Institut BioSens radi na robotizovanju poljoprivrede u Srbiji
Prema podacima iz 2012. godine, u Srbiji postoji više od 3,4 miliona hektara obradivih površina, te 631.552 poljoprivredne farme. Najveći broj gazdinstava čine porodične farme, veličine od dva do pet hektara, koje su primorane da materijal nabavljaju u malim količinama, te po visokim cenama. Stručnjaci sa instituta BioSens imaju viziju da malim poljoprivrednicima u regionu po dostupnim cenama pruže napredne tehnologije koje će im omogućiti održivost u konkurentnom okruženju.
Cilj Instituta BioSens jeste da poveže napore i rezultate raznih istraživačkih grupa u jedinstveni integrisani sistem za poljoprivredni monitoring. Ovaj sistem bi trebalo da obezbedi skupove podataka koji će dovesti do napretka u poljoprivrednom sektoru, ne samo u smislu povećanja efikasnosti, smanjenja zagađenja i uštede novca, već i u smislu načina na koji se poljoprivredna delatnost shvata i izvodi.
Shvatanje poljoprivrede kao tehnološki nazadne grane u svetu je odavno zastarelo, te moderni poljoprivrednici danas koriste sredstva visoke tehnologije, poput GIS softvera za planiranje useva, GPS-a za upravljanje radovima na terenu, te automatskog navođenja mašina kako bi pratile GPS uputstva bez ljudskog nadzora. Poljoprivredni sektor može značajno da napreduje u smislu prinosa i održivosti uz pomoć inteligentnih robotskih sistema za optimizaciju raznih delova proizvodnog procesa, na primer đubrenja zemljišta ili navodnjavanja. U svetu u kojem je sve manje farmera, a populacija je sve veća, ovakav koncept predstavlja veliki korak napred.
Institut BioSens je u junu sa Ministarstvom prosvete i nauke, pokrajinskim sekretarijatom za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, te vladinom Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima potpisao ugovor kojim je predviđeno da, uz pomoć kredita Evropske investicione banke u iznosu od 11 miliona evra i direktnim ulaganjem države vrednim tri miliona, bude izgrađena nova zgrada Biosens instituta, kao i da bude opremljena najsavremenijom tehnologijom. Prethodno je u osavremenjivanje rada ovog instituta, te za projekat “Antares” Evropska unija uložila 14 miliona evra.
U podizanje zgrade, koja će u potpunosti pratiti potrebe najsavremenijih naučnih laboratorija koje će se u njoj nalaziti biće utrošeno oko 4,5 miliona evra, dok će za savremenu naučnu opremu biti utrošeno 9,5 miliona evra. Nalaziće se u Univerzitetskom kampusu u Novom Sadu, uz šetalište, tako da će biti otvorena svim naučnim radnicima, pošto je glavni cilj da se podstakne saradnju stručnjaka iz različitih oblasti, te “običnim” ljudima, pre svega mladima.
Glavna istraživanja će biti usmerena na osmišljavanje senzora koji bi trebalo da daju precizne podatke o svim parametrima od značaja za poljoprivredu, kako iz zemljišta, tako i iz vazduha, a i sa same biljke. Senzori su samo početak, jer će sledeća grupa laboratorija biti usmerena na obradu podataka koji se od njih dobiju, kako bi se došlo do novih saznanja i informacija značajnih za krajnjeg korisnika, optimalnih rešenja i unapređenja, a cilj treće grupe laboratorija biće njihovo sprovođenje u praksi, kako bi se povećala efikasnost i održivost poljoprivrede.
Poljoprivrednici će uskoro imati priliku i da se sa dostignućima instituta upoznaju na demo-farmama, te se planira da prva bude u okolini Novog Sada, a druga u južnoj Srbiji, što će omogućiti prikupljanje podataka iz različitih delova zemlje.
Izvor: BioSens
