Ko se boji paušala još?

U organizaciji Društva za Informatiku Srbije i Privredne komore Srbije 22. oktobra 2019. održan je okrugli sto s temom „Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana i njegovi efekti na IT paušalce i IT delatnosti”. „Vruća tema” koju smo morali da propratimo, veliki broj učesnika i vrlo zanimljiva debata su bile odlike ovog skupa.

Za one koji nisu u toku, u pripremi su izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje donose dosta značajnih novosti. Deo njih odnosi se i na rad preduzetnika, a posebno paušalaca. Ako se sećate, pre nekoliko godina država je pokrenula kampanju s namerom da frilensere, koji su u velikoj meri primali uplate preko Paypal-a, Payoneer-a ili sa žiro-računa u Segedinu, prevede u legalne tokove. Ideja je bila da oni otvore agencije, paušalno plaćaju porez, što u stvari znači da delom izdvajaju sredstva za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje. I puno njih je pristalo! Pravila igre se sada menjaju, pa su mnogi od njih (opravdano?) ogorčeni.

U praksi se često dešava da poslodavac, privremeno ili trajno, angažuje radnike. Najvažnija novina je da država želi da razdvoji one koji su pravi preduzetnici (nezavisni su i posluju s više pravnih lica) od onih koji su de facto zaposleni kod poslodavca (koriste njegov prostor, opremu, imaju ugovoren pun fond sati, dogovaraju se oko korišćenja godišnjeg odmora itd.). Paušalci će moći da ostanu samo oni koji prođu test samostalnosti preduzetnika. To ne znači da će im neko eksplicitno zabraniti da rade kao i do sada, ali ukoliko im dođe poreska inspekcija, a ne prođu test samostalnosti, i oni i poslodavac snosiće odgovarajuće posledice. I ovo važi retroaktivno, od datuma donošenja Zakona. To bi trebalo da bude od 1. januara 2020. mada, poznajući našu praksu, ne mora da znači (Zakon se možda donese i nekoliko meseci kasnije). Više o Zakonu možete da pronađete uz pomoć Google pretraživača, kao što smo rekli ovo je „vruća tema” i već postoji mnoštvo detaljnih tekstova o tome šta sve on donosi.

Pročitajte i:  Krajem oktobra održava se treći AFA Women’s Leadership Summit

U ime Društva za informatiku Srbije, okrugli sto vodili su Nikola Marković, predsednik DIS, kao i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora DIS. Očekivalo se da će na ovom skupu, s obzirom na okolnosti i poznajući naš mentalitet, „leteti perje”. Međutim, on je protekao u veoma konstruktivnoj diskusiji. Učesnici su zaista mogli da saznaju nešto novo, a sve kritike i predlozi uzeti su u obzir radi kreiranja dopisa koje će Društvo za informatiku Srbije sastaviti i poslati Vladi Republike Srbije, odnosno radnom telu koje učestvuje u donošenju izmena pomenutog zakona.

S predlogom izmena Zakona prisutne je upoznao Nebojša Đurđević, predsednik udruženja Digitalna Srbija. On je rekao da je predložena inicijativa posledica potrebe da se uredi stanje na domaćoj IT sceni, odnosno da se utvrdi ko je preduzetnik a ko nije. Digitalna Srbija je, u dogovoru s državom, isposlovala kompenzacioni period u trajanju od tri godine. U tom periodu, ukoliko poslodavac odluči da zaposli preduzetnika, on ostvaruje prava na određene poreske olakšice, što u praksi znači da će preduzetnik u tom periodu i dalje raditi za, ne mnogo manju, platu. Isto važi i u slučaju da preduzetnik odluči da transformiše agenciju u privredno društvo.

Pročitajte i:  Treći WLS: Kako korporacije mogu učestvovati u stvaranju cirkularne ekonomije

S diskusijom je nastavio Milan Trbojević, osnivač i vlasnik agencije Knjiški moljac i autor bloga ft1p.rs. On je najpre naglasio da se izmene Zakona ne odnose samo na paušalce već na sve preduzetnike. Takođe, nisu usmerene isključivo na IT, već se odnose na sve delatnosti. U teoriji, ako jedan taksista radi samo za jednog poslodavca, i on će morati da prođe test samostalnosti, mada nismo sigurni kako u praksi može da se kontroliše više od 10.000 taksista?!? Takođe, poreske olakšice stupaju na snagu od 1. januara 2020, a za zapošljavanje preduzetnika do 1. aprila 2020. To znači da, ako ste poslodavac koji sarađuje s preduzetnikom, a želite da ga zaposlite i ostvarite poreske olakšice, to morate da izvedete u prvom kvartalu naredne godine.

U nastavku, dr Petar Kočović izrazio je svoje primedbe na test samostalnosti preduzetnika, kako na formulacije termina koji se u njemu pominju, tako i na kriterijume potrebne da bi se on zadovoljio. Marko Mudrinić iz Netokracije, kao i Đorđe Cvetković iz kompanije Plativoo, dali su svoje mišljenje o tome kako, kao preduzetnike, izmene Zakona dotiču. Nakon što su svi uvodničari završili izlaganja, ostavljen je prostor za predloge i kritike posetilaca.

Kao što smo očekivali, bilo je puno kritika. Počevši od toga kako se poslovanje u Srbiji sve više komplikuje pa preduzetnici, umesto da se bave inovacijama i unapređenjem poslovanja, sve više moraju da vode računa o birokratiji do konstatacija da je ovo Zakon koji služi isključivo „velikima” i ima za cilj da uništi „male”, kao i da će on neizbežno doprineti padu prihoda u IT industriji i ohrabriti mlade da u sve većem broju beže iz zemlje.

Pročitajte i:  Mad Head Games pobednik prvog beogradskog Good Game-a

Utisak dana (a zašto ne i nedelje, meseca, godine?) ipak je Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije. Ona je naglasila važnost okupljanja i ujedinjavanja struke oko inicijativa da se nešto menja i utiče na državu. Privredna komora Srbije i Društvo za informatiku Srbije, u ovom smislu, treba da posluže kao servis IT industrije i uzmu aktivno učešće pre donošenja zakona, u fazi davanja predloga i inicijativa, a pre javne rasprave. Konkretno, tekst ovog zakona je, pre objavljivanja predloga, poslat na mnoštvo e-mail adresa. Pogodite koliko kompanija se javilo da nešto prokomentariše? Stoga Jelena poručuje: „Hajde da vas dodamo na e-mail listu. Povežite se. Pokrenite inicijativu. Dajte predloge”.

Udruživanje oko zajedničkog cilja izgleda da odudara od našeg mentaliteta, a ovo potvrđuju i različita, manja ili veća, IT udruženja koja ovih dana, svako za sebe, organizuju slične skupove. „Svaka vaška obaška”! Naš zaključak je da ovaj Zakon, ma kako restriktivno da deluje, može imati i pozitivne efekte. A to je, pre svega, udruživanje „malih” kako bi postali „veći” i mogli da se izbore za svoje mesto pod suncem. Teško je biti sam (sole entrepreneur), lakše se podnose „strele zle sudbine” kada ste u društvu (company), zar ne?

Facebook komentari:

Vertiv

5G 2019
Tagovi: , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.