Formirana radna grupa za izradu strategije razvoja veštačke inteligencije u Srbiji
Vlada Srbije formirala je Radnu grupu za izradu Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Zadatak Radne grupe je da izradi Nacrt strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, koja će obuhvatiti prioritetne politike sa akcentom na razvoj veštačke inteligencije u obrazovanju, istraživanju, inovacijama, državnoj upravi i privredi. Rukovodilac radne grupe je Filip Panjević, direktor za razvoj tehnologija, Ydrive. Zamenik rukovodioca je Stefan Badža, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade.
Sa ciljem da definišu mogućnosti i politiku rada na informatičkim tehnologijama nove generacije Vlada je okupila tim od 46 ličnosti iz sfera nauke, prosvete, privrede i IT kompanija i dala im rok od tri meseca da izrade strategiju.
Članovi grupe su:
1) Vladimir Popović, državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
2) Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu,
3) Marta Arsovska Tomovska, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade,
4) Nenad Paunović, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade,
5) Bojana Višekruna, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade,
6) Viktor Nedović, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
7) Saša Lazović, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
8) Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra, Ministarstvo privrede,
9) Irini Reljin, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,
10) Biljana Marić, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
11) Tamara Korsić, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu,
12) Ognjen Popović, Ministarstvo finansija,
13) Milica Đurić Jovičić, direktorka Fonda za nauku,
14) Gordana Grković Danilović, direktorka Naučno-tenhološkog parka Beograd,
15) predstavnik Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj,
16) Andreja Ilić, Microsoft Development Center Serbia,
17) Đorđe Nijemčević, Microsoft Development Center Serbia,
18) Teo Šarkić, Microsoft Development Center Serbia,
19) Mladen Nikolić, Microsoft Development Center Serbia,
20) Ivan Javkovljević, regionalni direktor za nova tržišta, Bliski Istok i Severna Afrika, Google,
21) Miloš Milovanović, Nutanix,
22) Miloš Milošević, Nordeus,
23) Nebojša Bjelotomić, direktor SAGA,
24) Sase Cioringe, direktor Continental,
25) Nikola Mrkšić, direktor PolyAI,
26) Milan Zelović, direktor EverSeen,
27) Petar Veličković, DeepMind,
28) Milan Bjelica, RT-RK,
29) Jovan Stojanović, CityAI,
30) Nebojša Vasiljević, Fondacija Petlja,
31) Predrag Nikolić, direktor centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije,
32) Milan Šolaja, Vojvođanski IKT Klaster,
33) Maja Anđelković, Svetska banka,
34) Željko Đurović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
35) Boško Nikolić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
36) Goran Kvačev, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
37) Zoran Miljković, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu,
38) Dušan Starčević, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu,
39) Leonid Stoimenov, Elektornski fakultet, Univerzitet u Nišu,
40) Sanja Vraneš, diterktorka Instituta Mihajlo Pupin, Univerzitet u Beogradu,
41) Višnja Simić, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu,
42) Aleksandar Kupusinac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
43) Milan Rapaić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
44) Dragomir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu;
Sekretar je Svetlana Selaković, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Radna grupa ima rok od tri meseca da izradi nacrt strategije. Za svoj rad predsednik i članovi Radne grupe i druga angažovana lica nemaju pravo na naknadu.
Ovakvu strategiju trenutno nema nijedna država u regionu. Primenjuju ih, sa druge strane, sve velike sile, zapadnoevropske države, pa i manje zemlje poput Estonije, Austrije ili Finske. Usvajanjem ovog akta Srbija će se priključiti krugu od svega 20 država koje imaju i primenjuju strategije razvoja veštačke inteligencije. Član radne grupe državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović naglašava i da država razrađuje i ideju o osnivanju dva centra u Srbiji – u Beogradu i Novom Sadu, u kojima bi se sistemski radilo na mogućnostima razvoja i primene veštačke inteligencije, pišu Večernje Novosti.
Izvor: Nova Ekonomija
