Nacionalni stadion će Srbe koštati 100 miliona evra

Studija opravdanosti gradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu biće završena do 10. maja, najavio je ministar finansija Siniša Mali, i izrazio očekivanje da će već polovinom naredne godine početi izgradnja. Najvažnija sporedna stvar na svetu koštaće građane Srbije najmanje 100 miliona evra. Nacionalni stadion moći će da primi 60 hiljada navijača.

Vlada je već dala saglasnost za tendersku proceduru za izbor projektanta, a Mali je rekao da bi projektovanje moglo da bude završeno do kraja godine. Ministar je rekao da će Nacionalni stadion doprineti razvoju tog dela Beograda, da je to velika razvojna šansa, ne samo za Beograd već i za celu Srbiju, „kao što je i projekat Beograd na vodi“.

„Sport odavno više nije samo sport, to je i veliki biznis. Mi smo se kandidovali zajedno s Rumunijom, Bugarskom i Grčkom da budemo domaćini i svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine. Zato nam je i potreban stadion odgovarajućeg kapaciteta. S druge strane, ceo taj deo grada očekujem da će krenuti da se razvija kroz ceo taj koncept „stadion city-ja“, kad napravite stadion tu pravite i zabavni park, tu dolaze kompanije kao što su Ikea, Bauhaus, otvarate mogućnosti za stambenu, poslovnu izgradnju, za novi IT park“, rekao je Mali.

Pročitajte i:  EBRD: Želimo da izađemo iz Komercijalne banke

Nacionalni stadion čija se izgradnja, kako što se čuje, očekuje uskoro, moći će da primi 60 hiljada navijača i biće građen u Surčinu. Ukoliko Srbija ne dobije svetsko prvenstvo u fudbalu nema odgovora na pitanje za šta će toliki stadion biti iskorišćen kada nema takmičenja, i zašto bi fudbaleri Crvene zvezde ili Partizana igrali na tom stadionu kada imaju svoje u centru Beograda.

Da bi se fudbalska lopta zavrtela na Nacionalnom stadionu još 2015. godine na pitanje fudbalera Nemanje Matića, tadašnji premijer, sada predsednik Aleksandar Vučić, obećao je da je država spremna da izdvoji 150 miliona evra. Ta cifra kasnije se kretala i do 250 miliona, a sada u Fudbalskom savezu Srbije kažu da će stadion koštati do 70 miliona evra.

„Za nas je bolje da on što manje košta, jer će nam manji dug biti prema državi, jer to mi sve plaćamo i to je sve javni dug kad vi sponzorišete naročito jedan sport koji već 30 godina nema nikakve rezultate“, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

Pročitajte i:  Prodaja Jubmes banke posle prvomajskih praznika

„To i nije toliko velika investicija koliko koristi treba da donese. Ceo koncept treba da se zove „Stadion city“, a to podrazumeva mnogo toga. Plan je da u okviru stadiona napravimo ceo grad“, objasnio je ministar finansija Siniša Mali. Cilj je da se sa Nacionalnim stadionom, kroz sportske događaje i manifestacije promoviše, kako kaže ministar finansija, Srbija, ali i da istovremeno zarađujemo od turizma i stranih investicija.

„Srbija ima dva stadiona koja nisu po UEFA standardima i mnogo je jednostavnije njih preurediti nego izgraditi novi. Nije čak ni to problem, problem je šta raditi sa tim stadionom. Sportski objekti se često grade ciljano za neko takmičenje, uloži se veliki novac u njih i onda mogu da nastanu problemi. Manje više svi organizatori Olimpijskih igara imaju efekat belih slonova, to su ogromne građevine koje stoje i ne služe ničemu, dobar deo njih propada brzo jer nisu upotrebljeni“, kaže sportski novinar Vladimir Novaković.

Na 326 hektara prostiraće se, kaže ministar finansija Siniša Mali, različiti sadržaji. Nacionalni stadion prostiraće se na 35 hektara, na parceli koja je u ovom trenutku poljoprivredna i obradiva, ali biće pretvorena u građevinsku. Kako navode u opštini Surčin ova parcela odabrana je zbog odlične lokacije, a ko je i kako odabrao još nije poznato.

Pročitajte i:  Elektronsko plaćanje poreza na imovinu od 1. marta

Na ove najave izgradnje stadiona stižu prve reakcije zbog izabrane lokacije. „Njegova lokacija je u zaštićenoj zoni beogradskog izvorišta surčinskog polja, to je jedna nedopustiva stvar po pravilnicima o zaštitnim zonama izvorišta, oni nikakve sportske objekte i stambene objekte tu nikako ne bi mogli da zidaju“, kaže samostalna poslanica Sonja Pavlović.

Surčin kao lokaciju stručnjaci povezuju sa koncesionarom aerodroma Nikola Tesla. „Vansi ima glavnu delatnost građevinarstvo, koje obuhvata 95 odsto poslovanja te firme, pored firme koja se bavi aerodromima je još jedna firma koja se bavi stadionima i autoputevima“, dodaje Bušatlija.

Izvor: N1

Facebook komentari:

ERP 2019
Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.