Da li tehnologija stvara više problema za životnu sredinu nego što ih rešava?

U svim preduzećima trenutno, održivost je popularna reč – tehnološki sektor nije izuzetak.

Era jeftinih podataka je nepovratno prošla

S porastom nivoa e-otpada, širenjem data centara, pa i povećanjem upotrebe papira, koliko tehnologija može biti zelena?

Sektor takođe nije imun na zeleno pranje – praksu pretvaranja da je posao održiv ili ekološki prihvatljiv, dok funkcioniše suprotno ovim idealima – niti na pogrešne napore. Prava održivost je tvrd orah, posebno u ekonomiji koja je izgrađena da služi rasipnijem, linearnijem modelu. A kada je u pitanju tehnološki otpad, lako je pomisliti na tone elektronskog otpada, ili e-otpada, koji odlazi na deponiju, donoseći sa sobom mnoge dragocene, ograničene i potencijalno materijale za višekratnu upotrebu. Ali u toj priči ima mnogo više od toga. „Većina data centara su zaista deponije“, objasnio je Gerry McGovern, autor World Wide Waste i voditelj istoimenog podkasta. „Samo oko 5 posto podataka se ponovo koristi 90 dana nakon što su prvi put uskladišteni. Skladištenje tih drugih 95 komada ima trošak koji je i ekološki – zbog energije i opreme potrebne za rad data centara – i takođe finansijski. Pojava jeftinog skladišta u cloudu podstakla je loše navike u gomilanju podataka, a sada cena raste.

„Era jeftinih podataka je završena i nećemo se vraćati na to“, rekao je Mekgovern. „To doba je stalo oko 2017. i sada ćemo videti sve veće troškove podataka za organizaciju”. Takođe je objasnio kako digitalizacija čak ne rešava problem prekomerne upotrebe papira.

Izvor: Siliconrepublic