Intervju: Dejan Đukić, direktor RNIDS – Savršeno podešena mašina

Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) još od 2008. godine obezbeđuje pouzdan i efikasan rad naših internet domena. Sa Dejanom Đukićem, direktorom RNIDS‑a, razgovaramo o onome što je postignuto u prethodnom periodu, izazovima koje su donele prethodne godine i planovima za budućnost

Prošla je još jedna godina prepuna izazova. Kako je RNIDS funkcionisao tokom 2021?

Imajući u vidu da nas je 2020. godina, sa dolaskom pandemije, sve prinudila na vrlo brzu adaptaciju na izmenjene okolnosti rada, 2021. u tom smislu nije bila naročito izazovna. Navikli smo na različite modele saradnje, organizaciju vremena, svi procesi su se odvijali bez poteškoća. Štaviše, pokrenuli smo nekoliko interno značajnih procesa koji će u budućnosti oblikovati rad Fondacije RNIDS, ali i našu prisutnost u javnosti. Dostupnost naših servisa bila je neprekidna, nacionalni domeni su besprekorno funkcionisali, a zabeležili smo i očekivan, stabilan rast novoregistrovanih naziva domena.

Šta kažu aktuelne statistike o broju naziva domena?

U trenutku dok vodimo ovaj razgovor ima oko 123.500 registrovanih naziva .rs domena i oko 2.450 naziva .срб domena. Naravno, ti brojevi se menjaju iz časa u čas, a evidencija koju prikazujemo na rnids.rs sajtu je izuzetno ažurna. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, kad su u pitanju nazivi .rs domena, ostvaren je rast od 6,5%.

Tokom godine RNIDS je organizovao ili učestvovao u organizaciji niza konferencija, foruma, vebinara… Šta Vam je posebno ostalo u sećanju?

Našu najveću i najznačajniju godišnju konferenciju, DIDS (Dan internet domena Srbije), publika je prvi put u potpunosti pratila onlajn. S obzirom na odziv publike, reakcije i komentare, verujem da smo uradili izuzetno dobar posao i, zahvaljujući odličnom programu i produkciji Konferencije, uspeli da nadomestimo novim i redovnim posetiocima Konferencije izostanak susreta uživo. DIDS 2022 se uveliko priprema i pred nama je zadatak da nadmašimo uspeh prethodne konferencije. Potrebno je pomenuti da smo u januaru, povodom godišnjice početka registracije .срб domena, poklonili korisnicima interneta u Srbiji (a sudeći prema preuzimanju sa sajta i širom sveta) još jedno pismo srpske ćirilice, Orto RNIDS, kreirano prvenstveno za ekranski prikaz. Nove fontove poklanjamo opet u januaru.

„Ispod haube“ se nalazi, pre svega, stručnost i posvećen rad ljudi koji rade u RNIDS‑u. Do problema ne dolazi, jer se predupređuju. Planiramo, testiramo i pažljivo implementiramo promene na sistemima kojima upravljamo

Tokom 2021. smo u saradnji sa kompanijom Quantox Technology organizovali naš prvi hakaton. Deset ekipa mladih i izuzetno talentovanih programera takmičilo se da u roku od 48 časova isporuči mobilnu aplikaciju koja vrši WHOIS pretrage i pruža DNS podatke o nazivima domena u zadatim domenskim prostorima uključujući i ćiriličke domene (.срб, .рф i druge). Na kraju hakatona imali smo deset sasvim funkcionalnih aplikacija, a žiri je imao stvarno težak zadatak da odabere pobedničku ekipu.

RNIDS pažljivo prati unapređenja DNS sistema na globalnom nivou. Slova čćđžš mogu da se ugrade u nazive domena, ali kada ćemo moći da normalno šaljemo e‑mail na .срб adrese?

Nazive .rs domena koji sadrže slova sa dijakritičkim znacima, i to ne samo srpske latinice, moguće je registrovati od 10. decembra 2018. godine. Dakle, pre više od tri godine omogućena je registracija naziva domena sa proširenim setom latiničkih slova iz pisama srpskog, češkog, nemačkog, mađarskog albanskog, rumunskog, romskog, slovačkog i drugih jezika nacionalnih manjina koje žive u Srbiji.

Pitanje funkcionisanja e‑pošte sa internacionalizovanih naziva domena (kakav je .срб) suviše je kompleksno da bi na njega mogao da se da precizan odgovor. Tu dolazimo do teme tzv. Univerzalne prihvatljivosti, međunarodne inicijative pod pokroviteljstvom ICANN‑a (američke korporacije koja na globalnom nivou upravlja adresnom strukturom interneta), da nazivi domena koji nisu na engleskom alfabetu, kao i novi generički domeni, budu ravnopravno tretirani i na internetu (uključujući razmenu e‑pošte) i od strane različitih softvera tj. njihovih proizvođača. Standardi koji podržavaju IDN postoje, međutim, implementacija tih standarda je proces koji traje i koji će trajati. Nezahvalno je prognozirati koliko dugo.

Bezbednost je stalno prisutna tema, a napadi kao da su sve češći i sve opasniji. Šta preduzimate da bi registrovani domeni bili bezbedni?

RNIDS je među retkim svetskim registrima koji nastoji da registrantima ponudi što više modaliteta zaštite DNS resursa. Već nekoliko godina dostupne su čak tri vrste zaštite (zaključavanja) domena. Svaka služi da, u određenom stepenu, spreči neovlašćene promene kritičnih podataka o nazivima domena. Od prošle godine dostupno je DNSSEC digitalno potpisivanje za .rs i .срб nazive domena, koje služi da potvrdi autentičnost DNS odgovora. Dakle, na raspolaganju je više metoda za zaštitu naziva domena, što od preuzimanja kontrole nad istim, što od preusmeravanja saobraćaja na lažne Web lokacije, što su neki od najčešćih napada na DNS.

Gledano sa strane korisnika, RNIDS servisi funkcionišu kao odlično podmazana mašina. Prosto – sve radi, brzo, efikasno i bez greške. Kako to izgleda „ispod haube“? Koji su najozbiljniji problemi?

„Ispod haube“ se nalazi, pre svega, stručnost i posvećen rad ljudi koji rade u RNIDS‑u. Do problema ne dolazi, jer se predupređuju. Planiramo, testiramo i pažljivo implementiramo promene na sistemima kojim upravljamo. Nama su stabilnost i dostupnost usluge prioritet.

Da li je u ovoj godini bilo nekih pomena vrednih sporova o nazivima domena?

Tokom prethodne godine pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena našla su se četiri slučaja, odnosno tužbe. Sva četiri su brzo i efikasno dobila svoj epilog.

Vi ste za direktora RNIDS izabrani 29. oktobra 2020. godine, a prethodno ste godinu dana bili u v.d. statusu. Kakav je vaš utisak, šta će obeležiti Vaš mandat?

Još je rano reći šta će obeležiti period koji sam proveo na čelu Registra, ali moja želja i cilj je da iza sebe ostavim organizaciju koja pruža vrhunski servis svojim korisnica, koja je prepoznata u domaćoj i međunarodnoj javnosti kao stručna i efikasna i koja pruža nesebičnu podršku relevantnim domaćim projektima.