Meteor napravio rupu na Jupiteru veličine Pacifika
Entoni Vesli, astronom-amater, verovatno nije ni sanjao da će otkriti nešto što će šokirati gotovo kompletan svet, usled toga što jasno ukazuje na opasnost od potencijalne katastrofe, odnosno opasnosti koje nas vrebaju iz dubokog svemira. On je 19. jula, tačno 15 godina nakon udara komete Šumejker-Levi (takođe u Jupiter), otkrio nešto za šta je u tom trenutku mislio da je samo mračna polarna oluja. No, nakon što je njegovo teleskopsko visočanstvo Habl usmerilo svoju moćnu optiku, odnosno nedavno popravljenu Wide Field Camera 3 ka Jupiteru, shvaćena je prava razmera događaja. U Jupiter je udario meteor o čijem se prečniku samo nagađa, ali koji je ostavio rupu veličine Pacifika u gornjoj atmosferi gasnog giganta. Ovaj “ožiljak” će trajati desetak do petnaest dana, nakon čega će ga gasovi atmosfere sami “sanirati” i više neće biti vidljiv.
Jupiter ima višestruku ulogu u našem solarnom sistemu i prava je sreća Zemlje da ta planeta postoji. Njen prečnik je preko 120 hiljada kilometara, odnosno njena veličina je preko 11 puta veća od Zemlje, a njena masa je dvostruko veća od svih drugih planeta Sunčevog sistema zajedno. Kako je masa veoma bitna stavka, jer uvećava gravitaciju, Jupiter u neku ruku služi kao “štit” unutrašnjem pojasu planeta, odnosno planetama “sa ove strane asteroidnog pojasa”, među koje spada i Zemlja. Jupiter svojom snažnom gravitacijom privlači brojne meteore, komete i asteroide na sebe, tako da je ta planeta često pod pravom kišom planetarnih tela. Brojni naučnici čak smatraju da bi se u potrazi za vanzemaljskim životom trebalo fokusirati baš na one zvezdane sisteme koji se mogu pouzdati u postojanje ovakvog “kišobrana”, jer bi bez njega planete na kojima ima uslova za život bile devastirane sudarima sa kosmičkim telima. Da nema Jupitera, verovatno bi eksponencijalno veća količina ovih tela išla u pravcu Zemlje, a ko zna šta bi se onda dogodilo. Pretpostavlja se da je meteor bio veličine nekoliko fudbalskih terena. Da je pogodio našu planetu – zbogom, civilizacijo, a verovatno i Zemljo.
Kada se na rizik od udara meteora doda uvek permanentna opasnost da naš solarni sistem naleti na crnu rupu tokom svog kretanja u kosmosu (crne rupe su apsolutno nevidljive dok ne počnu da “žderu” materiju, a tada dobijaju “oblike” po kojima su prepoznatljive i u kojima su viđene na raznim slikama), tada čoveku ostaje samo da se zapita zašto se ne ulaže mnogo više u svemirske programe. Pitanje je koliko će nas dugo sreća služiti. Verovatno i sami znate priču o izumiranju dinosaurusa, koje je usledilo kada se meteor ne tako impresivnih dimenzija sručio na meksičko poluostrvo Jukatan…
Izvor: Examiner
