću pa su se počeli pojavljivati specijalizovani softveri: za rad sa velikim bazama podataka, DW i BI sistemi, SCADA, CAD/CAM, CRM, WMS, DRP, DMS, Facility Management, softveri za Final Scheduling… Kakav je odgovor proizvođača ERP softvera? Oni sa vizijom su počeli da „otvaraju“ svoje sisteme i integrišu se sa specijalizovanim softverima, a oni drugi, verovatno želeći da zadrže neke stečene pozicije na tržištu i plašeći se za svoje klijente pokušavaju da razviju sve sami.

Kaliko smo mi spremni za otvaranje svojih softvera i povezivanje sa drugim sistemima neka posvedoči sledeći primer o elektronskoj razmeni podataka. Do sada najveći tehnički problem kod uvođenja EDIja u Srbiji je nespremnost da ERP proizvođači urade import/export podataka iz svog softvera u XML ili neki drugi standardni format za EDI razmenu.

Stigosmo i do čuvene 4. industrijske revolucije. Šta je ovde novo u odnosu na treću? Pa pe svega IIoT o kome je pisano već dosta u poslednje vreme, pa sam ja dodao samo jedno I (IIoT znači Industrial Internet of Things). IIoT uređaji nam daju strahovite mogućnosti da pratimo i kontrolišemo svaki proces u fabrici, bez obzira da li se radi o tehnologiji, proizvodima broju i kvalitetu, uslovima za rad, mašinama, ljudima ili objektima. IIoT, veštačka inteligencija i mashine learning su u stanju da povežu sve one stvari iz digitalnog sveta koje su se pojavile u periodu treće industrijske revolucije. Zastoji u proizvodnji, greške na proizvodima, gubici u procesima (prema LEANu ima ih 9 tipova), ili spoljne promene nastale usled iznenadnih poremećaja na tržištu (bull whip efect npr) ili specijalizovani zahtevi korisnika više ne bi trebalo da predstavljaju problem. Ipak, za svaku promenu je potrebno vreme a ovde ćemo predstaviti neka očekivanja konsultantske firme McKinsey za narednih par godina.

Mnogo tačnija prognoza prodaje

Zahvaljujući mogućnosti da se u kratko vreme obradi veliki broj različitih matematičkih modela prognoza i uporede rezultati, u kojima će biti uračunati i poremećaji na tržištu očekuje se drastično povećanje tačnosti prognoze. Ovo će posredno smanjiti zalihe između 20% i 50%. Lično sam učestvovao u jednom ovakvom projektu gde smo ostvarili rezultate od 30% smanjenja zaliha, tako da ovo mogu da potvrdim iz ličnog iskustva. Ali osim retkih pojedinaca koje firme u Srbiji koriste softver za prognozu? Ili još bolje, koji softver u Srbiji ima modul Sales Forecastinga, ili je integrisao isti sa svojim ERP softverom?

Plansko održavanje mašina i opreme

Zahvaljujući IioT i veštačkoj inteligenciji možemo da pratimo stanje i performanse naše opreme, statistički obrađujemo podatke i da unapred predvidimo potencijalne kvarove na opremi. Ovo će nam omogućiti da mašine servisiramo planski a ne po prijavi kvara. Procene se da će se godišnji troškovi održavanja mašina smanjiti za 10%, za 20% će se smanjiti zastoji i troškovi izgubljene proizvodnje za 25% troškovi inspekcije ispravnosti mašina. Da dobro ste zapamtili, maintenance se pojavljuje u 2. industrijskoj revoluciji.

Upravljanje lancima snabdevanja

Automatizacija nabavke i bolje planiranje treba da dovedu do smanjenja zaliha za 50% a troškove transporta i skladištenja od 5% do 40%.

U logistici „pick by voice“ i „pick by vision“ tehnologije se već uvode i na našim prostorima. Skoro sam razgovarao sa jednim prijateljem iz Vojvodine koji je večito imao problem sa tačnim stanjem zalliha. Rekao mi je sa „tugom“ u glasu: „Eto i to sam rešio. Poslao mi sestrić iz Amerike nekog drona koji svaku noć leti i popisuje ceo magacin.“ „Pa zašto prepoznajem nezadovoljstvo u tvom glasu?“ – upitao sam ga. „Ta mnogo se dernja“, odgovori mi on kao iz puške. Prema saopštenju Wal-Marta za posao za koji im je ranije trebalo mesec dana danas završavaju za 24 sata uz pomoć sofisticiranih dronova.

Promene operativnih planova i novi raspored svih proizvodnih i logističkih operacija obavljaće se u minutima ili sekundama.

Ovde bih se malo vratio u prošlost pošto smo automatsku nabavku takođe pomenuli u drugoj industrijskoj revoluciji. Od tada način planiranja je takođe doživeo revoluciju, od ROP do planiranja materijala (MRP – Material Requirements Planning), planiranja kapaciteta (RCCP – Rugh Cut Capacity Planning i CRP- Capacity Requirements Planning), do sadašnjih ERP softvera (Enterprize Resource Planning – što znači planiranje svih resursa u firmi). Industrijska revolucija 4.0 zahteva i dodate funkcionalnosti u planiranju koje mogu biti uzrok unutrašnjih gubitaka i poremećaja ili izazvani promenama na tržištu. Sada se mora planirati ceo lanac snabdevanja (CFRP – Colaborative Forecasting, Replanishment, Planning)

Kakvo je stanje u Srbiji po pitanju ERP sofvera i zahteva četvrte industrijske revolucije? Navešću neke činjenice iz moje tridesetogodišnje prakse:

• Većina proizvodnih firmi u Srbiji još uvek ne ume da izračuna ROP i Sigurnosnu zalihu,
• MRP je domen SF-a
• planiranje kapaciteta i optimizacija terminiranja koji se inače potpuno razlikuju kod pojedinačne, serijske, fazne, linijske, mašinske, procesne i ostalih industrija, uglavnom ne postoje kao opcija u ERP softverima. OK, zato postoje specijalizovani softveri, ali je još uvek niska svest o potrebi i kod ERP provajdera i kod korisnika, ako se u Pametnim Fabrikama terminiranje radi u sekundama.

Da li postoje sofveri koji imaju sve potrebne funkcionalnosti u sebi za 4. industrijsku revoluciju istraživaćemo na predstojećoj konferenciji BIZIT 2018. “Industrija 4.0”, koja se održava 7. i 8. novembra u Klubu poslanika u Beogradu. Takođe, razmatraćemo pitanje da li su i koliko ERP provajderi svesni kakvi se svi izazovi pred njih postavljaju kao i da li su napravili valjanu strategiju kako bi te zahteve rešili.

Autor: Zoran Đurđević