Intervju: Ministar Nenad Popović – Vizija inovativne budućnosti
Pre dve i po godine Vlada Srbije dobila je poseban resor za inovacije. Kakav je napredak u toj oblasti i šta nas čeka u 2020. godini, govori dr Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj.
Volimo da mislimo da smo snalažljiva nacija puna ideja, ali kako se Srbija zaista kotira na listi inovaciono uspešnih zemalja?
O: Naša zemlja je 2019. prvi put postala deo najrelevantnijeg istraživanja o startap ekosistemu na svetu Global Startup Ecosystem, američke organizacije Startup Genome. U analizi više od 50 najrazvijenijih ekosistema, Srbija je jedina zemlja u okruženju koja je deo ovog istraživanja i ocenjena je najboljim ocenama – 10 za rast investicija i 9 za rast ukupnog broja startap kompanija. Beograd i Novi Sad prepoznati su kao jedinstven startap ekosistem i pored Londona, Tel Aviva, Barselone i Helsinkija, svrstani među pet liderskih ekosistema u Evropi, u oblasti gejminga i blokčejna. Kao ključna prednost srpskog ekosistema, identifikovana je talentovana radna snaga i visokokvalitetan inženjerski kadar, svrstan među pet najboljih u svetu.
Na koje uzore treba da se ugledamo da bismo bili inovativniji kao pojedinci, kompanije i država?
O: Rangiranje na Global Innovation Index 2019 govori da je broj jedan i dalje Švajcarska. Ona zauzima vodeće mesto na svetskim listama tehnološkog razvoja i predstavlja inovacionog lidera i primer uspeha kroz privredni rast zasnovan na inovacijama. Radi saradnje sa švajcarskim institucijama, kroz uspešan transfer znanja i najbolje prakse u srpski inovacioni ekosistem, imali smo susrete s ministrom privrede, obrazovanja i istraživanja i čelnicima Švajcarske agencije za promociju inovacija. Švajcarska je za podršku Srbiji do 2021. opredelila 100 miliona franaka.
Kako država pomaže domaće inovacione projekte i talente?
O: Kabinet za inovacije i tehnološki razvoj realizuje četiri programa: Program podrške otvaranju regionalnih inovacionih startap centara, Program za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, Program podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva i Program podrške podizanju inovacionih kapaciteta lokalne samouprave. Budžet za podršku razvoju inovacija povećan je 10 puta u odnosu na 2017. Informacije o programima i elektronski obrasci za prijavu nalaze se na sajtu inovacije.gov.rs. Najuspešnije projekte promovišemo i na našim nalozima na društvenim mrežama Facebook, Instagram i YouTube.
Na koji način regionalni startap centri pomažu IT preduzetništvo u Srbiji?
O: Uzor su nam bile prakse u zemljama koje su svetski lideri u oblasti inovacija i preduzetništva. Kabinet učestvuje u stvaranju mreže regionalnih inovacionih startap centara širom Srbije, stvaranjem boljih uslova i jednakih šansi za ostvarivanje inovativnih preduzetničkih ideja. Startap zajednica dobija resurse za mlade preduzetnike kako bi imali stručnu, mentorsku, pravnu, savetodavnu i logističku podršku da pokrenu i vode sopstveni biznis. Razvoj inovativnog preduzetništva je i generator novih radnih mesta u lokalnom okruženju, što stvara ravnomerniji ekonomski razvoj. Iz budžeta za 2019. odvojeno je 220 miliona dinara, a uz sličan iznos iz 2018. podržano je otvaranje regionalnih inovacionih i startap centara u Čačku, Gornjem Milanovcu, Staroj Pazovi, Subotici, Kruševcu, Pirotu, Zrenjaninu i Valjevu.
Imate li i neke dobre vesti za žensko inovaciono preduzetništvo?
O: Kroz programe Kabineta podržali smo hiljade preduzetnica grantovima i obukama za veštine neophodne za podizanje komunikacionih i preduzetničkih kapaciteta. Programom podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva u 2018. odobreno je bespovratnih 100 miliona dinara, za 17 projekata. U 2019. je isti budžet raspoređen na 24 projekta. Time su preduzetnice, pored direktnog finansijskog podstreka poslovanju, dobile i programe mentorstva, obuke uživo ili putem online platformi, kao i edukativne događaje.
Kako napreduje izgradnja kapitalnih objekata od strateškog značaja za inovacioni ekosistem Srbije?
O: Trenutno se gradi šest kapitalnih objekata, investicije vredne više od 60 miliona evra. Inovacioni naučno‑tehnološki park u Novom Sadu imaće 4.000 kvadratnih metara za startape, a Naučno‑tehnološki park u Nišu oko 11.000 kvadrata. Gradi se i nova zgrada BioSens instituta u Novom Sadu, zatim objekat za projekat Verokio u sklopu Instituta za fiziku, Laboratorijska lamela za Elektronski fakultet u Nišu i nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka.
Koje načine finansiranja nudi Fond za inovacionu delatnost?
O: Program ranog razvoja namenjen je preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju potrebnu tržištu i s potencijalom za stvaranje nove intelektualne svojine. Zatim, Program sufinansiranja inovacija za preduzeća kojima su potrebna znatna finansijska sredstva za razvoj tehnoloških inovacija. Tu je i Program saradnje nauke i privrede, da ih podstakne na zajedničke naučno‑istraživačke i razvojne projekte, radi kreiranja inovativnih tehnologija s tržišnim potencijalom. I na kraju, Program transfera tehnologije, koji identifikuje istraživanja s tržišnim potencijalom. Preko Fonda za inovacionu delatnost dodeljeno je 10 miliona evra za 400 inovacionih projekata.
Da li su srpski IT inovatori konkurentni na svetskom tržištu?
O: Da inženjeri tehničkih nauka prerastaju u naš najvredniji nacionalni resurs, najbolje govori podatak da je izvoz IT usluga u 2018. godini dostigao novi rekord od milijardu i 135 miliona evra i po deviznom prilivu nadmašio i Fiat i kinesku HBIS grupu – vlasnika Železare Smederevo.
Šta nas u oblasti IT i tehnološkog razvoja očekuje u 2020. u Srbiji?
O: Srbija je najvažniji strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi, i s njima u 2020. nastavljamo pripremu Srpsko‑kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“. Biće smešten na severnoj obali Dunava kod Beograda, a obuhvataće i visokotehnološki park, uz ulaganja od više od 200 miliona evra. To će biti jedan od načina da naše talentovane inženjere zadržimo u zemlji, kao i podsticaj školovanja što više STEM inženjera, po uzoru na vodeće ekonomije sveta, osnovi za izgradnju Srbije kao društva zasnovanog na znanju. U 2020. čeka nas i početak rada 5G mobilne mreže, u čemu takođe učestvuju naši kineski partneri. S ruskim partnerima očekuje nas i realizacija koncepta Tačka ključanja, kojem je pokrovitelj predsednik Rusije Vladimir Putin. To je mreža digitalnih habova širom Rusije, a uskoro i Srbije, u kojima se susreću inovacije, nauka, obrazovanje, biznis, startap kompanije i investitori. Budućnost Srbije upravo vidim u razvoju malih i srednjih preduzeća i startapova, koji će doprineti digitalnoj transformaciji srpske privrede.
Zmaj sa Istoka i inovacioni partner sa Balkana
Kina je u 2019. skočila sa 17. na 14. mesto Global Innovation Index liste. U oktobru 2019. u Beogradu je održana četvrta Kina‑CIEZ (17+1) konferencija o saradnji u inovacijama, s predstavnicima interesnih grupa inovacionog ekosistema iz 17 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine. Paralelno su održane Ministarska konferencija i Privredna konferencija, uz učešće ministara za inovacije, ekonomiju, industriju i trgovinu, industrijskih lidera, startap kompanija, industrijskih i hi‑tech parkova, biznis inkubatora, investicionih fondova, univerziteta, istraživačkih instituta… Bilo je više od 1100 učesnika, od kojih 300 iz Kine. Teme konferencije bile su: inovaciona infrastruktura, industrijski parkovi, biznis inkubatori i inovacioni centri univerziteta, investicioni fondovi, veštačka inteligencija, Industrija 4.0, robotika, pametni gradovi, urbana mobilnost… Pored potpisanih 12 međudržavnih sporazuma o saradnji s Kinom u oblasti inovacija, na konferenciji je usvojena i Beogradska deklaracija kao zajednička vizija razvoja zasnovanog na inovacijama.
Japanski Super Smart Society
Strateški program Vlade Japana je Society 5.0, odnosno Super Smart Society, društvo integrisano s tehnologijom, u kome je Industrija 5.0 ključna komponenta ekonomske održivosti. Za razliku od Evrope, kod njih se interakcija tehnologije i društva posmatra na izraženo holistički način. A u 2020. Evropa ulazi u novi ciklus programa za nauku Horizon Europe, s rekordnim fondom od 100 milijardi evra. Evropska komisija će izgraditi novi institucionalni okvir, čiji je pilot‑model European Innovation Council. Inovacija postaje ključna odrednica ekonomije i sve vodeće zemlje sveta svoju ekonomiju definišu kao innovation economy. Srbija je deo tih procesa.
Razgovor vodio: Lazar Bošković
