Liberalizacija Interneta: Kucaj domen kao što govoriš

Liberalizacija Interneta ne znači samo slobodu da ga „punimo“ sadržajima kakvim želimo već da to radimo i na jezicima koje govorimo, na pismima kojima pišemo i uz nazive domena koji to podržavaju.

Ot­kad je sve­ta i ve­ka, In­ter­net go­vo­ri en­gles­kim je­zi­kom, kao i sa­mi računa­ri. Mno­gi od nas su se na to na­vi­kli u to­li­koj me­ri da nam je te­ško da za­mi­sli­mo da mo­gu zna­ti još ne­ki je­zik, a ka­mo­li još ne­ko pi­smo. Ali re­al­nost je, kako to već biva, pot­pu­no dru­gačija. Ši­rom na­še pla­ne­te lju­di go­vo­re mnoge dru­ge je­zi­ke, ko­ris­te svo­ja pi­sma i ne že­le da odus­ta­nu od pri­me­ne sav­re­me­nih re­še­nja „sa­mo“ za­to što je en­gles­ki do­mi­ni­rao ra­nim da­ni­ma in­for­ma­tičke re­vo­lu­ci­je.

Da­nas je za mno­ge lju­de sa­svim uobičaje­no da ko­ris­te Windows i Office sa in­ter­fej­som na svom je­zi­ku i na svom pi­smu, a svi veći saj­to­vi (na pri­mer, Facebook) omo­gućava­ju da se i nji­hov in­ter­fejs ko­ris­ti na ve­li­kom bro­ju je­zi­ka i pisama. Ovaj trend pra­ti i način na ko­ji se ku­ca­ju na­zi­vi in­ter­net do­me­na, a da tu bu­de­mo ra­me uz ra­me sa sve­tom, po­bri­nuo se RNIDS omo­gućiv­ši IDN po­dršku za .RS do­men.

Šta je IDN?

Skraćeni­ca IDN (Internationalized Domain Name) o­značava na­zi­ve do­me­na ko­ji sa­drže bi­lo ko­je slo­vo vi­še u o­dno­su na en­gles­ki al­fa­bet. Po­jam in­ter­na­ci­ona­li­zo­va­nih na­zi­va do­me­na po­ja­vio se još 1996. go­di­ne, ali se prvi kon­kre­tni po­ma­ci de­ša­va­ju na i­zma­ku sta­rog mi­le­ni­ju­ma. Naj­pre su 2000. go­di­ne .COM i .NET do­me­ni omo­gućili re­gis­tra­ci­ju IDN na­zi­va, a na­re­dne go­di­ne je ja­pan­ski do­men pos­tao prvi na­ci­onal­ni domen ko­ji omo­gućava to is­to. Ve­lik broj ev­rop­skih ze­ma­lja uveo je IDN po­dršku 2003. i 2004. go­di­ne, na­kon što je ICANN u­svo­jio stan­dard za ovaj tip na­zi­va do­me­na.

Pročitajte i:  Svaka treća mlada osoba u Srbiji trpi digitalno nasilje

Sve ovo se ti­ca­lo is­ključivo la­ti­ni­ce i za­drža­va­nja domenskih na­zi­va na en­gles­koj la­ti­ni­ci, ali IDN po­drža­va i ne­en­gles­ke do­men­ske op­se­ge. Prvi su tu mo­gućnost is­ko­ris­ti­li Egi­pat, Sa­udij­ska Ara­bi­ja, Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti i Rus­ka Fe­de­ra­ci­ja, ko­ji su do­bi­li nacionalne domene na svo­jim pi­smi­ma u prvoj po­lo­vi­ni 2010. go­di­ne.

Ne­pu­nih de­vet go­di­na ka­sni­je, pos­to­ji 59 na­ci­onal­nih do­men­skih pros­to­ra u skla­du sa IDN stan­dar­dom, a među nji­ma je i srpski СРБ čija je re­gis­tra­ci­ja počela 27. ja­nu­ara 2012. go­di­ne.

Za­što je IDN bi­tan?

Ši­re­nje IDN po­drške ni­je te­hnički je­dnos­tav­no ni­ti la­ko i brzo, ali jes­te ve­oma va­žno. Da bi­smo ra­zu­me­li za­što je to ta­ko, tre­ba da po­gle­da­mo broj­ke. Od pre­ko se­dam mi­li­jar­di sta­nov­ni­ka Zem­lje, za njih ma­nje od 400 mi­li­ona en­gles­ki je ma­ter­nji je­zik. Uz one ko­ji­ma je on je­dan od zva­ničnih je­zi­ka, to je i da­lje ma­nje od 20 od­sto ce­lo­ku­pnog sta­nov­ni­štva na­še pla­ne­te.

To znači da ve­li­ka većina sta­nov­ni­ka pla­ne­te pri­ro­dno že­li sa­držaj na ne­kom dru­gom je­zi­ku. I to se i potvrđuje. Sli­ko­vit je po­da­tak da je 2010. go­di­ne na saj­tu Wikipedia 20 od­sto sa­drža­ja bi­lo na en­gles­kom, a da je to pro­šle go­di­ne spa­lo na 12 od­sto i ima ten­den­ci­ju do­da­tnog sma­nji­va­nja ude­la. Slično, gle­da­jući ce­lo­ku­pan Web sa­držaj – 2008. go­di­ne 72 od­sto je bi­lo na en­gles­kom je­zi­ku, a pro­šle go­di­ne je to bi­lo 54 od­sto sa­drža­ja.

Pri­tom, to ne znači da su sa­drža­ji na en­gles­kom je­zi­ku nes­ta­ja­li, a po­jav­lji­va­li se na ne­kim dru­gim je­zi­ci­ma. Baš su­pro­tno, sa­držaj na en­gles­kom je­zi­ku uvećao se vi­še pu­ta, ali je po­rast na dru­gim je­zi­ci­ma zna­tno veći. U pe­ri­odu od 2001. do 2011. go­di­ne obim sa­drža­ja na en­gles­kom uvećao se 281 od­sto, na špan­skom 743 od­sto, na ki­nes­kom 1.277 od­sto, na rus­kom 1.826 od­sto a na arap­skom čak 2501 od­sto!

Pročitajte i:  Huawei započeo 6G istraživanja

To ja­sno po­ka­zu­je po­tre­bu lju­di ši­rom pla­ne­te za sa­drža­ji­ma na je­zi­ci­ma ko­je naj­bo­lje ra­zu­me­ju. A tu ten­den­ci­ju pra­ti i pri­me­na nji­ho­vih pi­sa­ma! Na ma­pi mo­že­te vi­de­ti ko­li­ko ra­zličitih pi­sa­ma se ko­ris­ti za re­gis­tra­ci­ju In­ter­net do­me­na, ali do­volj­no je da se se­ti­mo ko­li­ko lju­di go­vo­ri (i pi­še) ki­nes­ki, indijski, arap­ski… A sličnih pri­me­ra ima još pu­no!

Da li baš mo­ra IDN?

I bez IDN po­drške, Web sa­drža­ji mo­gu pos­to­ja­ti na ra­zličitim je­zi­ci­ma i pismima i to se i de­ša­va već go­di­na­ma. Do­maći saj­to­vi odav­no po­drža­va­ju ćiri­li­cu. Mno­gi­ma je to mo­žda i do­volj­no, ali mno­gi­ma i ni­je. S dru­ge stra­ne, te­hno­lo­ški ko­li­ko god IDN uneo kom­pli­ka­ci­ju, div­no je vi­de­ti da re­še­nje pos­to­ji i da na kra­ju kra­je­va ono i ni­je po­se­bno te­ško. IT re­ša­va mno­ga kom­plek­sna pi­ta­nja, pa za­što ne bi i ovo.

Za mno­ge će pri­li­ka da u browser uku­ca­ju na­ziv do­me­na na svom pi­smu o­tvo­ri­ti pot­pu­no no­vi svet, pri­li­ku da ku­ca­jući pre­po­zna­tlji­ve zna­ke, o­tvo­re sa­držaj na je­zi­ku s ko­jim ži­ve i ne osećaju ne­la­go­dnost jer im en­gles­ki ni­je baš naj­ja­sni­ji. To po­se­bno va­ži za naj­mlađe ko­ji tek ot­kri­va­ju svoj je­zik i pi­smo, a na­ročito za sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ko­je ni­kad ni­su učile ne­ki stra­ni je­zik.

Mo­že se reći da je IDN je­dan od fi­nal­nih ko­ra­ka u li­be­ra­li­za­ci­ji In­ter­ne­ta, mre­že čija je o­dli­ka od nas­tan­ka da je de­cen­tra­li­zo­va­na i da pred­stav­lja pros­tor slo­bo­dnog i­zra­ža­va­nja i de­lje­nja mi­šlje­nja… sa­mo je du­go to bi­lo na la­ti­ni­ci i en­gles­kom je­zi­ku. Sa­da vi­še ne!

Pročitajte i:  Kuba širi internet pristup na domove i kompanije

IDN na srpski način

Po­drška za in­ter­na­ci­ona­li­zo­va­ne na­zi­ve do­me­na kod nas je prvo sti­gla u vi­du ćiri­ličkog do­me­na .СРБ. Nje­go­va re­gis­tra­ci­ja sim­bo­lično je ot­počela na Dan Sve­tog Sa­ve – 27. ja­nu­ara 2012. go­di­ne. Do da­nas je re­gis­tro­va­no 2.499 ćiri­ličkih do­me­na u .СРБ a­dre­snom pros­to­ru. Znatno manje nego latiničkih, ali će taj broj biti veći kako se navike i potrebe lokalnog stanovništva budu menjale.

S dru­ge stra­ne, la­ti­nične do­me­ne ko­ji po­drža­va­ju zna­ke na­še abe­ce­de – čćđšž – dos­ko­ra ni­je bi­lo mo­guće re­gis­tro­va­ti. To se zva­nično pro­me­ni­lo 10. de­cem­bra 2018. go­di­ne – opet sim­bo­lično na Međuna­ro­dni dan ljud­skih pra­va – počeo je inicijalni period registracije, ka­da je RNIDS omo­gućio vla­sni­ci­ma pos­to­jećih la­ti­ničkih do­me­na sa „oši­ša­nim“ slo­vi­ma da re­gis­tru­ju is­to­ime­ne do­me­ne sa od­go­va­ra­jućim zna­ci­ma!

Naš .RS a­dre­sni pros­tor po­drža­va 67 la­ti­ničkih slo­va, među ko­ji­ma je 41 sa di­ja­kri­tičkim zna­ci­ma iz ra­zličitih pi­sa­ma ko­ja se ko­ris­te u Srbi­ji. Ta­ko su po­red zna­ko­va iz srpskog je­zi­ka, po­drža­ni i zna­ci al­ban­skog, bo­šnjačkog, hrvat­skog, če­škog, ne­mačkog, mađar­skog, crno­gor­skog, ru­mun­skog, rom­skog, slo­vačkog, slo­ve­načkog i vla­škog je­zi­ka. 5. mar­ta te­kuće go­di­ne zav­rša­va se početni pe­ri­od i zva­nično će la­ti­ničke .RS do­me­ne sa IDN po­drškom moći da re­gis­tru­je sva­ko ko to že­li!

Krat­ka IDN is­to­ri­ja

– 1996. Prvo po­mi­nja­nje IDN pojma
– 2000. .COM i .NET po­drža­va­ju IDN
– 2003. ICANN u­svo­jio IDN stan­dard
– 2010. Prvi ne­la­ti­nički do­me­ni naj­vi­šeg ni­voa
– 2012. 27. ja­nu­ara počinje re­gis­tra­ci­ja ćiri­ličkih .СРБ do­mena
– 2018. 10. de­cem­bra la­ti­nički .RS do­men do­bi­ja IDN po­dršku

Korisna adresa: www.rnids.rs

 

 

Facebook komentari:

SBB

TV 2019
Tagovi: , , ,