Mikrobot koji menja oblik namenjen popravci kostiju
Istraživači sa Univerziteta Linköping u Švedskoj i Univerziteta Okayama u Japanu, razvili su mikrorobot koji menja oblik i može sam da kreira materijal sličan kostima, pod određenim uslovima.
Tehnologija bi mogla biti korisna u stimulisanju zarastanja kostiju
Elektroaktivni materijal reaguje na električnu struju niskog napona i menja svoju zapreminu i oblik, omogućavajući istraživačima da unapred programiraju specifične pokrete i usmeravaju rezultujuću arhitekturu. Tehnologija bi mogla biti korisna u stimulisanju zarastanja kostiju, posebno kod problematičnih preloma. Istraživači predviđaju da bi meki materijal mogao sam da manevriše u prelom, proširi se, a zatim mineralizuje i stvrdne, obezbeđujući strukturu za regeneraciju kostiju. Nastavlja se potraga za razvojem biomaterijala koji mogu da stimulišu i olakšaju rast kostiju, a prelomi koji ne zarastu predstavljaju glavni izvor morbiditeta pacijenata.
Ovaj najnoviji pristup je prilično sofisticiran, iako će materijal zahtevati dalji razvoj da bi se pokazao svoj puni potencijal. Pristup je inspirisan mekim vezivnim tkivom prisutnim u lobanji pri rođenju, zvanim fontanela, koji omogućava bebinoj glavi da prođe kroz porođajni kanal, a koje se nakon rođenja stvrdnjava da bi formiralo punu kost. Ovaj materijal bi se mogao koristiti kod, na primer, komplikovanih fraktura kostiju, ali i u mikrorobotima, koji bi se mogli ubrizgati u telo kroz tanki špric, a zatim bi se razmotali i razvili sopstvene krute kosti. Tehnologija se sastoji od baznog alginatnog hidrogela.
S jedne strane, istraživači su stvorili elektroaktivni polimer koji menja svoju zapreminu kada se primeni nizak napon, uzrokujući da se gel savija u određenom pravcu. Na drugoj strani gela, istraživači su pričvrstili biomolekule iz ćelija koje su uključene u razvoj kostiju. Kada biomolekuli naiđu na ispravno okruženje unutar tela, oni će početi da se mineralizuju i ukrućuju, stvarajući strukturu koja će omogućiti rast dodatne kosti. Istraživači se nadaju da mogu da razviju materijal do tačke u kojoj bi mogao uspešno manevrisati unutar tela kako bi se popravili prelomi. Kontrolom kako se materijal okreće, mikrorobot bi se kretao na različite načine, a ovi pokreti bi mogli da se ugrade u strukturu materijala, čineći složene programe za upravljanje ovim robotima nepotrebnim.
Izvor: Medgadget
