British Council: Vebinar o smart budućnosti
British Council kroz svoj projekat „Škole za 21. vek” radi sa svim osnovnim školama u Srbiji kako bi decu podučili veštinama od suštinskog značaja za njihovu budućnost i što bolje razumevanje smart budućnosti. Za sve roditelje koji žele da se upoznaju sa ovim temama, organizujemo besplatni vebinar gde će biti reči o značaju programiranja za privatni i poslovni život dece, kao i kako mogu s njima da počnu da programiraju kroz igru kod kuće. Vebinar se održava 6. maja u 14 sati, a prijave su obavezne na sledećem linku: https://www.britishcouncil.rs/events/webinar-for-parents.
Budite se za posao. Pametni kućni uređaj već je dao uputstvo vašem pametnom aparatu za kafu da spremi espreso. Ulazite u kupatilo, „smart” termostat već je podesio optimalnu temperaturu poda jer ne volite da pločice budu hlade kada gazite po njima. Spremate doručak, vaš frižider automatski dodaje na šoping listu koje namirnice treba kupiti. Oblačite se, spremate svoje stvari i krećete na posao, dom zaključavate otiskom prsta. Sve ovo zvuči prilično futuristički, zar ne?
Istina je da je ovo danas rutina u mnogim domaćinstvima širom sveta. U naše kuće uselile su se Siri, Alexa, Cortana i druge kućne asistentkinje, a mnogi kućni aparati, od sijalica do tostera, imaju smart komponente i mogu da komuniciraju međusobno. Sva ova umreženost tu je da bi nam olakšala funkcionisanje i poboljšala kvalitet života. Jedan deo ljudi već živi smart budućnost, i to više nije tako novo, iako je za neke druge ljude ovaj stil života i dalje neverovatan i nezamisliv, skoro kao scene iz Sci-Fi filmova.
Postoje ljudi koji u 21. veku čak ne koriste ni pametne telefone, ali čovečanstvo ne miruje i neće čekati na njih da se tehnološki osveste. Čini se da je čovečanstvo već spremno da usvoji nove, mnogo radikalnije ideje koje se pomaljaju iza horizonta, a to će zapravo biti prava pametna budućnost.
Smart budućnost
Zašto i čovek ne bi bio smart? Kada u budućnosti nađemo uspešne lekove za većinu postojećih bolesti, zašto čovek ne bi poželeo da se, na primer, nadogradi. Da postane bolji u onome što radi, brži, produktivniji. Čovek će možda želeli da unapredi svoje veštine ili osobine jer već danas se radi na istraživanjima o tome kako se mogu prevezati neuronske mape kod ljudi kako bi uspeli da izvuku najbolje iz sebe. Postoje razne teorije o tome u kom smeru će se čovečanstvo kretati u budućnosti, a naročito uzbudljivo zvuče teorije o transhumanizmu, u kojima čovek ne samo da je podredio mašine svojoj maksimalnoj udobnosti već mašina i čovek postaju jedno. Od toga da će ljudi moći potpuno funkcionalno da zamene oštećene organe ili udove, pa sve do toga da mogu simultano da budu na više mesta u svetu kroz svoje androide.
Ovo su samo teorije i danas ne možemo da znamo šta će se tačno desiti, ali zato znamo da u 2020. godini čitanje ljudskog DNK koda nije nikakav poseban luksuz. Znamo da će vam za samo 99 dolara kompanija 23andMe poslati opremu za uzimanje vašeg DNK, analiziraće vaš uzorak i reći vam s velikom preciznošću koje vam bolesti prete do kraja života. Razvijaju se nanoroboti koji bi mogli direktno u vašem telu da napadaju mutirane ćelije i da, recimo, vrlo uspešno i brzo leče rak i druga teška oboljenja. Već sada imamo visoko funkcionalne veštačke udove koji se mogu izraditi na 3D štampačima.
Naša dinamična i burna globalna zajednica ostvarila je, i tek počinje da ostvaruje, značajni tehnološki napredak pa se, samim tim, stvaraju i nove tržišne i životne prilike. Da bismo preživeli i napredovali u takvom okruženju, inovacija je imperativ ne samo za organizacije već i za pojedince. Krajnja svrha inovacije trebalo bi biti dalekosežnija, pomažući stvaranju pametne budućnosti u kojoj će ljudi moći da uživaju u najboljem mogućem kvalitetu života.
Autor: Jelena Cakić, Marketing Co-ordinator Western Balkans
