Hakeri protiv lažnih vesti i internet trolova

U poslednjih nekoliko godina razgovori o medijima su se pretvorili u vatrene rasprave koje se uglavnom završe pričama o lažnim vestima, te drugim manipulacijama, pa se postavlja pitanje da li hakeri i sigurnosni istraživači mogu da učine nešto po tom pitanju i zakrpe ranjivosti zahvaljujući kojima je manipulacija medijima uopšte i moguća.

Stručnjaci sa istraživačkog instituta Data and Society uporedili su medije sa ranjivim kompjuterskim sistemom, u okviru kojeg umesto malicioznog koda „napadači“ implementiraju lažne vesti, te informacije koje publiku vode do pogrešnih zaključaka. Tako ističu da ovaj sistem traži bar jedno ažuriranje, koje bi regulisalo trolove i botove koji promovišu pogrešne informacije na društvenim mrežama, te ostale anti-junake koji učestvuju u tom procesu.

Najveći problem je to što ne postoji telo koje bi regulisalo te procese, pa cilj nije pronalaženje jednostavnog rešenja, budući da ga i nema, već započinjanje razgovora koji bi sigurnosne istraživače motivisao da deluju u smeru rešavanja problema. Iako mnogi za ovakvu situaciju krive medije koji su uvek u potrazi za senzacionalističkim momentima, deo odgovornosti je i na publici koja bi morala da ima na umu da nije sve što je popularno na socijalnim platformama nužno i tačno.

Još jedan veliki problem je i to što novinari provode sve manje vremena u istraživanju neke teme, kako zbog nedostatka finansijskih sredstava, tako i zbog toga što se od njih očekuje da tekstove proizvode što brže, a kako bi zadovoljili apetite čitalačke publike, te uhvatili korak sa brzinom kojom se stvari danas odvijaju na internetu. Tako je sve više onih koji se informišu na platformama poput Facebook-a i Twitter-a, što menja teksturu načina na koje se do sada izveštavalo.

Tako stručnjaci predlažu da se, kao i u slučaju ranjivih kompjuterskih sistema, pronađu slabe tačke, da bi se potom zakrpile. Problem je u tome što ne postoje zakrpe koje bi mogle da se primenjuju na ljudska bića, čija je nesavršenost jedan od najvećih uzroka urušavanja sistema izveštavanja. Pohlepa i nemogućnost da se sagledaju viši ciljevi uticala je na to da se redakcije pretvore u fabrike senzacionalističkih naslova, te stručnjaci nadu polažu u grupu hakera koja bi jednog dana mogla da pronađe način da se izbori protiv trolova, botova i vojski onih koji publiku sve više udaljavaju od onoga što se smatra istinom.

Izvor: Engadget