D-Link: škola umrežavanja I

dlink-sc01 Koliko zaista znate o računarskim mrežama koje nas okružuju u kući i kancelariji? Pokušaćemo da u nekoliko lekcija i nešto više primera objasnimo osnove

Većina korisnika računara verovatno ne razume principe umrežavanja. Za većinu nas je prvi susret sa mrežama – Internet. Nakon što povežemo računar na globalnu mrežu, ubrzo poželimo da tu vezu podelimo i sa drugim računarima, pa onda da malo delimo fajlove i zajedničke uređaje (obično štampač), pa dodamo storidž ili server itd. Problem je u tome što je u SOHO okruženju postalo teško razlučiti koji uređaj čemu služi, jer većina njih ima više uloga. Nije nam namera da tvrdimo kako su svič, ruter, WiFi access point, firewall i VoIP gateway bolji za kuću nego jedan uređaj koji objedinjuje sve te funkcije (jer to nije tačno), ali je dobro znati šta čemu služi.

Od početka

U teoriji mreža se često koristi tzv. OSI model sa sedam slojeva. Svaki od njih se oslanja na prethodni da bi obavljao svoju funkciju – prvi definiše fizičku povezanost (kablovi i ostalo), drugi vezu na nivou linka podataka (MAC adrese), dok je treći mrežni sloj (IP adrese)…

Pročitajte i:  Praznično izdanje časopisa PC dostupno u digitalnoj čitaonici

Da bi se računari povezali, neophodno je između njih uspostaviti veze za azmenu podataka, što je poznato i kao Layer 2 connectivity. Za to je potreban svič, na primer D-Link DES-1005D ili DES-1008D. Prvi model ima pet Ethernet portova, dok je drugi opremljen sa njih osam, što znači da podržavaju isto toliko mrežnih uređaja. Računari se na njih povezuju UTP Ethernet kablom i to je sva mudrost. Obratite pažnju na nekoliko stvari. Prvo, svi portovi na sviču su ravnopravni, pa je svejedno gde koji računar priključujete. Za sada ne brinite o IP adresama, pošto ih svič ne vidi – ako lampica za port svetli, L2 veza je uspostavljena i to je to. Svejedno je da li ste upotrebili ukrštene (cross-over) ili prave (patch) kablove, pošto D-Link svičevi poseduju MDI/MDIX funkciju koja će detektovati vrstu kabla. Nemojte projektovati mrežu tako da zauzmete sve portove. Biće vam potrebna veza sa Internetom, a na svič se može povezati još svičeva i tako proširiti broj uređaja.

Pročitajte i:  Top 50: Fotografije na čijem Instagramu smo najviše lajkovali u 2018. godini?

Varijacije na temu

Pri izboru sviča treba obratiti pažnju na to da današnji standardi nameću sve veće protoke podataka, pa nije loše opredeliti se odmah za gigabitni model. DGS-1005D i DGS-1008D su predstavnici novije familije neupravljivih gigabitnih D-Link svičeva, koji nose interesantnu oznaku Green Ethernet. Ovi svičevi štede električnu energiju smanjući angažovanu snagu kada detektuju da je na port povezan kraći kabl i automatski isključujući portove kada su vezani uređaji isključeni.

D-Link-DHP-301 Jedan od problema pri umrežavanju su kablovi koje treba provesti iz jedne prostorije u drugu. Interesantno rešenje stiže u vidu D-Link DHP-301 PowerLine adaptera. Ovi minijaturni uređaji poseduju Ethernet port, dok se sa druge strane jednostavno uključe u kućnu niskonaponsku mrežu, prenoseći Ethernet frejmove preko kablova za 220 V. Postavljanjem adaptera i povezivanjem svičeva mreža se širi na sve prostorije u kojima je potrebna.

Problem se može rešiti i bežično, ako računari poseduju odgovarajuće adaptere. Za to je neophodno na svič povezati WiFi access point. Pošto ćete danas teško naći SOHO AP, možete da upotrebite D-Link DI-524.

Pročitajte i:  Građani Srbije se najmanje informišu iz dnevnih novina

Tu je i ruter, posredstvom koga se svič povezuje sa modemom radi ostvarivanja veza ka Internetu, ali to je već tema za narednu lekciju.

PC Press

Pročitajte drugi nastavak D-Link škole umrežavanja

Pročitajte treći nastavak D-Link škole umrežavanja

Facebook komentari: