BIZIT 2024

Epson: Za svetliju eko-budućnost

Uticaj toplote na životnu sredinu odavno je poznat na primerima zagrevanja izazvanog emisijom štetnih gasova industrije, transporta ili urbanih sredina koje velikom količinom betona i čelika zadržavaju toplotu.

PCPress.rs Image

Istraživanja pokazuju da permafrost, debeli sloj zaleđenog tla koji se prevashodno nalazi u polarnim područjima, sadrži dvostruko više ugljenika nego atmosfera. Kako se  zbog globalnog zagrevanja, formiraju se arktička jezera i postaju prirodni digestori koji mikrobe zemljišta pretvaraju u metan, gas koji izaziva efekat staklene bašte mnogo više od ugljen-dioksida. Razumevanje posledica topljenja permafrosta i uticaja oslobađanja metana iz arktičkih jezera postalo je tako od ključne važnosti za razumevanje klimatskih promena.

Usporavanje i sprečavanje drastičnih promena koje dovode do toga da se Arktik zagreva dvostruko brže od ostatka planete jeste borba koju treba voditi na svim nivoima. Svakog dana utičemo na zagrevanje planete i ako pogledamo oko sebe, videćemo mnogo primera gde odluke o tome kako se krećemo, grejemo, hladimo ili koju opremu koristimo imaju veoma veliki uticaj na količinu toplote koju oslobađamo.

Pročitajte i:  Divlja milja: Kako je priroda spasila Čikago

Eko-štampači

Iako na prvi pogled deluje zanemarljivo, štampači su jedan od najvećih proizvođača toplote i đubreta, zbog velike količine potrošnog materijala u formi tonera i kartridža. Stariji modeli laserskih štampača definitivno pripadaju grupi najvećih zagađivača, dok su novi modeli inkjet štampača kompanije Epson jedni od najštedljivijih i „najzelenijih” modela koje možete kupiti.

Prilikom proizvodnje potrošnog materijala za Epson inkjet štampače generiše se čak 92 posto manje ugljen-dioksida u odnosu na proizvodnju potrošnog materijala za laserske štampače

Kada su u pitanju Epson-ovi inkjet štampači namenjeni velikim kancelarijama, ističu se modeli koji podrazumevaju štampu od više od sto hiljada crno-belih i stranica u boji, bez potrebe za dopunom mastila, čime drastično umanjuju količinu otpada u odnosu na klasične tonere, kartridže i slične starije sisteme. S druge strane, zahvaljujući Heat-Free tehnologiji, Epson štampači se ne moraju zagrevati pre štampe ili još duže pri pokretanju. Ove vrlo značajne karakteristike utiču u velikoj meri na uštedu energije, novca i sveukupno povećanje efikasnosti, uz mnogo manje otpada i manje vremena koje se troši na intervencije i servise.

Pročitajte i:  Epson lansira nove A4 štampače sa sistemom zamenjivih paketa mastila (RIPS)

PCPress.rs Image

Kada je reč o ugljen-dioksidu, inkjet štampači kompanije Epson pozitivno utiču na umanjenje emisija ne samo manjom potrošnjom energije u odnosu na laserske štampače već i kada je u pitanju potrošni materijal. Naime, prilikom proizvodnje potrošnog materijala za Epson inkjet štampače generiše se čak 92 posto manje ugljen-dioksida u odnosu na proizvodnju potrošnog materijala za laserske štampače.

Ušteda energije

Energetska efikasnost je svakako jedan od parametara koji je daleko „opipljiviji” za kompanije i pruža uštedu koja se može kvantifikovati svakog meseca uz račun za utrošenu energiju. Na ovom polju Epson inkjet štampači odnose još jednu pobedu u poređenju s laserskim štampačima. Ne samo da troše do 95 posto manje električne energije u odnosu na laserske štampače već i dodatno umanjuju potrošnju energije koja je potrebna za klimatizaciju prostora pošto ne generišu toplotu kao laserski štampači.

Svakog dana utičemo na zagrevanje planete i ako pogledamo oko sebe, videćemo mnogo primera gde odluke o tome kako se krećemo, grejemo, hladimo ili koju opremu koristimo imaju veoma veliki uticaj na količinu toplote koju oslobađamo

Ne treba zanemariti ni količinu otpada koja se stvara korišćenjem zastarelih laserskih štampača. Po istraživanju koje je rađeno za područije Velike Britanije, ako bi sve kompanije prešle s kolor laserskih štampača na Epson-ove inkjet modele, bilo bi čak 30.000 tona otpada manje. Sa Epson inkjet štampačima možete očekivati do 94 posto manje otpada tokom radnog veka.

Pročitajte i:  Da li znamo koliko AI ugrožava planetu?

Iako je sagorevanje fosilnih goriva radi stvaranja energije počelo u vreme Industrijske revolucije, više od 50 odsto svih emisija ugljenika usled ljudskog delovanja zabeleženo je od 1988. godine. U takvoj postavci stvari ne dovodi se više u pitanje da li se Arktik topi, već koliko brzo i kako izbori koje svakodnevno činimo mogu usporiti ili ubrzati topljenje.

Korisna adresa: Epson.rs

Facebook komentari:
SBB
Tagovi: , , , , ,