IKT ulaganja i rezultati

Prema WEF indeksu tehnološke spremnosti, Srbija je plasirana na 80. mesto na listi od 148 zemalja, što je prilično slab rezultat. To je delom posledica pesimističkih stavova izraženih u sprovedenoj anketi. Da li zaista mislimo da nam je lošije nego što jeste?

03-IKTZa sticanje kompletne slike o uticaju informaciono‑komunikacionih tehnologija (IKT) na privredu i društvo biće potrebne godine. Proces merenja IKT uticaja tapka u mestu zbog izbora metodologije i ulaznih podataka. Na globalnom nivou raspoloživi podaci još uvek su ograničeni, ali poslednjih godina objavljuju se modeli koji ukazuju na načine kako bi države mogle da maksimiziraju upotrebu IKT, steknu prednosti i poboljšaju konkurentnost. Jedna od najcenjenijih studija u svetu jeste godišnja analiza tehnološke spremnosti Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum ‑ WEF), koju ćemo koristiti kao polazište u ovom tekstu.

Kako nam ide?

Prema Svetskom ekonomskom forumu, prihvatanje informacionih i komunikacionih tehnologija, infrastruktura i inovacioni sistem u Srbiji nisu dovoljno razvijeni, tako da je kapacitet za povećanje nacionalne konkurentnosti – ograničen. Prema WEF indeksu tehnološke spremnosti, Srbija je plasirana na 80. mesto na listi od 148 zemalja. Od evropskih zemalja iza Srbije su samo Ukrajina (81) i Albanija (93), a od Srbije su bolje plasirane njene komšije Bugarska (73), Bosna i Hercegovina (68), Crna Gora (52), a čak za 34 mesta Hrvatska (46).

Posmatrajući sliku međunarodnog rangiranja, postavlja se pitanje: zašto je Srbija u neslavnom društvu i koji su ključni faktori koji utiču na tako slab rang? Krenimo redom od indikatora po kojima najviše kaskamo: 140. pozicija za stepen obuke zaposlenih. Na pitanje „U kojoj meri kompanije investiraju u obuku i razvoj zaposlenih?“ dobijena je ocena 3,0 (na skali od 1 do 7), prema WEF anketi koju je lokalna agencija FREN sprovela među osamdesetak izabranih rukovodilaca srednjih i većih kompanija u Srbiji.

Srbija je rangirana na 133. mestu prema poslovnoj upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovaj rang odredili su vrlo kritički stavovi i mišljena anketiranih na nekoliko pitanja. Odgovori na pitanje „U kojoj meri kompanije usvajaju nove tehnologije?“ Srbiju rangirana na 137. poziciju (ocena 3,8). Nešto bolje prošla je sposobnost za inovacije (rang 133, ocena 2,8). Srpske kompanije pokazuju slabosti i po ostalim pitanjima: „U kojoj meri kompanije koriste IKT za transakcije s drugim preduzećima?“ (rang 112, ocena 4,3) i „U kojoj meri preduzeća koriste Internet za prodaju svojih proizvoda i usluga potrošačima?“ (rang 109, ocena 3,8).

Suprotno poslovnoj IKT upotrebi, daleko bolji rang dobijen je za fizička lica (54), ali je njihova IKT upotreba vrednovana na bazi tvrdih statističkih pokazatelja, kao što su: broj mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika (rang 55), upotreba Interneta (67), domaćinstva s personalnim računarom (53), domaćinstva sa Internet pristupom (57), broj pretplatnika širokopojasnog Interneta (50), broj pretplatnika širokopojasnih mobilnih komunikacija (30). Uočljivo je mnogo bolje rangiranje Srbije kada je reč o indikatorima kvantitativne prirode (uporedivi statistički podaci koji postoje za sve posmatrane zemlje) u odnosu na kvalitativne indikatore (mišljenja i stavovi koje WEF prikuplja putem ankete, preko lokalnih agencija).

Primena društvenih mreža

Samo jedna od brojnih dilema jeste i ona u kom kontekstu možemo da tumačimo rang Srbije na 112. poziciji, koja je dobijena odgovorima na pitanje o upotrebi virtuelnih društvenih mreža (npr. Facebook, Twitter, LinkedIn)? Srbija se u različitim oblastima tradicionalno poredi sa državama republikama eks‑Jugoslavije, a manje ili više ceo region deli sličnu sudbinu. Nasuprot tome, postoje kontroverze vezane za kvalitativne indikatore kada se porede regionalni odgovori.

Prema upotrebi društvenih mreža, s rangom 112 Srbija je lošija od Bosne i Hercegovine 68 pozicija, od Crne Gore 81! U isto vreme, uporedivi statistički podaci ne pokazuju da Srbija zaostaje, što govori o velikom uticaju ankete na konačan rang zemlje. Na osnovu prikazanih rezultata može se zaključiti da ispitanici iz Srbije korišćenje virtuelnih društvenih mreža znatno niže vrednuju od svojih komšija. Takođe, po skoro svim pitanjima iz ankete, za ispitanike iz Srbije može se reći da imaju izražen kriticizam u odnosu na ogromnu većinu svojih kolega iz sveta i da svojim odgovorima veoma potcenjuju domaću tehnološku spremnost.

Kvalitativni indikatori, koji su rezultat stavova i mišljenja anketiranih, svrstavaju Srbiju na 116. poziciju, što u velikoj meri odstupa od tvrdih statističkih indikatora koji je pak svrstavaju na 56. mesto. Na osnovu toga, dobijeni prosečni rang (80) stoji usamljen između dva udaljena pola. Dakle, nameće se zaključak da ovakav pristup računanju ranga ima metodoloških ograničenja i da u slučaju Srbije ne pokazuje objektivnu sliku.

Anketa ili statistika?

WEF koristi indeks tehnološke spremnosti koji se u jednakoj meri oslanja na rezultate ankete kao i na statistički uporedive podatke, zanemarujući velike razlike između ovih indikatora. Često prisutna pristrasnost u mišljenjima dobijenih anketom može da ima vrlo veliki uticaj na konačan plasman. Ovim se delimično može objasniti trenutni rang Srbije na relativno niskom 80. mestu od 148 posmatranih zemalja.

Dodatno, uzimajući Kantovu misao da „percepcija utiče na stvarnost“ preporučuje se pažljiva analiza radnog okvira tehnološke spremnosti Svetskog ekonomskog foruma, uviđajući značaj njegovog uticaja na sliku koju drugi imaju o Srbiji kao i na sliku Srbije o sebi samoj. Analize Svetskog ekonomskog foruma najšire su prihvaćene, reč je o medijski najpropraćenijem međunarodnom rangiranju u poslednjoj deceniji. Iako je autoritet njihovih rang‑lista neformalan, njih prihvataju i stručna javnost i kreatori IKT politika. Vrednovanje dobijeno na ovaj način stvara percepciju koja utiče na stvarnost.

Pored nesumljivog značaja za poređenje tehnološke spremnosti velikog broja država, analizirani WEF‑ov model pokazuje manjkavosti i ograničenja za unapređenje tehnološke pozicije bilo koje zemlje. Stoga bi za Srbiju bilo od velikog značaja uvođenje dopunskih indikatora za bolju identifikaciju nacionalnih ciljeva. Uvođenjem novih statističkih indikatora postiglo bi se značajno preciznije sagledavanje trenutnog stanja, a posebno realnih nedostataka.

Indikatori dobijeni anketom predstavljaju odziv na neku situaciju, pa su dobra osnova za interakciju javnosti i kreatora IKT regulativa, odnosno važan putokaz za korekciju ka željenom cilju. Sve ovo može da posluži za merenje stepena razvoja informacionog društva u Srbiji i dobro se povezuje s drugim dimenzijama razvoja: nauke, obrazovanja i ekonomije. Preporučuje se praćenje većeg skupa međunarodnih rang‑lista, ne samo WEF‑ovu. Neophodno je pratiti sve što je procenjeno da je od velikog značaja za rast i razvoj kako bi Srbija iskoristila svoj veliki potencijal za napredak.

Indikatori

03-Serbia-WEF-NIRDomaće kompanije izdvajaju za informacione tehnologije manje od 1% budžeta, što je nekoliko puta niže od evropskog proseka (5‑6%); u apsolutnim iznosima, to je red veličine 10 puta. Takođe, uočava se i zaostatak srpskih srednjih i velikih kompanija u broju zaposlenih IT stručnjaka. Ukoliko firme podelimo prema broju stručnjaka na one s malom IT kritičnom masom (do pet zaposlenih IT stručnjaka) i one s potrebnom kritičnom masom (više od pet), uočljivo je da četiri petine ovih firmi nema potrebnu IT kritičnu masu.

Prema strukturi IT ulaganja u 2014. godini, u Srbiji je i dalje dominirao IT hardver, sa učešćem oko 55%, sledile su usluge sa 30% i paketni softver sa 15%. Bez značajnijih softverskih projekata, srpskom IT tržištu biće potrebne decenije da „sazri“ do strukture koju danas imaju Hrvatska i Mađarska. Oko 80 odsto srednjih i velikih preduzeća ima niska ili srednje niska softverska ulaganja, što još jednom ukazuje na slabu konkurentnost domaćih firmi.

Danas niko ozbiljan ne veruje da je moguće uspešno poslovati bez ulaganja u IKT. Bez podrške savremenih tehnoloških rešenja sa biznis‑scene nestale bi mnoge uspešne kompanije i poslovi. Mnogi rukovodioci ovo doživljavaju kao pretnju, uz osećaj da se nalaze u poziciji taoca tehnologije. Ako su posledice neulaganja jasne, kako se onda prepoznaju koristi i koliki su uticaji povećanih IT ulaganja? Ovo jednostavno pitanje nema lak odgovor. Mada su poznate korelacije da bez ozbiljnog profita nema ni velikih IT budžeta i da je bez IT ulaganja konkurentnost preduzeća znatno smanjena, još uvek su ograničeno raspoložive uzročno‑posledične veze i podaci o uticaju IKT na privredu i društvo. Zbog toga težište vrednovanja značaja informacionih i komunikacionih tehnologija sada se pomera s merenja upotrebe prema merenju uticaja.

Milovan Matijević je direktor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnološka kretanja u IT sektoru

Milovan Matijević

(Objavljeno u časopisu PC#217)

Facebook komentari:

SBB

Disaster recovery

One thought on “IKT ulaganja i rezultati

  • 22. January 2015. at 23:30
    Permalink

    Hvala na interesantnom istraživanju, izgleda da pitanje sa početka teksta ima potvrdan odgovor.

Comments are closed.