BIZIT 2018 panel: Da li smo obrazovani za Industriju 4.0 i budućnost?

Uvod u panel diskusiju posvećenu obrazovanju je održala profesorka Jasmina Nikolić sa Filološkog fakulteta u Beogradu. Ona je održala kratko predavanje o agilnom razvoju, koje je formirano sa ciljem da formalno obrazovanje uhvati korak sa tržištem, za kojim kaska, baš kao i neformalno obrazovanje. Profesorka Nikolić je konstatovala da je znanje presudno, ali je i sertifikat neophodan.

Panelom „Obrazovanje za budućnost“ je okončana ovogodišnja BIZIT konferencija. Izuzetno posećen panel kome je prisustvovalo više stotina učenika i studenata iz čitave Srbije su činili: prof. dr Milo Tomašević, dekan, ETF Univerziteta u Beogradu; prof. dr Rade Doroslovački, dekan FTN Univerziteta u Novom Sadu; prof. dr Nada Popović Perišić, profesor emeritus, FMK; Jasmina Nikolić, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu; Veselin Jevrosimović, Comtrade; te Slobodan Bogdanović, Head of Programme and Project Management, Endava. Moderator panela je bila Tatjana Ostojić, glavni urednik portala PCPress.rs.

“Za kraj BIZIT konferencije smo ostavili ono najvažnije, a to su mladi koji su budućnost ove države,” istakla jed obraćajući se prisutnima gospođa Ostojić.  Srpsko tržište ima manjak radne snage u IT sektoru, dodala je tokom otvaranja panela. Tražiće se još IT stručnjaka, kojih u Srbiji nedostaje već danas oko 30 hiljada, a stručnjaci procenjuju da bi do 2020. godine moglo da se otvori 50 do 100 hiljada novih radnih mesta u IT industriji.

Veselin Jevrosimović je potvrdio da u ovom trenutku u kompaniji ComTrade postoji nedostatak od čak 300 inženjera, te naveo da je kompanija počela da otvara softverske kampove ne samo širom bivše Jugoslavije, već i po Evropi, ali i drugim kontinentima. Istakao je da je budućnost u IT-ju, jer živimo u vremenu gde je sve IT, pošto na svetskom nivou manjak IT stručnjaka iznosi čak 60%.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Industrija 4.0 - korak ka budućnosti

Slobodan Bogdanović iz Endave je rekao da posebno nedostaju iskusni inženjeri oko kojih bi se gradila infrastruktura. Takođe se založio za što raniji početak IT obrazovanja među mladima. Milo Tomašević, dekan ETF-a je rekao da se godišnje na taj fakultet godišnje direktno upiše oko 300 ljudi na smer softverskog i računarskog inženjerstva, ali i da studenti ETFa bez obzira na smer mogu da ispune zadatke koje postavljaju domaće firme.

Potvrđujući da broj nije dovoljan, istakao je da fakultet ide na kvalitet, a ne na kvantitet, te da je to donekle i neminovnost imajući u vidu ograničenja u domenu prostora i nastavnika, što je prepoznato od strane tržišta, kako domaćeg, tako i svetskog.

Veselin Jevrosimović je istakao da ComTrade ima tri sopstvene obrazovne institucije, te da je kompanija najbliža dualnom obrazovanju u svom realnom funkcionisanju, budući da se obrazovne institucije nalaze pod istim krovom zajedno sa 1000 inženjera.

Tako su studenti non-stop u direktnom kontaktu sa inženjerima i obučavaju se u sklopu tekućih zadataka i prakse. Ističući važnost obrazovanja i znanja, rekao je da su iskustva sa studentima sa tehničkih fakulteta izvanredna, ali i pozvao sve prisutne da što pre kreću sa poslom kako bi sticali znanja i veštine koji će im značiti u daljoj karijeri.

Dekani se nisu složili da je četiri godine studiranja mnogo, jer postoji problem savladavanja matematičkih i drugih veština koje je jako teško preneti u slučaju neformalnog obrazovanja ili kraćeg studiranja. Stoga je njihovo mišljenje da četiri godine studiranja nije mnogo. Dekan Doroslovački je istakao da studenti sa njegovog fakulteta već od drugegodine idu na praksu u preduzeća koja se bave vrhunskim tehnologijama. No, i u tom slučaju se traži jasno i definisano formalno obrazovanje. No,dodao je, to ne znači da je formalno obrazovanje u dobrom stanju, već pre u alarmantnom, i da ga hitno treba oporaviti.

Pročitajte i:  Otvorena Sinergija 2018

Profesorka Popović-Perišić je rekla da postoji problem u gledištu da je preduzetništvo najveći životni domet, ali i da je IT jedina šansa ove zemlje. Istakla je da u zemlji ima milion i po funkcionalno nepismenih ljudi, te da smatra da ne treba preskakati periode i forsirati priču o agilnoj kulturi, koju mi u principu ne posedujemo. Po njenom mišljenju, najvažnija stvar je odgajati studente u kritičkom duhu, da postavljaju pitanja, da budu radoznali, umesto da se znanje deli na kašičicu. Takođe, u umreženom svetu i discipline moraju biti umrežene i studenti se moraju školovati tako da prihvataju što više različitih strana.

Predstavnik Endave, Slobodan Bogdanović je dodao da Endava potpuno podržava formalno obrazovanje, ali i rekao da kompanija organizuje razna predavanja i kurseve, kojima se trude da dodatno obrazuju i svoje zaposlene i studente koji su u kompaniji na praksi.

Dekani tehničkih fakulteta su ponovo naglasili dobru saradnju sa privredom, budući da studenti idu na praksu u uspešne domaće kompanije, da se organizuju posete kompanijama, te da nije cilj studente posle nekoliko godina po prvi put upoznati sa budućim radnim mestima. Prema novom zakonu, prema rečima dekana Tomaševića, dozvoljeno je angažovanje predavača iz privrede koji mogu da drže do 30% kursa.

Takođe, dekan FTN-a Doroslovački je spomenuo problem plata, gde asistenti na fakultetu dobijaju po 60 hiljada dinara, dok im u preduzećima nude 200 hiljada dinara, što predstavlja ozbiljan dugoročan problem za univerzitete kojima najbolji ljudi i potencijalno najbolji predavači i profesori odlaze. Profesorka Perišić je istakla da u obrazovanju mora postojati pravo na grešku, navevši da nije moguće imati kreativne ljude a ne dozvoljavati kreativnost, već je potirati suzbijanjem prava na grešku. Takođe, po njenim rečima ozbiljan zadatak je preći prag digitalnog, ne govoreći o “vrhu piramide”, odnosno o najboljim studentima, već je veoma važno pronaći način podstaći širok spektar učenika da steknu digitalna znanja.

Pročitajte i:  Međunarodna konferencija Beogradske berze ponovo u Beogradu

Koliko u ovom momentu razmišljamo o obrazovanju za budućnost? Kao glavnu prepreku dugoročnom planiranju obrazovanja, Milo Tomašević je istakao veoma nizak nivo ulaganja.

Zapravo, kvalitet obrazovanja u Srbiji naspram ulaganja je relativno dobar i zapravo među vodećima u svetu,” rekao je Milo Tomašević, dekan ETF-a. “Ukoliko odete u Google, Microsoft, vama na intervjuu postavljaju pitanja iz algoritama i matematike, a ne o tehnologijama ili nečemu drugom.”

Reagujući na ogroman broj studenata i đaka koji planiraju odlazak iz zemlje nakon studija, dekan Tomašević je pozvao prisutne da razmisle još jednom, napomenuvši da i ovde postoji veliki broj dobro plaćenih poslova, naročito sa diplomama tehničkih fakulteta, te naglasio da i u ovoj zemlji postoje uslovi. Dekan Doroslovački je to potvrdio ličnim primerom, navodeći da je nekada pisao daleko više preporuka studentima koji odlaze iz ove zemlje, te da danas postoji dosta više prilika i šansi u Srbiji nego što je to bilo nekada. Veselin Jevrosimović i Slobodan Bogdanović su to potvrdili, potkrepljujući taj stav primerima iz kompanija ComTrade i Endava.

Ovim panelom je okončan BIZIT 2018, konferencija posvećena novim tehnologijama i primenama u poslovne i druge svrhe. Do sledeće godine…

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.