Pametni dom: Hajde, Jano, kuću da opametimo!

Da prodamo – nikako… Nekretnine se prodaju samo u krajnjoj nuždi ili uz zaradu koju ne možete da odbijete. Pa kad ih već nekim čudom imate ili planirate da izgradite porodično zaveštanje, zašto da ne opametite svoju kuću. Vama će u pametnoj kući biti još lepše, a kuća će vam biti još draža!

Davne 1923. godine, slavni švajcarski arhitekta Le Corbusier (Korbizije) opisao je kuću kao mašinu za život ili mašinu u kojoj živimo. Tokom 20. veka ta metafora je polako postajala stvarnost, a kuća je pored temelja i zidova polako dobijala i „mašinske“ komponente. Najpre, masovnim uvođenjem praktične električne energije počela je revolucija svih vrsta kućnih poslova, uključujući pranje odeće i posuđa ili usisavanje poda. Dolaskom tranzistora i početkom primene elektronike u domu, kućni aparati su počeli da se kontrolišu koristeći ugrađene senzore i programatore. Ali tek u 21. veku, vizija potpuno automatizovanog, pametnog doma zapravo može da se realizuje približno onome što smo zamišljali ili gledali u Sci-Fi filmovima.

Zahvaljujući Internetu, lako je postaviti bilo kakav električni uređaj u vaš dom tako da možete da ga kontrolišete iz web browsera bilo gde u svetu. I, pre nego što možete da zamislite, sve vrste mrežno povezanih mašina će razgovarati jedne sa drugima, razmenjujući „iskustva“ i automatizujući naš život u mnogo većoj meri, najpre zahvaljujući onome što poznajemo kroz skraćenicu IoT (Internet of Things). Kako vam se dopada ideja da živite u pametnoj kući? Ili automatizovana budućnost kuće koja se brine sama o sebi? Pogledajmo kako bi to zaista moglo funkcioniše jer, pre ili kasnije, moraćete da počnete da se navikavate na to.

Šta su temelji?

Pre nego što krenemo u opštu automatizaciju kuće, pogledajmo šta preporučuju građevinski i energetski stručnjaci kad je u pitanju pametna kuća. Oni smatraju, a mi ne možemo da se ne složimo, da pametna kuća u velikoj meri mora da bude izolovana i, ako je ikako moguće, bar u nekoj meri energetski samostalna.

Kako je moguće da se ovi uslovi dostignu? Ako gradite kuću ispočetka, brižljivo se konsultujte o materijalima za gradnju, što boljoj izolaciji, kako zidova tako i podova, plafona, vrata i prozora. Pored dugoročno veoma vidljive energetske uštede, olakšaćete pametnoj kući najvažniji zadatak – podešavanje i održavanje temperature u prostorijama. Na to će svakako odlaziti veliki deo energetske potrošnje, a ako kuća u velikoj meri izmenjuje toplotu s okolinom, ni pored najbolje pameti neće moći da vam pruži komfor koji očekujete.

Pročitajte i:  Sa Bojanom Stamenov na I(aj)T(i) - "Analogue girl in a digital world"

Ako već imate kuću, nije loše da pre svih predviđenih automatizacija opet pažnju posvetite dodatnoj izolaciji, a zatim pregledu i preraspodeli energetskih instalacija koje će uvek igrati važnu ulogu u pametnoj kući. Ukoliko imate uslova za to, proverite dodatne mogućnosti grejanja toplotnom pumpom, solarnim panelima ili bilo kojim drugim obnovljivim izvorom energije. Nije loše da u razmatranje uključite i solarne panele koji proizvode struju koja će sigurno napajati vitalne delove kućne pameti. Zvuči kao priprema za armagedon ili apokalipsu? Ne, nismo zloslutnici – svaka pamet podrazumeva i dozu autonomije, a bar delimična energetska autonomija će proizvesti i velike novčane uštede.

Povezivanje kao preduslov kućne pameti

Prvi protokol za komunikaciju s kućnim uređajima pojavio se relativno rano. Komunikacioni protokol za kućnu automatizaciju X10 pojavio se još 1975. godine. X10 šalje informacije na 120 kHz (RF) kroz postojeće električne instalacije kuće do programabilnih utičnica ili prekidača. Ovi signali prenose komande do odgovarajućeg uređaja, kontrolišu kako i kada uređaji funkcionišu. Predajnik bi, na primer, mogao da pošalje signal kroz električnu instalaciju kuće, da se neki uređaj uključi ili (za naprednije uređaje) da se uključi u određeno vreme.

Međutim, električni kablovi nisu baš bili dizajnirani za prenos radiofrekventne „buke“, pa X10 nije uvek bio baš pouzdan. Signali bi često bivali izgubljeni, a uvođenje trofazne struje dodatno je iskomplikovalo koncept jer RF saobraćaja na 120 kHz među uređajima na različitim fazama jednostavno nije bilo. X10 je u početku bio jednosmerna tehnologija, tako da su pametni uređaji mogli da razumeju komande, ali nisu mogli slati podatke nazad u centralnu mrežu ili do centralnog kontrolera. Nešto kasnije su, mada po znatno višoj ceni, postali dostupni i dvosmerni X10 uređaji.

Pročitajte i:  Sa Goricom i Draganom na I(aj) T(i) - Mreža nas je podržala, njojzi hvala

Povezivanje na razne načine i kroz razne medije je s godinama nezadrživo napredovalo, pa današnji KNX otvoreni standardi za kućno povezivanje, zasnovani na evropskoj regulativi EN 50090, obuhvataju gotovo sve načine povezivanja i komunikacije koji su nam poznati: Internet, radiofrekventno, infracrveno, BT povezivanje… Ključna je i dostupnost kućne automatizacije spolja, dakle povezanost na Internet kroz kućni gateway sa širokopojasnom (broadband) vezom – žičnom, optičkom ili mobilnom.

Ključna karakteristika kućnog gateway uređaja je da, pored Interneta za celo domaćinstvo, obezbedi i dobru, pouzdanu ali i sigurnu komunikaciju s kućnom automatikom. Naravno da su sigurnost i bezbednost od presudnog značaja, jer sigurno ne biste voleli da vam neko nepozvan sam otvara automatska vrata, menja kanale na TV-u ili vam kvari zabavu paleći svetlo u spavaćoj sobi.

Skup pametnih uređaja ne čini pametnu kuću

Najzad, uređaji koji čine automatizovani i inteligentni dom treba da budu što pažljivije izabrani. Verovatno ćete u procesu automatizacije krenuti od onih koraka koji su vama najbitniji, bila to ušteda energije, bezbednost i sigurnost doma, regulacija i automatizacija kućnih poslova ili, jednostavno, bogata i raznovrsna multimedija u svim prostorijama kuće.

Šta god da izaberete, već imate solidan izbor IoT kućnih uređaja ili bar senzora i aktuatora koji će kontrolisati nepametne uređaje koje ste ranije nabavili. Pre nego što krenete u proces „opametnjivanja“ kuće i njene automatizacije, potrudite se da sakupite dovoljnu količinu informacija i da napravite neki plan koji će ostaviti mesta i za eventualna buduća unapređenja i proširenja.

Na primer, ako se odlučite za automatizovani sistem klimatizacije, razmislite o tome koliko odluka želite u budućnosti da prepustite kući. Neki sistemi mogu dosta dobro da se isprogramiraju u skladu s vašim željama i navikama, i da tako isprogramirani funkcionišu godinama. S druge strane, savremeni sistemi uključuju nadzor mnogih senzora i vremensku analizu dešavanja u kući. S gledišta uštede energije, nema potrebe da u svim prostorijama održavate prijatnih 23-24 stepena, ako su neke prostorije prazne ili su čak svi ukućani van kuće na uobičajenim radnim zadacima. Možda nije baš praktično da se grejanje potpuno isključuje, ali snižavanje temperature dok niko ne boravi u prostoriji može da donese značajne uštede.

Pročitajte i:  Grad Njujork razvio bezbednosnu mobilnu aplikaciju

Mnoge praktične primene automatizacije kuće uključuju i nove „agente“ za glasovnu komunikaciju s uređajima kao što su Google Home ili Amazon Echo. Mnogi noviji pametni kućni uređaji podrazumevaju stalno prikupljanje informacija, njihovo slanje u cloud, obradu kroz aplikacije koje koriste mašinsko učenje i veštačku inteligenciju – sve u cilju da što bolje upoznaju ritam korišćenja uređaja i proniknu u njihovu automatsku regulaciju koja će se što više prilagoditi vašim potrebama i navikama.

Naravno, s jedne strane može da bude vrlo ugodno kad kuća prepoznaje vaše navike, prilagođava im se i izlazi vam u susret čak i onda kad ne zahtevate neposrednu akciju. Regulacija temperature, vlažnosti vazduha ili ambijentalno osvetljenje su pravi primeri za to, pa vrhunska rešenja mogu da prepoznaju vaše trenutne potrebe u zavisnosti od doba dana, pa i od toga da li ste budni i u kakvom ste raspoloženju.

S druge strane, svi podaci o vama koji se skupljaju i analiziraju mogu kod vas da izazovu strah. Opravdan ili neopravdan, ako ovaj strah kod vas postoji, obratite pažnju na to koji uređaju skupljaju koje podatke, gde ih šalju, ko ih čuva i analizira i da li postoji mogućnost njihove zloupotrebe.

Mi baš ne spadamo u paranoični deo populacije, pa se unapred radujemo tome da naša pametna kuća i naši pametni uređaji komuniciraju i razmenjuju iskustva s ostalim pametnim kućama i njihovim pametnim uređajima. Od razmene informacija će i kuće i uređaji u kućama postati još pametniji.

A i šta će vam pametna kuća koja vas uopšte ne razume i koja vas iza leđa ogovara s drugim pametnim kućama. Mi menjamo kuću – kuća menja nas. Tako bi, valjda, trebalo da bude u svim odnosima pametnih entiteta.

Ovaj tekst je uvod u specijal posvećen Smart Home / Digitalnom domu, objavljen u časopisu PC#259. Specijal možete čitati potpuno besplatno u PC Press digitalnoj čitaonici.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.