Dva Uskrsa, milioni običaja
Svečano, praznično vreme zbližava ljude, jedni drugima čestitamo i nakratko zaboravimo da smo malo blesav narod, pa se malo manje zezamo sa svetom oko sebe. Osim naravno tviteraša – oni ismevaju sve i svakoga, braneći se tvrdnjom da je na Twitter‑u veoma bitno biti duhovit(a)
Živimo u multikulturalnom regionu, a koliko je vera, toliko je i običaja. Iako naš narod teško priznaje da postoji još neka vera osim njegove, kada dođe vreme Uskrsa, svi su nekako tolerantni, brinu o svojim susedima, čestitaju praznike i po dva puta ako treba. Kada je reč o pravoslavnom Uskrsu, na društvenim mrežama viđamo jaja i zečeve čak i tamo gde im mesto nije, poput LinkedIn‑a, gledamo čije je jaje bilo najotpornije i divimo mu se. U vreme katoličkog Uskrsa, mi pravoslavci volimo da čestitamo u paketu onim „svim katolicima želimo srećan Uskrs“ čisto, eto, da ih sve prebrinemo u komadu. Oni koji brinu da sve bude po pe‑esu ubace i „sretan“.
Neki drugi običaji
Društvene mreže omogućile su nam mnogo toga, između ostalog i to da se približimo nekim drugim običajima, saznamo više o svetu oko sebe i naučimo da postoji mnogo čudnih načina slavljenja praznika. Na mrežama, takođe, možete videti da svi znaju da kažu „Hristos se rodi“ (doduše, ima i onih malo manje informisanih koji vole da tepaju „Hristo se rodi“), ali zato ima pregršt varijacija na „Vaistinu se rodi“: vajstinu, voistinu, uistinu…
U mojoj porodici, uskršnji običaj je da se uvek prvo crveno jaje sačuva kao čuvarkuća i tako stoji do sledećeg Uskrsa dok se ne zameni novom. Ako slučajno razbijemo to jaje, onda vetrimo kuću narednih godinu dana. U slučaju da prvo jaje ne ispadne dovoljno crveno, moja majka kaže: „Okej, nek bude ovo treće, ko zna da to nije prvo“. I tako treće jaje ponekad bude naš prvenac. Moj ujak ima običaj da, pri kucanju jajima, toliko malo prostora ostavi na vrhu jajeta da smo mu nekoliko puta slomili jaje o prst. Ali njegovo nismo razbili, to je važno. Pored toga, majka i ja toliko našaramo jaja, posvetimo im oko dva‑tri sata i ako ne blešte i ne šarene se, onda to nije to. I tako ta bleštava jaja svaki put slikam i okačim na Facebook jer šteta je, razbiće se, a baš su remek‑delo. Da ne pominjem uopšte polemiku oko toga da li ide „glava na pozadinu“, „glava na glavu“ ili neka treća varijanta.
Katolici imaju slične običaje ali se po mnogo čemu i razlikuju. U Hrvatskoj su na uskršnjoj trpezi obavezni kuvana šunka, mladi luk i ren. Nedelju dana pre Uskrsa slave Cvjetnicu (praznik koji se kod nas zove Cveti), obeležavajući je nekim simbolom mira poput maslinovih grančica. Tokom tog dana centar svakog grada ispunjen je ljudima koji se šetkaju sa grančicama i raznobojnim cvećem. U nekim delovima Hrvatske čak se i umiva laticama ljubičica. U Sloveniji u nekim mestima jaja se ukrašavaju vunom i to najčešće rade devojke, koje posle najlepša jaja poklanjaju momcima. U Bugarskoj i Rumuniji na Veliki petak brašno, so, jaja i kvasac stavljaju se na prozor, pa se na uskršnji ponedeljak od toga mesi hleb. I tako dalje.
Malo prakse…
Ako malo pretražite po heštegovima i lokacijama, videćete različite zanimljive prizore Uskrsa koji slave oni od kojih nas deli par nacrtanih linija na karti, nešto politike i ludovanja u prošlosti. I ne zaboravite da svi ovde potičemo od istih naroda i da to koji običaj praznujemo i da li jaje razbijamo glavom ili pozadinom, ne znači baš ništa.
Zato evo nekoliko praktičnih saveta za predstojeći Uskrs:
- Prijateljima druge vere čestitajte Uskrs lično, a ne na Facebook‑u, jer je to bitno njima, a ne svim vašim prijateljima i pratiocima
- Šerujte slike jaja koja ste vi farbali i baš dobro ukrasili. Društvene mreže ne trpe gomilu istog sadržaja
- Pamtite tuđe običaje jer je to lepo i nećete od toga umreti
- Uvek imajte najtvrđe jaje!
@JovanaVu
