Dajte pravu šansu svom biznisu

Mislite da je ovo izmišljeni dijalog? Nije. Stižu generacije koje ne pamte vreme pre Interneta. Za njih se nešto nije desilo ako se nije pojavilo na Facebook-u ili Twitter‑u, ne postoji ako ne može da se nađe na Google-u. Za njih je taj virtuelni svet bar podjednako realan kao i ovaj, s ove strane ekrana.

rnids2

Ako ste poslovan čovek, makar u najširem smislu te reči, onda imate neke svoje poslovne ideje, aktivnosti i planove. Vi imate nešto sada ali i još puno toga što tek treba da bude. U 21. veku sve manje toga moći će da se desi bez Interneta. Stoga, dajte pravu šansu svom biznisu i uključite na pravi način Internet u njegovu budućnost.

Ako imate neku ideju, zaštitite je na vreme – ako je iole dobra, zaslužuje da ima svoj domen, svoju „katastarsku parcelu“ na Internetu, na kojoj ćete kasnije možda nešto da gradite, ili nećete, ali je taj „plac“, to „parče Interneta“ vaše. Na istu ideju može da dođe i neko drugi, ona može i da se ukrade, ali naziv domena ne može, on ima samo jednog korisnika. Kada ga registrujete – on je samo vaš.

Pročitajte i:  Osam trenutno najboljih grana industrije za pokretanje biznisa

Ako ste na Internetu već prisutni sa svojim biznisom, na svom domenu, razmislite da li bi trebalo da budete još prisutniji. Naime, ako imate više od jedne usluge ili proizvoda (koji se ne zove isto kao i vaša firma), vama treba više od jednog domena.

Naravno da na Internetu treba zaštititi naziv svoje firme, ali treba zaštititi i nazive svojih usluga i proizvoda, a naročito brendova, ako je neki od proizvoda to postao. Brendovi se dugo i mukotrpno stvaraju i ogromna je greška ako ih ne zaštitite na Internetu registracijom adekvatnog naziva domena. Često i vrlo skupa. Kao što „svaki paradajz želi da postane kečap“ (što tvrdi jedna reklama), svaka usluga i svaki proizvod žele da postanu brend. A kad postanu brendovi, odgovarajući nazivi domena biće im vrlo bitni. Ako ih na vreme niste registrovali, mogu vam biti jako skupi (troškovi arbitražnog postupka oko domena koštaju od 2000 evra pa naviše) ili čak i nedostižni, sve zavisi od toga ko ih je registrovao (domejneri, vaša konkurencija…) i zašto.

Pročitajte i:  FAZ: Beograd - budući startap centar Evrope

Ne morate na svakom domenu obavezno da imate sajt, mogu svi oni da upućuju na jedan, dok se ne steknu uslovi za izradu više njih, ali treba da imate domen. Za svaku uslugu i svaki proizvod koji su bitni za vaše poslovanje. Pritom, vodite računa o tome da vama bitni domeni budu zaista vaši – ako neko registruje u vaše ime, može se desiti da on taj naziv domena, umesto na vas, registruje na sebe. A onda ćete celu svoju Internet egzistenciju bazirati na domenu koji, u stvari, nije vaš.

Posebno dobar (i koristan) vid prisustva na Internetu jeste Internet prodavnica. Ona radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini, svakom posetiocu pruža sve potrebne informacije i – donosi pare. I dok spavate. U svakom odnosu kupca i prodavca važno je poverenje, pa tako i ovde.

Kupcu je bitno da Internet prodavac zaista postoji, da on nije neko ko je tu samo zato da mu uzme pare i nestane. Stoga mu nije svejedno da li je prodavnica na domenu koji može da registruje bilo ko, bez ikakve realne identifikacije (kao što su .COM i slične), ili na .RS i .СРБ, koje ne mogu da registruju neidentifikovane firme ili pojedinci. Zato prodavnica na nacionalnom domenu srpskom kupcu uliva više poverenja, a uz to mu saopštava i da je namenjena upravo njemu i da su proizvodi i usluge njemu prilagođeni. Takav pristup voli i Google koji preporučuje da se za prisustvo na nacionalnom tržištu koriste nacionalni domeni te zemlje. Google vodi računa o tome i u rezultatima pretrage daje prednost upravo sajtovima na lokalnim, nacionalnim Internet domenima, kakvi su u Srbiji .RS i .СРБ.

Pročitajte i:  Šest lekcija kojima vas uči preduzetništvo

Google-ov odnos prema nacionalnim domenima nije nikakva tajna, on o tome javno piše na svojim sajtovima. Zbog toga sve velike svetske kompanije registruju posebne, nacionalne domene, za svaku od zemalja u kojoj posluju. Veliki nisu slučajno veliki.

Predrag Milićević

(Objavljeno u časopisu PC#213)

Facebook komentari: