Pametni gradovi – budućnost čovečanstva

Preko polovine svetske populacije živi u urbanim sredinama, a do 2050. se očekuje da će ovaj broj porasti na preko 68%, dodajući još 2,5 milijardi stanovnika u gradovima. Opterećenje postojeće infrastrukture i resursa postaje sve očiglednije kako globalno stanovništvo sve više gravitira ka urbanim centrima. Ovo je jedan od primera gde postaje očigledan značaj pametnih gradova.

Zamislite grad u kome se tehnologija neprimetno prepliće sa urbanim životom, unoseći revoluciju u način na koji živimo, radimo i povezujemo se. To je upravo ono što se nadamo da će pametni gradovi postići. Pametan grad koristi moć informacione i komunikacione tehnologije (IKT) za povećanje operativne efikasnosti, deljenje informacija sa građanima i pružanje poboljšanih vladinih usluga i dobrobiti građana.

Kako pametni gradovi transformišu urbani život

Napredak u digitalnoj tehnologiji, Internetu stvari, veštačkoj inteligenciji i analitici velikih podataka olakšao je rast pametnih gradova poslednjih godina. Ovi gradovi ugrađuju takve tehnologije u svoju urbanu infrastrukturu kako bi poboljšali mobilnost, podstakli angažman javnosti i optimizovali raspodelu resursa.

Od korišćenja senzora i uređaja sa omogućenim IoT-om za upravljanje i održavanje infrastrukture do implementacije inteligentnih energetskih mreža i transportnih mreža do usvajanja upravljanja zasnovanog na podacima i usluga usmerenih na građane, potencijalne prednosti koje pametni gradovi mogu da ponude su velike.

Grad Dablin u Irskoj je odličan primer grada koji prelazi u pametan grad. Zahvaljujući inicijativi Smart Dublin, grad je na dobrom putu da postane sjajan primer koliko pametan grad zaista može biti. Drugi gradovi slede njegov primer, a mnoge zemlje se čak upuštaju u poduhvate za razvoj planiranih pametnih gradova. Održivi, pametni, futuristički koncepti gradova počeli su da se često pojavljuju. Dizajneri, planeri i arhitekte rade na stvaranju održivijih i prihvatljivijih koncepata grada. Predlozi futurističkih pametnih gradova obično imaju visok nivo globalne očuvanosti, napredne telekomunikacije i veštačku inteligenciju.

Naveli smo za vas 10 futurističkih projekata pametnih gradova za koje se očekuje da budu izgrađeni u bliskoj budućnosti.

The Line / Saudijska Arabija

NEOM je kreirao The Line, humanocentrični futuristički koncept grada u Saudijskoj Arabiji. The Line je planiran da se izgradi sa površinom od 34 kvadratna kilometra i projektovan je za približno devet miliona stanovnika. Projekat će koštati 500 milijardi dolara u Saudijskoj Arabiji.

Projekat je zamišljen tako da stanovnici mogu hodati pet minuta do potrebnih objekata. Pešačenje će omogućiti stanovnicima pristup svim objektima, kao i sistem brze železnice sa 20-minutnim tranzitom.

Prema nacrtima dizajnera, The Line će biti unutar fasade a ogledala će biti sa spoljne strane, dajući poseban karakter. U unutrašnjosti će se graditi zgrade, slojevi javnih parkova, pešački prostori, škole, kuće i radna mesta. Tradicionalni modeli urbanog planiranja predviđaju da će se urbanizacija razvijati horizontalno, a ne vertikalno.

S druge strane, projekat je dobio mnogo kritičara. Prema mišljenu Philip Oldfield-a, otprilike 1,8 miliona tona emisije ugljen dioksida će se pojaviti sa materijalima koji se koriste za izgradnju takvog mega projekta. Ovo je više od godišnjih emisija ugljenika u mnogim evropskim zemljama. Sa današnjom tehnologijom, nažalost, nije moguće stvoriti nultu emisiju ugljenika za ogromnu strukturu korišćenjem betona, čelika i stakla.

Telosa / Sjedinjene Države

Telosa je predloženi utopijski planirani futuristički grad u Sjedinjenim Državama koji je razvio američki milijarder i predsednik Walmart-a, Marc Lore i najavio u septembru 2021. Projekat ima za cilj smeštaj pet miliona ljudi do 2050. godine, uz očekivanje izgradnje kuća za 50.000. Svi koji su zaduženi za planiranje projekta nameravali su da izgrade grad u pustinji zapadne Amerike, a kao potencijalne lokacije predložene su Juta, Ajdaho, Nevada, Arizona, Teksas i Apalačija.

Lore je angažovao arhitektonsku firmu Bjarke Ingels Group (BIG) da izgradi „grad budućnosti“ zasnovan na „reformisanoj verziji kapitalizma“. On navodi da je to „novi model za društvo, gde se bogatstvo stvara na pošten način… Ne opterećuje bogate; ne povećava poreze. To je jednostavno vraćanje građanima i narodu bogatstvo u čijem su stvaranju oni pomogli”.

Telosa je dizajniran da bude 15-minutni grad, što znači da bi se do radnih mesta, škola i osnovnih usluga stizalo u roku od 15 minuta od domova stanovnika. Vozila na fosilna goriva biće zabranjena u gradu, sa akcentom na prohodnost i korišćenje skutera, bicikala i samovozećih električnih vozila.

BiodiverCity Penang / Malezija

Malezijska vlada održala je konkurs za izgradnju plutajućeg grada, na kom je pobedio projekat BiodiverCity koji je kreirala kompanija Bjarke Ingels Group (BIG). Ovo je manifest biodiverziteta, održivosti i socijalne uključenosti.

BiodiverCity, koji je dizajnirao BIG u saradnji sa Hijjas i Ramboll-om, je arhipelaški grad preko puta zaliva od ostrva Penang, koji se sastoji od tri velika veštačka aglomerata, od kojih je svaki izgrađen oko vodenog trga i svaki ima svoju posebnu ulogu u gradu.

BiodiverCity je podeljen u tri glavna okruga: Kanali, Mangrove i Laguna, svaki sa osam, šest i osam ostrva. Svaki okrug ima posebnu svrhu: tehnološku (kanali), komercijalnu (mangrove) i stambenu (Laguna).

Maldives Floating City / Maldivi

Kultura ove pomorske nacije inspiriše plutajući grad na Maldivima, prvi „ostrvski grad“ ove vrste. To je prvi plutajući grad sa hiljadama kuća sa punom podrškom vlade i zasnovan je na zakonskom okviru i vlasničkim listovima za vlasnike.

Samo deset minuta brodom od glavnog grada Malea i međunarodnog aerodroma. Grad sebe definiše kao zajednicu za čamce, sa kanalima koji služe kao primarna infrastruktura za logistiku i prolaz, smanjujući kretanje na kopnu na hodanje i vožnju biciklom po prirodnim putevima od belog peska. U saradnji sa Dutch Docklands-om, vlada Maldiva udružila se sa holandskom firmom za arhitekturu, urbanizam i istraživanje Waterstudio.

Akon City / Senegal

Akon City je projekat senegalskog pevača i preduzetnika Akon i objavljen je 15. januara 2022. Senegal planira da izgradi Akon City. Akon i ministar turizma Senegala, Alioune Sarrin, prvi su najavili projekat u Senegalu 2018.

Akon City je takođe „real-life Wakanda“ koja koristi tehnologije kao što su blokčejn i kriptovalute.

U gradu su planirani stanovi, kancelarije, parkovi, univerzitet, okeansko odmaralište i bolnica sa 5.000 kreveta. Za projekat su dalje planirani i veliki neboderi, tržni centri, tehnološki centar, muzički studiji, „Senewood“ i ekološki prihvatljiva turistička naselja. Grad će biti ekološki prihvatljiv pametan grad koji će pokretati obnovljiva energija.

Net City / Kina

Urbanistički razvojni plan od dva miliona kvadratnih metara poznat kao „Net City“ će dati prioritet pešacima, zelenim površinama i autonomnim vozilima. Ambiciozni grad u gradu biće izgrađen na obnovljenom zemljištu koje štrči u ušće Biserne reke. Mesto koje je dizajnirano da opslužuje oko 80.000 ljudi, prvenstveno će služiti Tencent-u, konglomeratu koji stoji iza WeChat-a i popularnoj kineskoj usluzi za razmenu poruka QQ.

NBBJ, američka firma koja stoji iza glavnog plana, nada se da će prostori za zabavu, parkovi i šetalište uz obalu novog okruga privući posetioce iz drugih delova grada.

Chengdu Future City / Kina

Planirani kineski grad budućnosti Chengdu, koji je dizajnirao OMA, dovodi u pitanje konvencije urbanog planiranja predlažući master plan koji nije zasnovan na tradicionalnim putnim mrežama orijentisanim na automobile. Njegovih šest različitih zona biće povezano mrežom pametne mobilnosti koja se sastoji od automatizovanih vozila. Zone će takođe biti dostupne pešice i na deset minuta hoda jedna od druge. Lokacija od 4,6 kvadratnih kilometara takođe će uključivati međunarodni obrazovni park sa uređenim terasama dizajniranim da prošire prirodni pejzaž i zgrade, uključujući univerzitet.

„Sa ovim projektom, nadamo se da ćemo pružiti alternativu tipičnom master planu zasnovanom na tradicionalnoj putnoj mreži orijentisanoj na automobile“, rekao je Kris van Duijn, vođa projekta i partner u OMA.

Innisfil: The Orbit / Kanada

Orbit je vizija novog centralnog kvarta u kanadskom gradu Innisfilu, zamišljenog kao odgovor na dolazak brzog masovnog tranzita koji povezuje centar Toronta.

Projekat je bio najava programa Zajednice orijentisane na tranzit u provinciji, koji uključuje izgradnju nove železničke stanice GO do 2022. godine, povezujući grad sa centrom Toronta i neizbežno dovodeći do značajnog rasta stanovništva. Kao zajednica koja razmišlja napred, Orbitov dizajn uključuje najsavremeniju tehnologiju za stvaranje pristupačnijeg i održivijeg grada, sa planom za masovne sisteme optičkih kablova koji će obezbediti povezivanje preko trotoara, ulica i zgrada, kao i uzimanje u obzir napredne koncepte kao što su priključci za bespilotne letelice i samovozeći automobili da bi se predvideo dugoročni razvoj.

Oceanix Busan / Južna Koreja

UN-Habitat, grad Busan u Južnoj Koreji i OCEANIX su u sedištu UN-a predstavili dizajn prototipa održivog plutajućeg grada u svetu. OCEANIX Busan su dizajnirali BIG-Bjarke Ingels Group i SAMOO (Samsung Group). Predstavljen je na Drugom okruglom stolu UN-a o održivim plutajućim gradovima, koji je nastavak inauguracionog Okruglog stola iz aprila 2019. Dogovoreno je da se napravi prototip sa gradom domaćinom.

Međusobno povezana naselja pokrivaju 6,3 hektara i mogu da prime 12.000 ljudi. Svako naselje je namenjeno da služi određenoj funkciji, kao što je život, istraživanje ili smeštaj. Svaki kvart ima između 30.000 i 40.000 kvadratnih metara programa za mešovitu upotrebu.

Chengdu Sky Valley / Kina

Dizajniran od strane MVRDV-a, futuristički gradski predlog uvodi „grad pogodan za život u Linpan pejzaž“ spajanjem tehnologije sa prirodom, urbanog sa ruralnim i modernosti sa tradicijom.

Grad nauke i tehnologije budućnosti, deo Istočne razvojne strategije Čengdua, nalazi se na ruralnom mestu sa poljoprivrednim poljima i raštrkanim selima. „Dihotomija između postojećeg ruralnog pejzaža i budućeg naučnog i tehnološkog kampusa zahteva rešenje koje balansira tradiciju i inovaciju, prošlost i budućnost, mlade i stare, istok i zapad, tehnologiju i poljoprivredu“, navodi MVRDV.