Ljudsko telo kao skladište: Čuvanje podataka u aminokiselinama i šećerima

Izgleda da je čuvanje podataka u okviru DNK lanaca već zastarelo, budući da su naučnici najavili lakši i jednostavniji način zahvaljujući kojem bi čovek sve podatke mogao da čuva u sopstvenom telu.

Naime, naučnici sa Brown univerziteta su pokazali da je podatke moguće čuvati i u veštačkim metaboličkim molekulima kao što su aminokiseline i šećeri. Prisustvo ili odsustvo nekog molekula kreira jedan bit podataka, a kompleksnost prisutnih molekula određuje koliko podataka može da se sačuva. Nakon toga se kombinacije molekula stavljaju na metalnu pločicu, a podaci mogu da se dekodiraju nakon što se nano kapi osuše. Naučnici su u prvoj fazi veštačke molekule koristili da sačuvaju nekoliko fotografija, a podatke su uspeli da povrate sa 99% preciznosti, što nije savršeno, budući da je i 1% podataka mnogo podataka, ali svakako pokazuje da ideja funkcioniše.

Tako je DNK još uvek više pogodna za čuvanje većih količina podataka, a vremenom bi ova molekularna skladišta mogla da postanu korisna za čuvanje određenih tipova informacija. Eksperti tvrde da se radi o sistemu budućnosti, budući da ovakvi molekuli ne traže energiju, te su više otporni na ekstremne uslove u okruženju, što znači da bi u budućnosti mogli da ponude stabilnija rešenja od tradicionalne elektronske memorije.

Izvor: Engadget

Facebook komentari:

BIZIT 2020

5G 2019
Tagovi: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.