Vertiv - Scale With Confidence

Nevolje sa kosmičkim otpadom

Internacionalna svemirska stanica već decenijama pluta u kosmosu iznad Zemlje. Metalna struktura, koja podseća na džinovsku antenu, sadrži i na stotine hiljada solarnih ćelija, te druge elemente čija je masa nezanemarljiva. Na stanici od 2000. godine žive i ljudi – na površini koja je jednaka kući sa šest soba, te ovu konstrukciju odavno opisuju kao najskuplju nekretninu na svetu (samo što se kreće, pa nije sasvim nekretnina).

Muke s kosmičkim otpadom

Jedan dan na stanici traje samo 90 minuta, što je dovoljno da se primete različite pojave u kosmosu, između ostalih i kosmički otpad koji nekontrolisano pluta svemirskim prostranstvima. Oko 170 miliona komada različitog otpada orbitira oko planete Zemlje, dok se oko 29 hiljada kreće velikim brzinama, a većinu čine delići koji su se u nekom trenutku odvojili od letelica i satelita, te krupnijih delova otpada. Oko 670 hiljada komada je veće od jednog centimetra, što bi u budućnosti moglo da predstavlja potencijalnu opasnost za opremu u svemiru, te komunikaciju na Zemlji.

Pročitajte i:  Soyuz let: Za samo tri sata do Internacionalne svemirske stanice

Holandski dizajn studio Roosegaarde je još u februaru 2019. odlučio da se pozabavi ovim problemom kroz projekat Space Waste Lab, koji bi trebalo da podigne svest o problemu zagađivanja kosmosa. Komadi koji se velikim brzinama kreću kroz kosmos mogli bi da ugroze buduće generacije, a instalacija koja je nastala iz projekta – Shooting Stars – ima za cilj da ukaže na kreativna rešenja za taj problem. Zamišljeno je da se kroz Shooting Stars projekat komadi otpada vrate na Zemlju, te sagore prilikom ulaska u atmosferu, što bi pružilo i vizuelno iskustvo, a poput onog koje nude zvezde padalice. Tako kreatori projekta tvrde da će pored zagađenosti fokusirati i na druge probleme, poput onog koji ukazuje na to da se iz budžeta Holandije za vatromet svake godine izdvoji oko 70 miliona evra, što je suma koja bi mogla da se preusmeri na druge potrebe – recimo, da vatromet zamene veštačke zvezde padalice.

Svemirski otpad je ipak više od umetničkog projekta, budući da različite kompanije koje se bave kosmičkom tehnologijom planiraju da u narednim godinama u kosmos lansiraju još više objekata, uključujući i sisteme koje će činiti hiljade satelita, pa je veoma važno da se otpad koji kruži oko Zemlje prethodno ukloni. Za sada, kompanije samo prate kretanje većih komada, ali neke, poput startup kompanije Astroscale, planiraju lansiranje satelita čiji bi zadatak bio uklanjanje ovog otpada.

Pročitajte i:  Nevolje na svemirskoj stanici

Da se vratimo na Internacionalnu svemirsku stanicu. Posada je u julu 2015. godine primetila veliki komad otpada koji se kreće ka stanici. Radilo se o dobro poznatom komadu kosmičkog otpada, pa je objekat već imao ime – Object No. 36912. Znalo se i da potiče sa sovjetskog meteorološkog satelita koji je lansiran 1979. godine. Satelit je bio dizajniran da potraje samo dve godine, pa je nekoliko decenija kasnije jedan njegov deo stigao u obliku opasnosti. Komad nije bio veći od tanjira za serviranje hrane, te je oko stanice bezbedno kružio nekoliko godina. Te 2015. godine je promenio putanju, i krenuo ka stanici.

Iako se radilo o objektu koji ne izgleda zastrašujuće, 36912 je mogao da nanese ozbiljnu štetu i ugrozi posadu. To se nije dogodilo, budući da su uspeli da ga skrenu sa putanje, pa je tri nedelje kasnije sagoreo u Zemljinoj atmosferi. Uprkos uspehu ovo je veliko upozorenje, te vapaj da se povede računa o tome šta ostaje iza kosmičkih misija.

Pročitajte i:  Bakterije sa Zemlje bi mogle da prežive na Marsu

Izvor: The New Yorker

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.