Čekajući Wi‑Fi 7: Naredna generacija bežične konekcije
Wi‑Fi 6 još nije široko primenjen, ali sve veći broj uređaja je spreman za ovako brzu komunikaciju…ili neku njenu varijantu. Stvari uvek idu napred, pa već tragamo za većim brzinama. Šta da očekujemo u (bliskoj) budućnosti, kako će izgledati verzija 7?
Tri godine posle predstavljanja, primena bežičnog Wi‑Fi standarda šeste generacije odvija se tempom već viđenim kod prethodnih verzija. Ekspanzija zavisi od ponude modela rutera, adaptera, mobilnih telefona i laptop računara različitih cenovnih klasa koji podržavaju taj standard. Na domaćem tržištu dostupno je petnaestak modela Wi‑Fi 6 rutera i nekoliko PCI kartica za računare. Kao što se i očekivalo, perjanice proizvođača mobilnih telefona podržavaju Wi‑Fi 6, dok trocifreni broj modela laptopa prijatno iznenađuje. Podrazumeva se da najnoviji Wi‑Fi čipovi nisu obavezni, pa je za razliku od rutera i adaptera koji ističu ax ili Wi‑Fi 6 oznaku, kod telefona i laptopa potrebno pročitati specifikacije.
Agregacijom kanala, povećanjem broja tokova i nivoa kvadraturne amplitudne modulacije (256‑QAM) došlo se do teoretske brzine od 277 Gb/s
„Jednostavne“ oznake
Iako su Wi‑Fi oznake osmišljene kako bi se korisnicima olakšalo snalaženje s tehničkim nazivima (802.11n je preimenovano u Wi‑Fi 4, 802.11ac u Wi‑Fi 5 a 802.11ax u Wi‑Fi 6), uvođenje dodatnih frekvencija ponovo je „iskomplikovalo“ prepoznavanje. Tako je Wi‑Fi 6E oznaka uređaja šeste generacije koji, osim na opsezima 2,4 GHz i 5 GHz, rade i na 6 GHz, u državama koje su oslobodile te frekvencije. Nemačka je prva u Evropi, po odluci Evropske komisije, spektar širine 480 MHz (5945‑6425 MHz) u opsegu na 6 GHz namenila Wi‑Fi komunikaciji. Iako je oslobođeni opseg znatno manji nego u Americi (480 MHz naspram 1,2 GHz), što u praksi znači manji broj kanala, odluka Evropske komisije je značajna i obavezujuća za sve zemlje EU koje će morati da je primene do 1. decembra ove godine.
Od WiGig interfejsa (802.11ad) koji koristi frekvencije u opsegu na 60 GHz mnogo se očekivalo, prvenstveno zbog velikih brzina koje je omogućavao (teoretski do 7 Gbit/s). Nemogućnost prolaska toliko visokih frekvencija kroz prepreke zaustavio je komercijalizaciju ove verzije Wi‑Fi interfejsa. Iako retki, uređaji koji podržavaju WiGig interfejs mogu se naći na tržištu, pa se za upuštanje u avanturu pravljenja brze kućne ili kancelarijske Wi‑Fi mreže na 60 GHz treba potruditi i krenuti u potragu za kompatibilnim uređajima, poput TP‑Link‑ovog rutera AD7200 i Intel‑ovih adaptera za laptope Tri‑Band Wireless‑AC 17265 i Tri‑Band Wireless‑AC 18265.
WiGig je ipak našao primenu u uređajima za uspostavljanje brzih linkova na razdaljinama do 1500 metara. MikroTik modeli za ovakve linkove, LHG Lite60, wAPG‑60ad, Wireless Wire Cube i Wireless Wire nRAY dostupni su i na našem tržištu. Proizvođači ne odustaju od primene 60 GHz frekvencija, što je dovelo do nadogradnje WiGig standarda, nazvanog 802.11ay. Agregacijom kanala, povećanjem broja tokova i nivoa kvadraturne amplitudne modulacije (256‑QAM) došlo se do teoretske brzine od 277 Gb/s.
Wi‑Fi 7 standardizacija očekuje se krajem 2024. godine
Sedma generacija
Iako je efikasnost komunikacije možda najvažnija karakteristika Wi‑Fi 6 standarda, potreba za većom brzinom već je dovela do razmatranja karakteristika koje će dovesti do sedme generacije. Motivacija za rane radove na bržoj Wi‑Fi komunikaciji dolazi iz procena da će do 2023. godine dve trećine svetske populacije imati pristup Internetu i da će broj javnih Wi‑Fi pristupnih tački dostići 628 miliona. Već sada aktivnosti poput prenosa videa preko IP mreža u sve većem kvalitetu i rezoluciji, kao i VR gadžeti zahtevaju sve bržu bežičnu konekciju.
Razvoj Wi‑Fi 7 se bazira na 802.11be specifikaciji, bolje reći na Wi‑Fi 6 standardu. Očekuje se da širina kanala u opsegu na 6 GHz bude 320 MHz, što će regulatore u EU naterati da oslobode i gornji deo spektra (iznad 6425 MHz). Još nije poznato da li će biti dostupna samo tri kanala ili će se preklapanjem (kao kod Wi‑Fi 4 na 2,4 GHz) koristiti šest. Očekuje se upotreba 16 prostornih tokova (umesto osam kod Wi‑Fi 5 i Wi‑Fi 6) i kvadraturne amplitudne modulacije sa 4096 nivoa (umesto 1024‑QAM kod Wi‑Fi 6).
Najavljeno je i korišćenje koordinacije više pristupnih tačaka (TXOP), poboljšanje primenjene OFDMA tehnologije i prilagođavanje veze i protokola za ponovni prenos korekcije grešaka. Promene bi trebalo da rezultuju povećanjem maksimalne teoretske brzine prenosa sa 9,6 Gb/s (kod Wi‑Fi 6) na 46,1 Gb/s. Kao i kod svake prethodne verzije Wi‑Fi interfejsa, teško je prognozirati rokove, naročito zbog dosadašnjih iskustava s odlaganjem promocije nove opreme.
Optimistična predviđanja kažu da će u poslednjem kvartalu ove godine biti predstavljene prve tehnike koje će se primenjivati, u prvom kvartalu 2022. godine stižu i preostale specifikacije, dok se Wi‑Fi 7 standardizacija očekuje krajem 2024. godine. Ako je suditi po razvoju Wi‑Fi 5 interfejsa koji je imao verziju „drugog talasa“ (Wave 2), moguće je da će neki proizvođači pojedina poboljšanja koristiti kao individualne nadogradnje Wi‑Fi 6 čipova.
Autor: Jovan Mirović
