Isprobali smo: Starlink u akciji
Brz pristup Internetu sa bilo koje tačke Zemljine kugle je davnašnji san, kome se sasvim približila kompanija SpaceX ponudivši Starlink. Konačno smo bili u prilici da isprobamo ovaj servis, pa da vidimo šta je potrebno za njega i kako sve to funkcioniše…
Elon Musk je 2002. osnovao kompaniju Space Exploration Technologies Corp., SpaceX (izgovara se Spejs Eks). To je danas vodeća privatna kompanija za svemirske tehnologije, koja je postigla brojne uspehe u razvoju i lansiranju svemirskih letelica. Da li je proširenje njihove delatnosti na (ne)običan Internet provajding možda prizeman cilj za kompaniju koja cilja ka zvezdama? Starlink je deo velikog plana da profit od prodaje Internet usluga delimično finansira dalji razvoj svemirskih tehnologija, uključujući i veliki cilj – slanje ljudi na Mars.
Starlink je ozbiljno zamišljen sistem koji već uspešno radi, ali će biti potrebne godine da dostigne punu snagu i znatno proširi krug korisnika. Suština je u brojevima – za globalnu pokrivenost potreban je veliki broj satelita. Do sada je lansirano čak 2.000 Starlink satelita, a za prvu fazu je planirano da ih bude oko 12.000 satelita. SpaceX koristi sopstvene rakete Falcon 9 i Falcon Heavy, uz lansiranja svakih nekoliko nedelja, gde tipična misija odjednom nosi 60 Starlink satelita.
Dostupnost i cena
Starlink je za sada dostupan samo u nekim zemljama. Krajem 2020. godine počelo je od nekih regiona SAD, da bi početkom 2021. Starlink postao dostupan za Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku, Novi Zeland i Australiju. Tokom 2021. spisak lokacija gde je Starlink dostupan proširen je većinom zemalja zapadne Evrope. Kraj prošle i početak ove godine doveo je satelite bliže našim krajevima, pa je sada Starlink dostupan i u nekim delovima Hrvatske i Slovenije. Na brzinu širenja ne utiče samo pokrivenost satelitskom mrežom i baznim stanicama, već i dobijanje lokalnih licenci za pružanje telekomunikacionih usluga. Starlink verovatno neće skoro biti dostupan u nekim zemljama gde vlasti nisu rade da pruže građanima pristup (potencijalno) otvorenom Internetu, ili tamo gde lokalni monopolistima u oblasti komunikacija blokiraju dolazak konkurencije.
U početku je download tekao brzinom između 150 i 200 Mbps. Kasnije je lansirana još jedna tura satelita koji pokrivaju naš region, tako da je tipična brzina prenosa sada preko 300 Mbps. Brzina uploada je manja, obično se kreće oko 20 Mbps
Starlink za sada ne može da dobije svako. Online provera će vam reći da li je vaša adresa dostupna ili u planovima. Ukoliko je dostupna, možete se prijaviti na listu čekanja, uz plaćanje akontacije. Zavisno od toga gde se nalazite, možete čekati mesecima ili čak godinama da Starlink zaista dođe do vas. Čak i da je određeni region već pokriven satelitskom mrežom, SpaceX može dati prioritet nekome u predelima gde je gustina korisnika manja, zavisi od kapaciteta satelita i podacima o radu sistema koje treba prikupiti u test fazi.
Za uslugu čiji se kvalitet još uvek ne garantuje, Starlink nije jeftin. Na američkom tržištu osnovna oprema košta oko 500 USD, uz dodatnih 100 USD za mesečnu pretplatu. U zemljama Evropske Unije, cena je oko 500 EUR (plus troškovi isporuke), uz mesečnu pretplatu od 100 EUR. Količina podataka koja se može preneti u okviru pretplate je (za sada) neograničena. Sve u svemu, oni koji žive u krajevima sa dobrim komunikacionim mrežama do brzog Interneta mogu doći znatno jeftinije. Ali Starlink nije namenjen svakome i ne takmiči se (za sada) sa široko dostupnim Internet uslugama…
Komponente sistema
Tri osnovne komponente Starlink sistema su antena, satelit i bazna stanica (gateway). Antena se nalazi kod korisnika i dvosmerno komunicira sa satelitom u orbiti. Satelit uspostavlja dvosmernu komunikaciju sa baznom stanicom, koja se nalazi na površini i predstavlja čvorište preko koga Starlink izlazi ka Internet zemaljskim vezama.
Antena nije pasivna satelitska antena starog tipa, kakve su se koristile za prijem satelitske televizije. Starlink šalje i prima podatke komunicirajući sa satelitima koji se velikom brzinom pomeraju po nebu, što zahteva brzo prilagođavanje i preciznost. Starlink antena koristi fazni niz (phased array), koji se sastoji se od nekoliko stotina malih antenskih elemenata kojima se upravlja tako da se oni vrlo precizno sinhronizuju i tako stvara snop mikrotalasa koji se može usmeriti ka satelitu koji se kreće, bez mehaničkog pomeranja antene. Antena sadrži motor koji se povremeno koristi za automatsko pomeranje tanjira ka sledećem pogodno pozicioniranom satelitu. Antena takođe sadrži grejač koji se može koristiti za topljenje snega i leda, što omogućava rad i u zimskim uslovima.
Komunikacioni sateliti su ključni element Starlink sistema. Sateliti se postavljaju u niskoj orbiti oko Zemlje (Low Earth Orbit – skraćeno LEO), gde orbitiraju na visini oko 550 km, uz period rotacije oko 90 minuta. Neke stariji sistemi koriste geosinhronu orbitu (Geosynchronous Equatorial Orbit – GEO) koja se nalazi na mnogo većoj udaljenosti od površine Zemlje, na oko 36.000 km. Korišćenje niske orbite je jedna od značajnih prednosti Starlink‑a u odnosu na starije sisteme. Velika fizička udaljenost GEO orbite neizbežno dovodi do značajnog kašnjenja signala odnosno podataka, a mnogo bliža LEO orbita nudi veoma brz odziv. Mana je što korišćenje LEO orbite zahteva mnogo veći broj satelita da bi se pokrila veća površina zemlje, što SpaceX rešava ambicioznim planovima da zatrpa svemir Starlink satelitima, što u budućnosti može napraviti probleme zbog gužve u orbiti i povećanim rizikom od sudara sa svemirskim otpadom.
Poslednji ključni element su bazne stanice, raspoređene na strateškim mestima tako da sateliti mogu komunicirati sa njima. Bazne stanice služe da satelit „spusti“ signal na površinu, odnosno dalje na optičke kablove i poveže se na Internet. Starlink ima ambiciozne planove za sledeće generacije satelita, koji će međusobno komunicirati laserskim zracima i tako prenositi podatke. Ovo potencijalno može dovesti do povećane brzine prenosa podataka u odnosu na korišćenje zemaljskih optičkih kablova.
Na našem testu
Naše iskustvo sa korišćenjem Starlinka vezano je za život u Australiji, gde je Starlink došao već u aprilu prošle godine. Na listu čekanja prijavili smo se ubrzo posle početka rada, ali je prošlo 6 meseci dok Starlink paket konačno nije isporučen.
Komponente potrebne za rad sistema isporučuju se kao Starlink Kit u prilično velikoj kutiji, u kojoj je glavni sastojak satelitska antena. Antena je klasičnog „tanjirastog“ oblika, prečnika oko 60 cm. U paketu dolazi i tronožac koji omogućava jednostavnu instalaciju na ravne površine. Sa Starlink sajta mogu se naručiti dodaci za lakše montiranje u drugačijim uslovima.
Starlink antena koristi fazni niz (phased array) nekoliko stotina malih antenskih elemenata kojima se upravlja tako da se oni vrlo precizno sinhronizuju i tako stvara snop radio talasa koji se može usmeriti ka satelitu koji se kreće, bez mehaničkog pomeranja antene
U paketu stiže i bežični ruter koji istovremeno kontroliše antenu, kao i ispravljač za napajanje strujom. Bežični ruter nudi samo osnovne mogućnosti podešavanja naziva mreže (SSID) i lozinke za pristup, uz rad na 2.4 GHz i 5 GHz, bez naprednih opcija. Veoma je korisno to što ruter ima izlazni mrežni priključak koji se može koristiti za povezivanje Starlink‑a na drugi žični ili bežični ruter, ili na postojeću kućnu ili poslovnu mrežu. Antena se napaja preko mrežnog kabla i glavnog ispravljača (PoE – Power over Ethernet).
U paketu dolazi i mrežni kabl kategorije 6 dužine oko 30 metara (100 stopa). Ovaj kabl zalemljen i zatopljen na osnovu antene što je dobro za zaštitu od vlage, ali je mana što se ovaj kabl ne može promeniti. Starlink očekuje da je ovaj kabl dovoljan za instalaciju, ali u realnoj primeni treba primeniti zaobilazna rešenja. U našem slučaju, izveli smo posebni mrežni kabl do krova, pa na njega mrežnim produžnim adapterom (uz vodootpornu zaštitnu kutiju) priključili standardni Starlink kabl. Starlink zvanično ne podržava ovakvo produžavanje kabla, ali kad moramo…
Krajem prošle godine, Starlink je nekim korisnicima u SAD počeo da isporučuje noviju verziju Starlink Kit paketa, koji umesto tanjiraste antene sadrži manju antenu pravougaonog oblika. Manje dimenzije mogu olakšati instalaciju i pomoći u slučajevima kada recimo na krovu nema previše mesta, ili kada Starlink prenosite za rad na drugoj lokaciji. Mana novog tipa paketa je što ruter ne sadrži izlazni mrežni priključak, već je na Starlink sajtu potrebno naručiti opcioni mrežni adapter.
Instalacija i podešavanje
Osnovna instalacija je sistema je vrlo brza i jednostavna. Potrebno je postaviti antenu na pogodno mesto sa čistim pogledom ka nebu, priključiti mrežni kabl od antene do napajanja, te sa druge strane priključiti bežični ruter. Za softverski deo instalacije koristi se mobilni uređaj i Starlink aplikacija, koja je dostupna za Android i iOS platforme.
Podešavanje iz aplikacije odvija se u nekoliko jednostavnih koraka, uz podešavanje naziva bežične mreže i postavljanja lozinke. Antena će se uključiti automatski po priključenju rutera i napajanja, a zatim pomeriti i postaviti u pogodan ugao prema nebu, zavisno od trenutno dostupnih satelita. Čitav proces priključenja, od otvaranje kutije do uspostavljanja Internet veze, može se obaviti za manje od 30 minuta.
Iako će Internet veza biti uspostavljena vrlo brzo, Starlink će posle toga početi sa analizom pozicije antene, kvaliteta veze, vidljivošću satelita i eventualnih prepreka koje mogu ometati prijem. Ovaj deo inicijalizacije može potrajati od 12 do 24 sata, posle čega će Starlink
aplikacija u delu za dijagnostiku prikazivati dodatne informacije o kvalitetu veze i eventualnim primećenim problemima.
U našem slučaju, pogodno mesto za prvo postavljanje antene bio je parking ispred zgrade, gde je bilo zgodno razvući mrežne i strujne kablove. Po uspešno obavljenom prvom testiranju, postavili smo antenu na planiranu poziciju na ravnom delu krova. Na prvi pogled sve je radilo kako treba, ali su statusne informacije posle prvog dana rada pokazale da je veza više puta prekidana, a da je Starlink izračunao da će do prekida veze dolaziti svakih 9‑10 minuta (procena je varirala u različitim danima).
Ispostavilo se da krov sa dobrim pogledom nije dovoljno dobar. Starlink izveštaj je pokazivao da je suviše veliki deo horizonta blokiran, sa jedne strane krova postrojenjem za centralnu klimatizaciju zgrade i zaštitnom ogradom, dok su sa druge strane senke pravili visoko drveće i obližnje brdo. Po nekim instrukcijama za instalaciju antene, za dobar rad je potrebno je oko 100 stepeni slobodnog neba, bez prepreka, ali za svaki slučaj je bolje povećati vidljivost postavljanjem antene na veću visinu.
Problem sa vidljivošću neba smo uspešno rešili postavljanjem dobro učvršćene i uzemljene metalne šipke na sredinu ravnog dela krova što je podiglo antenu. otvorivši dovoljan deo horizonta. Za sve instalacije na krovu, pa i za Starlink antenu, postoji opasnost od udara groma. Preporučujemo da pri postavljanju obratite pažnju na potrebno uzemljenje, a eventualno instalirate i uređaj za dodatnu prenaponsku zaštitu za mrežni priključak.
Brzina i stabilnost
Pre nego što smo rešili probleme sa pozicijom antene, sistemski logovi su pokazivali da dolazi do povremenih prekida Internet veze, uz poruke o greškama kao što su Obstructed, No Signal Received, Network Issue i Searching. Ovi prekidi su tipično trajali svega nekoliko sekundi, ali su bili dovoljno česti da otežaju korišćenje – kakav je to Internet u ovom dobu koji puca svaki čas?
Pronalaskom prave pozicije za antenu svi ovi problem su nestali. Od tada je prošlo oko dva meseca korišćenja Starlink‑a, za koje vreme u sistemskom logu nije zabeležen ni jedan dalji prekid zbog problema sa vidljivošću. Povremenih prekida ipak ima, pošto Starlink povremeno ažurira softver za antenu i ruter koji se automatski instalira ali u nekim slučajevima zahteva restartovanje antene. To su draži korišćenja sistema koji je još uvek u fazi beta testiranja.
Brzina Internet veze koju obezbeđuje Starlink varira i može da zavisi od brojnih faktora – pozicije antene, trenutne pokrivenosti regiona satelitima, broja veza koje održava određeni satelit, daljine bazne stanice… Na osnovu naših iskustava u korišćenju Starlink‑a u Australiji, u početku smo postizali tipičnu brzinu preuzimanja podataka (download) između 150 i 200 Mbps. U međuvremenu je lansirana još jedna tura satelita koji pokrivaju naš region, tako da je tipična brzina prenosa sada preko 300 Mbps.
Brzina slanja podataka (upload) je manja – obično se kreće oko 20 Mbps, a ponekad i dosta sporije. Brzina odziva odnosno kašnjenje (latency) je obično između 20 i 40 ms – to je brzina koja se ne može se porediti sa brzim optičkim Internetom, ali je sasvim dovoljna za udoban rad, naročito kad stvari cenite iz perspektive Australije, gde smo naviknuti na dodatna kašnjenja zbog fizičke udaljenosti od ostatka sveta.
Starlink (za sada) ne pokušava da parira Internet provajderima. Ciljna grupa su pre svega korisnici koji žive u manje naseljenim krajevima i daleko od komunikacione infrastrukture
Opcija za merenje brzine koja je ugrađena u Starlink aplikaciju ima tendenciju da prikazuje bolje rezultate od onoga što izmere aplikacije za testiranje kao što je Google odnosno Ookla Speedtest (speedtest.net). Opšti utisak tokom korišćenja Starlink‑a je da je brzina više nego dovoljna za udobno korišćenje, bez ikakvih problema kod gledanje 4K video materijala, video poziva (Teams, Zoom, Viber…) i prenosa fajlova itd, čak i u mreži gde više korisnika deli Internet vezu preko Starlink‑a.
Ilon Mask i SpaceX tim su ranije navodili da maksimalna brzina koju će Starlink dostizati može biti 1 GBps, a u međuvremenu je cilj povišen čak na 10 GBps. Ovo su teoretske brzine koje će biti moguće kada bude lansiran veći broj satelita nove generacije, a trenutne moguće brzine u većini regiona su dosta manje.
Potencijalno tržište
Starlink (za sada) ne pokušava da parira već ustanovljenim Internet provajderima. Ciljna grupa su pre svega korisnici koji žive u manje naseljenim krajevima i daleko od komunikacione infrastrukture. Po nekim najavama Starlink planira da ima do 5 miliona korisnika na američkom tržištu, što je relativno malo s obzirom na ukupnu populaciju i broj Internet korisnika. Taj cilj je godinama daleko, pošto po poslednjim zvanično objavljenim podacima na početku 2022, ukupan broj Starlink korisnika u svim pokrivenim zemljama je oko 145.000.
U slučaju tržišta u Srbiji, potencijalni broj korisnika je takođe relativno mali. Jedna od prepreka će biti i cena. Optički paketi dostupni kod nas su znatno jeftiniji od cene pretplate na Starlink uslugu. Dodatni problem su zahtevi za postavljanje antene. U gradskim uslovima nije lako, a ni svuda moguće, instalirati antenu na krovu, sa potrebom vidljivošću neba, bez senke koju mogu praviti visoke zgrade, drveće, brda i druge prepreke.
Ukoliko živite u urbanoj sredini gde su široko dostupni dobri Internet servisi kao što su optički Internet ili brze mobilne veze, Starlink najverovatnije nije za vas. Ali mnogi koji su se tokom pandemije preselili u manja mesta i vikendice, pored čari života u manjoj sredini ili velikoj divljini, takođe su se suočili sa realnošću da optički Internet i brze mobilne veze nisu dostupne svuda. Ako vam na takvim mestima treba dobra Internet veza za udoban rad i učenje od kuće, onda Starlink može biti veoma dobro rešenje – naravno, kada postane dostupan kod nas.
Uskoro u Srbiji?
Ime Srbije se još uvek nije pojavilo na spisku podržanih zemalja, ali postoje pozitivni signali da se na tome ozbiljno radi. Putanje nekih već lansiranih satelita prolaze iznad delova naše teritorije. Pažljivi posmatrači neba su već uočili prelete Starlink satelita iznad Srbije, koji se nekada mogu opaziti golim okom na noćnom nebu. Takođe postoji nekoliko baznih stanica u regionu koje se nalaze na pogodnim pozicijama za komunikaciju sa satelitima koji bi pokrivali našu teritoriju.
Do sada nije bilo zvaničnih objava da li je Starlink tražio i dobio odobrenje za rad u Srbiji. Međutim na Starlink sajtu već je moguće prijaviti se na listu čekanja sa adresom u Srbiji. Ovo je obično moguće tek kada je sve spremno za lansiranje na novo tržište. Za prijavljivanje na listu čekanja za adresu u Srbiji, potrebno je ostaviti tačnu adresu gde bi Starlink bio korišćen, uz ostavljanje podataka o platnoj kartici i plaćanje depozita od 99 USD. Probali smo prijavljivanje na različite adrese, na šta je Starlink za većinu regiona davao procenu da se početak rada može očekivati u 2022. godini. Za neke krajeve na istoku i severu zemlje ta procena je nešto kasnije, za 2023. godinu.
